Poljoprivredni inženjeri potvrdili izuzetno redak slučaj, porodica Miladinović iz Velikog Šiljegovca brine o četvorkama

Na farmi porodice Miladinović u Velikom Šiljegovcu, u dolini Ribarske reke, krava simentalske rase po imenu Jana otelila je četiri zdrava teleta, što je izuzetno retka pojava i događaj koji, prema rečima meštana, nije zabeležen u skorijoj istoriji ovog kraja. Događaj se odigrao pre nekoliko dana, a na farmi se svakodnevno brinu o 40 krava i junadi, dok se obrađuje 35 hektara zemlje.

Ivan Miladinović, vlasnik farme, naveo je da su životinje tokom cele godine na otvorenom i hrane se miksovanom hranom, što smatra mogućim doprinosom ovako retkom događaju. “Dogodilo se čudo, možda i zato što su tokom cele godine na otvorenom. Hrane se miksovanom hranom 365 dana u godini”, izjavio je Miladinović.

Snežana Petrović, poljoprivredni inženjer i rukovodilac matične službe u Velikom Šiljegovcu, potvrdila je da su blizanačka teljenja sa više od dva teleta izuzetno retka i javljaju se u svega tri procenta slučajeva. “Goveda spadaju u unipare životinje koje najčešće daju jedno tele godišnje. Ovako nešto je zaista redak slučaj”, navela je Petrović.

Miroslav Mišić, poljoprivredni stručnjak iz Kruševca, izjavio je da je atmosfera u domaćinstvu Miladinovića uvek prijatna i naveo da porodica zaslužuje ovakav uspeh. Istorijski kontekst dao je i Slaviša Petrović, hroničar iz Velikog Šiljegovca, navodeći da se trojke pamte sa jednog gazdinstva pre dvadesetak godina, ali da slučaj četvorki nije poznat ni najstarijim meštanima.

Mladi stočari iz Velikog Šiljegovca najavili su obnovu zemljoradničke zadruge sa tradicijom dužom od jednog veka, koja je prestala sa radom 2004. godine, u cilju jačanja stočarske proizvodnje na ovom području.

Nadležne službe prate situaciju, ulice zatvorene zbog vode, očekuje se dodatno zahlađenje

Jaka kiša koja je tokom dana zahvatila Kragujevac izazvala je poplave u više delova grada, potvrđeno je prema policijskim izvorima. Voda je preplavila ulice, a u jednom od dvorišta formiralo se mini jezero, dok je u zgradu Politehničke škole prodro veći deo vode.

Na društvenim mrežama objavljeni su snimci na kojima se vidi kako je ulica kod VIS-a potpuno pod vodom, a saobraćaj je na tom delu znatno otežan. Prema dostupnim informacijama, voda je ušla i u školske prostorije, što je izazvalo dodatnu zabrinutost kod građana i zaposlenih.

Nadležne službe prate razvoj situacije i apeluju na građane da izbegavaju poplavljena područja dok traje sanacija. “U toku su radovi na uklanjanju vode sa najkritičnijih tačaka. Pratimo stanje i preduzimamo sve neophodne mere”, saopšteno je iz nadležnih službi.

Kako je najavljeno, do kraja dana i u večernjim satima očekuje se prolazak hladnog fronta koji će doneti dodatno zahlađenje, uz olujni i orkanski severozapadni vetar sa udarima preko 100 km/h. Temperatura će biti u padu za više od 10 stepeni Celzijusa, što može dodatno otežati sanaciju poplavljenih područja.

Nadležni apeluju na sve građane da prate uputstva i preporuke službi zaduženih za vanredne situacije, kako bi se sprečila eventualna šteta ili povrede.

Stručnjaci upozoravaju na kratkotrajne, ali intenzivne lokalne nepogode, stabilizacija vremena se ne nazire

Nestabilno i promenljivo vreme sa jakom kišom, gradom, vetrom i grmljavinom zabeleženo je prethodnih dana širom Srbije, a meteorolozi upozoravaju da se ovakav tip vremena nastavlja i dalje. Prema rečima meteorologa Ivana Ristića, aktuelne nepogode karakterišu jak konvektivni razvoj oblaka, što znači da se topli vazduh podiže, hladi i kondenzuje, uzrokujući stvaranje kumulonimbus oblaka, koji donose lokalizovane grmljavinske pljuskove i grad.

Ristić pojašnjava da se ovih dana često pominje termin ‘jak konvektivni razvoj’, što ukazuje na mogućnost nastanka oblaka koji kratko traju i lokalno mogu izazvati jače padavine ili grad, ali se ne radi o superćelijskim olujama koje zahvataju velike teritorije. On navodi: ‘Jak konvektivni razvoj je samo početak. Taj oblak traje oko sat vremena, kreće se sa zapada na istok i potom nestaje.’

Superćelijska oluja, kako dodaje, predstavlja izuzetno snažnu i dugotrajnu pojavu koja se retko javlja u Srbiji – poslednji put zabeležena je u julu 2023. godine. Takve oluje mogu preći velike udaljenosti i zahvatiti široka područja, a njihov nastanak zahteva specifične klimatske uslove, poput izuzetno toplog Jadranskog mora tokom leta.

Meteorolog ističe da su trenutne nepogode uglavnom lokalnog karaktera, kratkog trajanja, ali mogu biti veoma intenzivne, posebno u periodu nestabilnog majskog vremena. Građanima se savetuje oprez prilikom kretanja na otvorenom tokom najavljenih pljuskova, dok zvanične službe prate razvoj situacije i po potrebi izdaju meteorološka upozorenja.