Bezbednosni tim kompanije identifikovao pretnju za koju se veruje da je generisana AI metodama, podižući novu zabrinutost u industriji

Google je 11. maja 2026. godine objavio da je njegov bezbednosni tim prvi put detektovao zero-day exploit za koji postoji osnovana sumnja da je razvijen uz pomoć veštačke inteligencije. Ova vrsta ranjivosti posebno je opasna jer je nepoznata žrtvama, što napadačima omogućava iskorišćavanje bez mogućnosti prethodne zaštite od strane korisnika ili proizvođača softvera.

Kao što je poznato u bezbednosnoj industriji, zero-day exploit označava ranjivost koja još nije otkrivena ili zakrpljena od strane proizvođača, ostavljajući korisnike bez zaštite sve dok ne bude implementiran odgovarajući patch. Google Threat Intelligence Group (GTIG), odeljenje kompanije zaduženo za otkrivanje i analizu pretnji, identifikovalo je ovu naprednu pretnju, ističući značajnu promenu u načinu na koji se razvijaju sofisticirani cyber-napadi.

Prema informacijama, napad je pokazivao obrasce i metode koji ukazuju na primenu AI alata u procesu razvoja exploita. Ovo je prvi zabeležen slučaj u kojem je veštačka inteligencija korišćena na ovako napredan način, što predstavlja izazov za postojeće bezbednosne protokole i tehnike detekcije. Iako detalji o konkretnoj ranjivosti nisu objavljeni zbog bezbednosnih razloga, Google je potvrdio da su preduzete mere za zaštitu korisnika i da su o incidentu obavešteni relevantni partneri iz industrije.

Ovaj događaj naglašava rastući rizik od zloupotrebe AI tehnologija u sajber napadima, a stručnjaci upozoravaju da bi buduće generacije AI sistema mogle dodatno olakšati razvoj novih, teško detektabilnih pretnji. Google je pozvao druge kompanije i istraživače iz oblasti bezbednosti da sarađuju na razvoju efikasnijih alata za detekciju i prevenciju AI-om generisanih napada, ističući važnost kolektivnog odgovora u zaštiti globalne digitalne infrastrukture.

Nova verzija Venmo aplikacije automatski ograničava vidljivost transakcija na prijatelje radi veće privatnosti korisnika

Venmo, popularna peer-to-peer platna platforma u vlasništvu kompanije PayPal, predstavila je redizajn svoje aplikacije sa ciljem da unapredi privatnost korisnika. Promena uključuje novo podrazumevano podešavanje u okviru procesa registracije, gde su transakcije dostupne samo prijateljima, a ne javno kao što je to ranije bio slučaj. Ova novina posebno je važna za nove korisnike, koji će od sada imati veću kontrolu nad tim ko može da vidi njihove finansijske aktivnosti na platformi. Ranije su transakcije često bile vidljive svima, što je izazivalo zabrinutost zbog privatnosti i mogućih zloupotreba podataka.

Uz ovo ažuriranje, Venmo nastoji da se pozicionira kao servis prilagođen potrebama nove generacije korisnika, koji su sve svesniji značaja digitalne privatnosti. Redizajn aplikacije ne donosi samo izmene u vizuelnom identitetu, već i u samoj korisničkoj logici, sa naglaskom na sigurnije i diskretnije iskustvo. Postojeći korisnici i dalje mogu ručno podešavati vidljivost svojih transakcija, ali novi korisnici će ulaskom u Venmo ekosistem imati privatnije iskustvo bez dodatnih koraka.

Industrijski analitičari smatraju da ovaj potez predstavlja odgovor na rastuće zahteve tržišta za transparentnijim i sigurnijim digitalnim servisima. Venmo je tokom prethodnih godina bio predmet kritika zbog toga što su korisničke transakcije bile lako dostupne i pretražive, čime su pojedini korisnici nenamerno delili osetljive informacije. Uvođenjem ove promene, kompanija želi da izgradi poverenje i zadovolji visoke standarde privatnosti koje korisnici danas očekuju od fintech servisa.

Ova novina je deo šire strategije Venmo-a da svoje usluge prilagodi savremenim trendovima i obezbedi bezbednije okruženje za svakodnevne finansijske transakcije. Kompanija nije objavila dodatne izmene u načinu funkcionisanja aplikacije, niti su najavljeni novi proizvodi ili funkcije u ovom trenutku.

Supruga žrtve sa Floridskog državnog univerziteta podnela tužbu, tvrdeći da je AI kompanija posredno omogućila napad

OpenAI, poznata AI kompanija, suočava se sa tužbom koju je podnela Vandana Joshi, supruga žrtve pucnjave na Floridskom državnom univerzitetu (FSU). Tužba je podneta nakon što je tokom incidenta u aprilu 2025. godine, u kojem je ubijeno dvoje zaposlenih i povređeno još sedmoro, navodno korišćena pomoć dobijena putem AI modela kompanije OpenAI.

Prema navodima iz tužbe, osumnjičeni Phoenix Ikner je prilikom pripreme napada dobio „input i informacije“ tokom komunikacije sa veštačkom inteligencijom, što je, kako se tvrdi, doprinelo izvršenju dela. Joshi, čiji je suprug Tiru Chabba bio među stradalima, smatra da kompanija OpenAI snosi odgovornost zbog načina na koji je korisniku omogućeno da putem njihovih servisa dođe do kritičnih informacija.

Tužba ističe da je veštačka inteligencija igrala ulogu u procesu informisanja napadača, ali ne iznosi tehničke detalje o tačnoj prirodi komunikacije između korisnika i AI sistema. U dokumentima se navodi da je AI sistem tokom konverzacija pružio podatke koji su, prema tužitelju, pomogli u pripremi napada. Detalji o sadržaju tih interakcija nisu objavljeni.

Ovaj slučaj otvara osetljiva pitanja o odgovornosti kompanija koje razvijaju i distribuiraju napredne AI modele. U industriji se već neko vreme vodi rasprava o tome u kojoj meri kreatori veštačke inteligencije mogu biti odgovorni za načine na koje korisnici primenjuju njihove alate. Ova tužba bi mogla postaviti presedan u budućim pravnim procesima vezanim za upotrebu generativnih AI sistema.

Do objavljivanja ove vesti, zvanični predstavnici kompanije OpenAI nisu dali javni komentar na podnete optužbe. Očekuje se da će sudski postupak dodatno rasvetliti granice odgovornosti u kontekstu brzog razvoja i širenja veštačke inteligencije.