Saslušanje u Senatu otvorilo pitanja o budžetu i strategiji, zabeleženi protesti u javnosti

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Pit Hegset izjavio je pred podkomitetom za odbranu Senata da je primirje sa Iranom i dalje na snazi, uprkos povremenim razmenama vatre, i naglasio da SAD faktički kontrolišu Ormuski moreuz. Saslušanje je održano u Vašingtonu, a Hegset je branio zahtev Pentagona za vojni budžet od 1,5 biliona dolara za 2027. godinu.

Tokom rasprave, Hegset je istakao da administracija ima spremne planove za eventualnu eskalaciju, ali i za smanjenje vojnih operacija i premeštanje trupa. Na pitanje demokratske kongresmenke Beti Mekolam o alternativnim strategijama, Hegset je naveo da postoji više opcija za dalje postupanje u regionu.

Saslušanje je obeleženo oštrim kritikama demokratskih senatora, koji su izrazili zabrinutost zbog strategije Vašingtona i posledica po američke građane. “Amerikanci svakodnevno osećaju posledice kroz rast cena goriva, dok je Ormuski moreuz i dalje zatvoren”, rekao je senator Kris Kuns. Hegset je ponovio da SAD kontrolišu moreuz i da “ništa neće prolaziti ako to ne dozvole”.

Republikanska senatorka Liza Murkovski izrazila je sumnju u tvrdnje da je rat završen, ukazujući na prisustvo američkih trupa i ratnih brodova na tom području. Najavila je mogućnost predlaganja zakona kojim bi Kongres formalno odobrio upotrebu vojne sile protiv Irana.

Više demokratskih senatora osporilo je navode da je iranska vojna infrastruktura uništena, a senatorka Džin Šahin je ukazala na nastavak iranskih napada dronovima i ocenila da se ne može govoriti o pobedi dok Iran i dalje ima značajne vojne kapacitete. Saslušanje je nakratko prekinuto kada je žena iz publike protestovala protiv vojne intervencije, nakon čega ju je policija udaljila iz sale. Još nekoliko demonstranata je u tišini napustilo prostoriju.

Predsedavajući odbora Ken Kalvert i kongresmenka Beti Mekolam izrazili su zabrinutost zbog troškova rata i kontrole budžeta. Prema podacima Pentagona, troškovi rata sa Iranom iznose skoro 29 milijardi dolara, što je povećanje od četiri milijarde u odnosu na prethodne dve nedelje. Republikanski kongresmen Tom Kol naglasio je potrebu za saveznicima u budućim operacijama.

Američki predsednik izjavio da Kuba traži pomoć, dok su izviđački letovi SAD pojačani od februara

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da Kuba traži pomoć od Vašingtona i ocenio da se ta država nalazi u teškoj situaciji. Tramp je u objavi na društvenoj mreži naveo da nijedan republikanac nije razgovarao sa njim o Kubi, koju je opisao kao ‘propalu državu’ koja se suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima.

“Nijedan republikanac nikada nije razgovarao sa mnom o Kubi, koja je propala država i ide samo u jednom pravcu, nadole. Kuba traži pomoć i razgovaraćemo”, napisao je Tramp. On je dodao i da uskoro putuje u Narodnu Republiku Kinu.

Prema javno dostupnim podacima sa platformi za praćenje letova, Sjedinjene Američke Države su od početka februara značajno povećale broj izviđačkih vojnih letova u blizini Kube. Registrovano je najmanje 25 misija mornarice i vazduhoplovstva, a avioni su leteli uglavnom u blizini Havane i Santjaga de Kube, pri čemu su neki prišli i na oko 64 kilometra od kubanske obale.

U ovom periodu, Tramp je pojačao kritike na račun vlasti u Havani, najavljujući i moguće nove mere pritiska, uključujući blokadu isporuka nafte. Prema pisanju međunarodnih izvora, kubanska ekonomija je pod snažnim pritiskom zbog dugogodišnjih sankcija Sjedinjenih Američkih Država i unutrašnjih problema, dok su dodatne poteškoće nastale nakon gubitka saveznika u Venecueli i hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

“Razgovaraćemo o mogućim koracima”, naveo je Tramp u svojoj izjavi, ali detalji potencijalnih razgovora sa kubanskim vlastima za sada nisu poznati.

Pokrajinski sud izrekao doživotnu zabranu rada, istraga obuhvatila više od 9.000 snimaka

Pokrajinski sud u Osnabriku osudio je 43-godišnjeg ortopeda na pet i po godina zatvora zbog tajnog snimanja i seksualnog zlostavljanja pacijentkinja u njegovoj ordinaciji od 2018. godine, saopšteno je iz suda. Među oštećenima je bilo i više maloletnih osoba.

Prema navodima suda, lekar je tokom pregleda tajno snimao pacijentkinje, fotografisao ih polugole i bez njihovog znanja, kao i dodirivao intimne delove tela bez medicinskog opravdanja. Sud je utvrdio da su svi postupci obavljani pod izgovorom medicinskih pregleda, iako za to nije postojala stvarna potreba.

Sudija je navela da je optuženi lekar delovao iz voajerskog poriva, koji je, prema njegovom iskazu, prisutan još od perioda puberteta. Tokom studija je već tajno snimao koleginice, a kasnije je, pod maskom medicinskog rada, nastavio sa istim ponašanjem.

Istragom je pregledano više od 9.000 snimaka, od kojih nijedan nije uključivao muškarce. Sud je izrekao optuženom doživotnu zabranu obavljanja lekarske delatnosti.

“Optuženi je bio cenjen lekar, što je izazvalo veliki šok među pacijentkinjama nakon otkrivanja slučaja. Mnoge su nakon toga izgubile poverenje u lekare, a pojedine su razvile strah od intimnih pregleda”, navela je sudija. Nije pronađen dokaz da su snimci dalje distribuirani, prema navodima suda.