Stručnjaci otkrivaju koje namirnice i pića mogu štetiti mozgu i nude preporuke za žene svih generacija

Očuvanje zdravlja mozga važno je za žene u svim životnim dobima, a najnovija istraživanja u neurologiji nude jasne smernice o ishrani koja podržava kognitivne sposobnosti i dobro raspoloženje. Neurolozi naglašavaju da svakodnevne prehrambene navike direktno utiču na funkcije mozga, posebno kod žena srednjih i starijih godina koje su podložnije promenama zbog hormonskih i životnih faktora.

Jedna od namirnica koju stručnjaci ne preporučuju su proteinski prahovi, popularni dodaci napicima i obrocima. Dr Friederike Fabritius, neurolog, kaže: “Ti aditivi su ono zbog čega ne koristim proteinske prahove jer uništavaju vaš gastrointestinalni mikrobiom. Zdrav unutrašnji mikrobiom toliko je važan za zdravlje mozga jer se većina naših neurotransmitera proizvodi u crevima.” To znači da proizvodi sa veštačkim zaslađivačima mogu negativno uticati ne samo na creva, već i na mozak.

Gazirana pića su još jedna grupa koju neurolozi savetuju da izbegavate. Dr Šanin Lakhan ističe da visok nivo šećera u ovim napicima može oštetiti krvne sudove koji snabdevaju mozak kiseonikom, čime se povećava rizik od razvoja demencije i moždanog udara. “Akutno, šećer takođe uzrokuje upalu mozga, razdražljivost, loše raspoloženje i poremećaje spavanja”, navodi dr Lakhan.

Margarin, bogat trans mastima, takođe se nalazi na listi zabrinutosti. Dr Šej Data pojašnjava: “Čujemo često da trans masti nisu dobre za srce i krvne sudove. Isto se odnosi i na krvne sudove mozga. Studija je pokazala da su starije osobe koje su imale najviše nivoe trans masti u krvi bile izložene najvećem riziku od demencije.” Umesto margarina, savetuje se upotreba maslinovog ulja ili umerenih količina maslaca.

Alkohol se, prema rečima dr Brajana Hoa, smatra neurotoksinom koji može naštetiti centralnom i perifernom nervnom sistemu čak i pri umerenoj konzumaciji. Ovo je posebno važno za žene koje su često osetljivije na dejstvo alkohola.

Kafa bez kofeina može sadržati hemikalije iz procesa dekofeinizacije, koje mogu imati nepovoljan uticaj na nervni sistem, upozorava Šon Kalan, neuronaučnik.

Masna hrana i pomfrit dodatno mogu narušiti krvno-moždanu barijeru i oštetiti neurone u delovima mozga zaduženim za pamćenje i učenje. Dr Pedram Navab navodi: “Ishrana koja uključuje masnu hranu poput pomfrita može da oštetiti krvne sudove koji hrane mozak, uzrokujući kognitivno oštećenje.”

Za žene koje žele da sačuvaju mentalnu vitalnost, stručnjaci predlažu izbegavanje pomenutih namirnica i izbor ishrane bogate povrćem, voćem, zdravim mastima i integralnim žitaricama. Redovno vežbanje i dobar san dodatno štite zdravlje mozga.

Za svaku dilemu ili postavljanje dijagnoze, obavezno se posavetujte sa lekarom.

Dr Vojislav Perišić savetuje ženama da odmah po buđenju popiju 200 ml niskomineralne vode sa magnezijumom za optimalan početak dana

Mnoge žene tragaju za načinom da dan započnu sa više energije i očuvaju zdravlje srca i mozga. Prema rečima dr Vojislava Perišića, renomiranog gastroenterologa, ključni korak je da odmah nakon ustajanja popijete oko 200 mililitara tečnosti – idealno niskomineralne vode bogate magnezijumom ili svežeg soka. Ova navika podstiče cirkulaciju i omogućava brži dotok kiseonika i šećera do najvažnijih organa, što je posebno važno za žene svih dobi.

Dr Perišić ističe da magnezijum iz niskomineralne vode doprinosi boljoj mikrocirkulaciji i opušta krvne sudove. To je korisno za žene koje ujutru često osećaju umor ili napetost. Ukoliko vam je draže da dan započnete voćnim napitkom, možete piti sok od pomorandže, ali je još zdravije pojesti celu pomorandžu, jer vlakna iz voća olakšavaju varenje i sprečavaju zatvor – čest problem kod žena.

Prema njegovim rečima: “Ako ne ispraznimo ujutru creva, ceo dan će postojati kortikalna aktivnost suzbijanja pražnjenja creva, što je permanentna iritacija našeg tela tokom celog dana.” Ova izjava naglašava koliko je pravilan jutarnji ritam važan za opšte zdravlje i dobro raspoloženje. Redovno pražnjenje creva doprinosi osećaju lakoće i većoj energiji tokom dana.

Kada je reč o kafi, dr Perišić savetuje da je dnevna količina individualna, ali da su tri šolje dnevno optimalna mera. “Kofein je glavni antioksidans”, napominje on, dodajući da antioksidansi pomažu organizmu da se izbori sa štetnim materijama iz okoline. Ipak, količina kafe treba da bude prilagođena vašem zdravstvenom stanju i navikama.

Za žene koje žele da unaprede svoju jutarnju rutinu, preporuka je da dan započnu čašom vode sa magnezijumom, eventualno svežom pomorandžom, dok kafu treba konzumirati umerenije. Ako imate posebne zdravstvene potrebe ili hronične tegobe, obavezno se posavetujte sa lekarom pre uvođenja novih navika.

Za preciznu dijagnozu i savet, konsultujte se sa stručnjakom.

Prirodne promene stopala kroz život mogu zahtevati izbor nove obuće i dodatnu brigu

Većina žena u nekom trenutku primeti da im omiljene cipele više nisu udobne kao ranije, što često izaziva zabrinutost. Ova promena je sasvim uobičajena i uglavnom je rezultat prirodnih procesa kroz koje stopala prolaze tokom života – starenja, variranja telesne mase i hormonskih promena, posebno tokom trudnoće.

Stopala se vremenom menjaju, jer ligamenti i tetive koji podržavaju njihov svod slabe pod uticajem opterećenja. Svakodnevno hodanje i stajanje uzrokuju da stopala nose višestruku težinu tela, pa dolazi do spuštanja svodova i njihovog širenja i produženja. Prema rečima dr Nicole Nicolosi, specijaliste za bolesti stopala: „Svod stopala se može spljoštiti, što rezultira da stopalo postane duže ili šire.“ Ovakve promene se češće i brže dešavaju kod žena koje dobijaju na telesnoj težini.

Povećanje telesne mase dodatno opterećuje strukture u stopalu, što može dovesti do promene oblika stopala. Uz to, kako godine prolaze, masni jastučići na tabanima postaju tanji, što čini obuću neudobnom iako je broj isti.

Tokom trudnoće, žene često primećuju trajne promene na stopalima. Hormon relaksin, čiji nivo raste u trudnoći, opušta ligamente celog tela, uključujući i one u stopalima. To rezultira spuštanjem svodova i često dovodi do trajnog povećanja dužine i širine stopala. Dr Nicolosi naglašava: „Opuštanje ligamenata u stopalu spušta sve te važne lukove, omogućavajući im da se spljošte. Rezultat su stopala koja postaju duža i šira. Studije pokazuju da je promena često trajna.“

Osim povećanja broja, sa godinama dolazi i do deformiteta kao što su čukljevi, čekićasti prsti, kurje oči i žuljevi. Statistika pokazuje da čak trećina osoba starijih od 65 godina oseća bol u stopalima, a čukljevi su najzastupljeniji problem. Žene su posebno podložne ovim promenama zbog navike da nose usku obuću i visoke potpetice, što dodatno pogoršava stanje.

Saveti za žene koje primećuju promene:

– Redovno proveravajte veličinu svojih stopala, posebno prilikom kupovine nove obuće.
– Opredelite se za cipele sa dovoljno prostora za prste i mekanim đonom.
– Ako imate bolove, deformitete ili nagle promene na stopalima, posetite lekara, a posebno specijalistu za stopala.

Ove promene su prirodan deo života i uglavnom nisu razlog za zabrinutost. Pravilnim izborom obuće, redovnom negom i pažnjom prema zdravlju stopala, možete značajno unaprediti udobnost i kvalitet svakodnevnog života. Za sve nedoumice ili ozbiljnije promene, obavezno potražite savet lekara.