Centralna izborna komisija u Prištini saopštila je da se za vanredne izbore prijavilo 27 političkih subjekata, među kojima su tri srpske liste.

Rok za predaju kandidatskih lista za vanredne izbore za skupštinu privremenih institucija u Prištini, koji će biti održani 7. juna, istekao je u ponoć, prema informacijama iz Centralne izborne komisije. Za učešće na izborima prijavilo se ukupno 27 političkih subjekata, uključujući 22 političke partije, tri koalicije, jednu građansku inicijativu i jednog nezavisnog kandidata.

Od srpskih političkih opcija, prijavljene su Srpska lista, kao najbrojnija srpska politička organizacija na Kosovu i Metohiji, zatim lista “Za slobodu, pravdu i opstanak” i inicijativa “Složno pobeđujemo”. Srpska lista je u utorak dostavila listu na kojoj se nalazi 25 kandidata, a nosilac je Zlatan Elek, predsednik te stranke i direktor Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici.

Centralna izborna komisija odlučivaće o sertifikaciji lista do 15. maja. Nakon toga, 16. maja biće organizovan žreb za određivanje redosleda političkih subjekata na glasačkom listiću, čime će biti završen formalni deo pripreme izbornog procesa.

Vanredni izbori su raspisani nakon što skupština privremenih institucija nije uspela da izabere novog predsednika u roku koji je odredio ustavni sud u Prištini, odnosno do 28. aprila. Ovo je treći put za 16 meseci da se na Kosovu i Metohiji raspisuju izbori za skupštinu privremenih institucija: prethodni su održani u februaru 2025. godine (redovni), kao i u decembru iste godine (vanredni), nakon čega nije formirana vlada.

Ukoliko se uključe i lokalni izbori, ovo je peti izborni ciklus na Kosovu i Metohiji u proteklih godinu i po dana. Proces izbora i verifikacije kandidata pratiće međunarodni i domaći posmatrači, a konačne liste biće objavljene nakon što Centralna izborna komisija donese odluku o sertifikaciji. Predstavnici srpskih političkih subjekata ističu da je izlazak na izbore od ključne važnosti za očuvanje političkih prava i zastupljenosti srpske zajednice u pokrajinskim institucijama.

Očekuje se da će kampanja biti obeležena pitanjima političke zastupljenosti, bezbednosti i svakodnevnog života srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, dok su međunarodna zajednica i domaći akteri pozvali na fer i demokratski izborni proces.

Narodni poslanici razmatraju izmene četiri ključna izborna zakona s ciljem unapređenja izbornog procesa, u skladu sa preporukama ODIHR-a nakon parlamentarnih izbora iz decembra 2023. godine.

Narodna skupština Republike Srbije nastavila je danas objedinjenu načelnu raspravu o predloženim izmenama seta izbornih zakona, koje je podneo narodni poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović. Na dnevnom redu su izmene Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu, a cilj predloženih promena je, prema navodima predlagača, unapređenje izbornog procesa u skladu sa preporukama Organizacije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) nakon poslednjih parlamentarnih izbora održanih 17. decembra 2023. godine.

Miroslav Petrašinović je u uvodnom izlaganju istakao da su izmene predložene kako bi se povećao stepen stručnosti članova biračkih odbora i izbornih komisija, kroz uvođenje obaveznih obuka sa trogodišnjom važnošću, kao i pojednostavljenje procedure podržavanja izbornih lista, što sada omogućava biračima da svojim potpisom podrže više od jedne izborne liste. “Međunarodna posmatračka misija ODIHR dala je jasne preporuke koje su analizirane i pretočene u konkretna zakonska rešenja, s ciljem da srpski izborni sistem bude još transparentniji i efikasniji”, naveo je Petrašinović tokom skupštinske rasprave.

Predstavnici vladajuće koalicije podržali su predložene izmene, naglašavajući da one predstavljaju korak ka jačanju demokratskih standarda i profesionalizaciji izbornog procesa. S druge strane, poslanici opozicionih stranaka ocenili su da predložene promene neće doneti suštinsku razliku u odnosu na dosadašnju praksu, ističući potrebu za širim pristupom reformi izbornog zakonodavstva.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić podsetila je da je ODIHR još 2008. godine preporučio formiranje jedinstvenog biračkog spiska, što prethodna vlast nije sprovela, dok je, kako je navela, aktuelna vlast tu preporuku realizovala. “Zadovoljstvo mi je da danas raspravljamo o unapređenju izbornog procesa, oslanjajući se na međunarodne preporuke i iskustva”, rekla je Brnabić tokom rasprave.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Uglješa Mrdić i Olja Petrović, izjavili su da su predložene izmene u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da doprinose daljem razvoju demokratskog društva. Mrdić je podsetio da su o predlozima zakona održana javna slušanja u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, na kojima su učestvovali predstavnici međunarodnih organizacija, pravni stručnjaci, predstavnici lokalnih samouprava i nevladinog sektora.

Pored izmena izbornih zakona, poslanici su danas odlučivali i o izmenama odluka koje se tiču sastava stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim parlamentarnim institucijama, kao i o članstvu u skupštinskim odborima. Očekuje se da će rasprava o izmenama seta izbornih zakona biti nastavljena i narednih dana, dok zvanično glasanje može uslediti po završetku načelne i pojedinačne debate.

Predsednik Srbije najavio obračun sa pojavom ‘znaš ti ko sam ja’, ministarka ističe potrebu za reformama

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Milica Đurđević Stamenkovski podržala je najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o smanjenju državnog aparata i borbi protiv pojave ‘znaš ti ko sam ja’, što je predsednik naveo u programskom tekstu. Đurđević Stamenkovski je ukazala da građani očekuju rezultate u borbi protiv neefikasnosti i neodgovornosti u državnoj upravi.

Ministarka je navela konkretne primere problema sa kojima se građani suočavaju, uključujući nedostatak odgovora od strane lokalnih službi, neizvršavanje osnovnih komunalnih zahteva i izbegavanje komunikacije sa građanima. Prema njenim rečima, često se dešava da građani nailaze na zatvorena vrata u opštinama i susreću se sa nedostatkom odgovornosti među pojedinim službenicima.

Đurđević Stamenkovski je posebno istakla problem savetnika u državnom aparatu, navodeći da postoje oni koji nisu dovoljno upućeni u svoje obaveze i odgovornosti. “Ima savetnika koji ne znaju ni šta savetuju, ni koga savetuju, taj kavez mora da se prodrma. I zato je jedna od tačaka koju je predsednik najavio i da se smanji aparat”, izjavila je ministarka.

Ona je naglasila da je neophodno prekinuti sa praksom privilegovanog ponašanja i naglasila važnost odgovornosti u javnoj službi. “Dosta više sa ‘znaš ti ko sam ja'”, zaključila je Đurđević Stamenkovski, podržavajući planirane reforme u državnoj upravi.