Bruto plata iznosila 168.008 dinara, rast neto zarada za 11,6 odsto nominalno, a medijalna zarada 94.585 dinara

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u Srbiji iznosila je 121.805 dinara u aprilu 2026. godine, dok je bruto plata u istom periodu dostigla 168.008 dinara. U periodu januar–april 2026. godine, bruto zarade su porasle za 11,5 odsto nominalno i 8,5 odsto realno u odnosu na isti period prethodne godine, dok je prosečna neto plata bila veća za 11,6 odsto nominalno i 8,6 odsto realno.

Upoređujući april 2026. sa istim mesecom prethodne godine, bruto zarada je nominalno viša za 11,4 odsto, a realno za 7,8 odsto. Prosečna neto plata je u istom periodu nominalno porasla za 11,5 odsto, dok je realni rast iznosio 7,9 odsto. Medijalna neto zarada za april 2026. godine bila je 94.585 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do tog iznosa.

Darko Vučetić izabran jednoglasno, Srbija dobija vidljivost u kreiranju evropskih geoprostornih politika naredne tri godine

Pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), Darko Vučetić, izabran je za kopredsedavajućeg Komiteta Ujedinjenih nacija za upravljanje geoprostornim informacijama za Evropu (UN-GGIM Europe) na 13. plenarnoj sednici održanoj u Ženevi, saopštio je RGZ. Vučetić će ovu funkciju obavljati tokom naredne tri godine zajedno sa Džejmsom Norisom iz Ujedinjenog Kraljevstva, a izbor je ostvaren jednoglasnom podrškom predstavnika evropskih država.

Ovo je prvi put da Srbija dobija rukovodeću poziciju u najvišem regionalnom telu Ujedinjenih nacija zaduženom za geoprostorne informacije, katastar i geodeziju. U saopštenju RGZ-a naglašava se da izbor Vučetića predstavlja značajno međunarodno priznanje za Republiku Srbiju i potvrdu stručnog ugleda koji srpski katastar ima među evropskim institucijama i ekspertima.

UN-GGIM Europe koordinira aktivnosti evropskih država u oblastima kao što su katastar nepokretnosti, zemljišni registri, digitalne mape, satelitski podaci, prostorno planiranje, upravljanje infrastrukturom, zaštita životne sredine i razvoj pametnih gradova. Geoprostorni podaci su postali ključna komponenta moderne ekonomije i koriste se u oblastima saobraćaja, energetike, poljoprivrede, građevinarstva, telekomunikacija i upravljanja prirodnim resursima.

Vučetić je do sada bio član Izvršnog komiteta UN-GGIM Europe, član Biroa Radne grupe za zemljišnu administraciju pri Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE WPLA), kao i član upravnog odbora EuroGeographics. Njegov rad na modernizaciji katastra, razvoju geoprostornih informacija i digitalnoj transformaciji javne uprave prepoznat je i na međunarodnom nivou.

Srbija je poslednjih godina sprovela niz projekata digitalizacije katastarskih usluga, elektronske razmene podataka i unapređenja geoprostorne infrastrukture, što je u stručnim krugovima predstavljano kao primer modernizacije javnih servisa. Izbor na ovu funkciju omogućava Srbiji veći uticaj na definisanje standarda za razmenu i korišćenje prostornih podataka, bolji pristup međunarodnim projektima i veću vidljivost domaćih stručnjaka u međunarodnim forumima.

Funkcija kopredsedavajućeg ne donosi automatski finansijske benefite niti posebna izvršna ovlašćenja, ali omogućava Srbiji da bude aktivno uključena u donošenje odluka koje oblikuju budući razvoj geoprostornih sistema u Evropi. Geoprostorna infrastruktura smatra se ključnom za planiranje izgradnje puteva, železnica, energetskih objekata, industrijskih zona, stambenih naselja, kao i za upravljanje poljoprivrednim zemljištem, zaštitu životne sredine i razvoj pametnih gradova.

Evropske institucije poslednjih godina rade na usklađivanju standarda i stvaranju zajedničkog okvira za razmenu prostornih informacija, dok razvoj veštačke inteligencije i digitalnih mapa dodatno povećava značaj kvalitetnih geoprostornih podataka. Izbor Darka Vučetića za kopredsedavajućeg omogućava Srbiji da bude prisutnija u procesima koji određuju pravila i standarde upravljanja geoprostornim informacijama na evropskom nivou.

Propis će važiti do kraja 2029. godine, a investicije između EU i SAD u 2024. dosegle su 4,8 biliona evra

Evropska unija zvanično je ukinula sve preostale carine na američku robu nakon što je Savet EU 25. juna 2026. usvojio dva propisa predviđena Zajedničkom izjavom EU i Sjedinjenih Američkih Država od 21. avgusta 2025. godine. Novim pravilima ukidaju se carine na industrijske proizvode iz SAD, uvode povlašćeni uslovi za uvoz pojedinih američkih proizvoda od morskih plodova i poljoprivrednih proizvoda koji nisu osetljivi, dok je produžena i suspenzija carina na uvoz jastoga i proizvoda od jastoga.

Prema saopštenju Saveta EU, regulativa će stupiti na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom listu Evropske unije, a glavni propis biće primenjivan do kraja 2029. godine. Evropska komisija je najavila da će do 30. juna 2029. godine prezentovati sveobuhvatnu procenu uticaja novog režima na trgovinske tokove između EU i SAD, prihode od carina i ekonomske efekte, uključujući posledice po mala i srednja preduzeća.

Trgovinski i investicioni odnosi između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država su najveći u svetu, obuhvataju gotovo 30 odsto globalne trgovine robom i uslugama i 43 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. Trgovinska razmena robe i usluga između EU i SAD tokom poslednje decenije udvostručena je i u 2025. godini premašila je 1,7 biliona evra, dok su investicije kompanija sa obe strane Atlantika u 2024. godini iznosile više od 4,8 biliona evra.

Ministar energetike, trgovine i industrije Kipra, Majkl Damijanos, izjavio je da novi propisi predstavljaju balans između otvorene trgovine i zaštite evropskih interesa. ‘Posvećeni smo snažnom i otvorenom transatlantskom partnerstvu sa našim istorijskim saveznikom, ali otvorenost mora da ide ruku pod ruku sa zaštitom naših interesa. Ove mere omogućavaju stabilne i predvidive trgovinske tokove sa SAD, uz istovremeno očuvanje sposobnosti Evropske unije da brzo i proporcionalno reaguje ukoliko se sporazum ne poštuje ili ako njeni interesi budu ugroženi’, naveo je Damijanos.

Propisi predviđaju pojačane zaštitne mehanizme koji omogućavaju Evropskoj komisiji da reaguje u slučaju naglog povećanja uvoza koji bi mogao da nanese ozbiljnu štetu privrednim subjektima u EU. Takođe, ojačani su instrumenti za suspenziju carinskih povlastica ukoliko SAD ne ispune preuzete obaveze ili ugroze ciljeve Zajedničke izjave.

Evropska komisija je 28. avgusta 2025. godine predložila ova dva propisa radi sprovođenja carinskih olakšica predviđenih Zajedničkom izjavom EU i SAD od 21. avgusta iste godine.