Ovo povrće bogato vitaminima i folatima preporučuje se trudnicama i svim ženama za zdravlje creva

Problemi sa opstipacijom, odnosno zatvorom, veoma su česti kod žena različitih uzrasta, posebno kod trudnica i žena u menopauzi. Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji ovog problema, a dr Vojislav Perišić, specijalista gastroenterologije, naglašava značaj raštana za zdravlje digestivnog sistema.

Raštan pripada istoj porodici kao kupus i zelje, ali se ređe koristi u svakodnevnoj ishrani u Srbiji. Ipak, prema rečima dr Perišića, žene, a naročito trudnice, bi trebalo češće da ga uključuju u jelovnik. On savetuje: “Treba da se jede tri puta nedeljno, ali mora da se pripremi tako da se izvuče gorčina lista raštana. Belina, odnosno stabiljka, mora da se iseče pre nego što se list pari.” Dr Perišić preporučuje da se raštan potopi, isecka na rezance i kuva dok ne izgubi gorak ukus.

Ovo povrće bogato je folatima, vitaminom C, ali i vitaminima A i E, što ga čini posebno vrednim u ishrani žena, posebno tokom trudnoće kada su potrebe za ovim nutrijentima povećane. Folati su ključni za pravilan razvoj bebe, dok vitamin C pomaže jačanju imunog sistema.

Raštan sadrži i dve posebne hemijske supstance koje doprinose zdravlju vida, što je još jedan benefit za sve žene koje vode računa o svom zdravlju. “Odličan je za probavni sistem. Bolji je od kupusa. Dobro skuvan raštan ne sme da ima gorak ukus. Ako se dobro propari, treba manje da se kuva, a ako ne, onda je potrebno 10 do 12 sati. To je tradicionalna hrana, polako treba svako da se navikne. Onaj ko jede dva do tri puta nedeljno raštan, nema opstipaciju, bolji je čak i od koprive, to je čudo Božije”, ističe dr Perišić.

Za žene koje žele da poboljšaju svoje varenje i spreče zatvor, preporuka je da raštan konzumiraju više puta nedeljno, uz pravilnu pripremu koja zadržava korisne sastojke i eliminiše gorčinu. Kao i uvek, za individualne savete i tačnu dijagnozu, obratite se svom lekaru ili nutricionisti.

Jaja su decenijama važila za jednu od namirnica koje „podižu holesterol“, pa su mnogi izbegavali žumance u strahu od problema sa srcem i krvnim sudovima. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da priča nije tako jednostavna.

Iako jedno jaje sadrži značajnu količinu holesterola, stručnjaci objašnjavaju da holesterol iz hrane ne utiče isto na organizam kao onaj koji telo samo proizvodi.

Najveći deo holesterola zapravo nastaje u jetri, koja prirodno reguliše njegov nivo u organizmu. Kada hranom unesemo više holesterola, telo kod većine ljudi smanjuje sopstvenu proizvodnju, održavajući ravnotežu.

Zbog toga redovno konzumiranje jaja kod zdravih osoba uglavnom ne dovodi do značajnog povećanja takozvanog „lošeg“ holesterola. Naprotiv, neka istraživanja pokazuju da može doći i do rasta „dobrog“ HDL holesterola, koji ima zaštitnu ulogu za srce.

Pored toga, jaja su bogata proteinima, vitaminima i holinom, važnim za rad mozga, kao i luteinom koji doprinosi zdravlju očiju.

Nutricionisti ističu da problem često nije samo jaje, već način pripreme i namirnice koje ga prate. Kombinacija sa prerađenim mesnim proizvodima, velikim količinama soli, masnoćom i belim hlebom mnogo više utiče na zdravlje nego samo žumance.

Kao najbolji izbor preporučuju se kuvana jaja ili omlet pripremljen sa povrćem i manjom količinom maslinovog ulja.

Za većinu zdravih odraslih osoba jedno do dva jaja dnevno smatraju se bezbednim, dok osobe sa srčanim oboljenjima, dijabetesom ili poremećajem masnoća u krvi treba da se posavetuju sa lekarom o količini koju unose.

Stručnjaci poručuju da jaja ne treba automatski izbacivati iz ishrane, već posmatrati celokupan način života i ishrane, koji imaju mnogo veći uticaj na zdravlje srca nego sama namirnica.

Saznajte kako probiotici mogu poboljšati varenje i imunitet, uz savete stručnjaka za pravilan odabir proizvoda.

Sve veći broj žena različitih uzrasta suočava se sa problemima sa digestivnim sistemom, kao što su nadutost, nelagodnost i poremećaji varenja. Kao rešenje, mnoge se odlučuju za probiotike – korisne mikroorganizme koji pomažu u održavanju ravnoteže bakterija u crevima i drugim delovima tela. Stručnjaci naglašavaju da pažljivo izabrani probiotici mogu doprineti zdravlju sistema za varenje, jačanju imuniteta i biti značajna podrška tokom ključnih životnih faza, poput trudnoće i perioda nakon porođaja.

Naučna istraživanja iz 2024. godine potvrđuju da uz konsultacije sa lekarom, upotreba probiotika može imati pozitivan uticaj na crevnu floru i opšte zdravlje. Ključ je u izboru proizvoda sa jasno definisanim sojevima bakterija, odgovarajućom dozom i dokazanim efektima. Važno je napomenuti da broj živih mikroorganizama (označen kao CFU ili AFU na ambalaži) nije presudan – mnogo je bitnije odabrati konkretan soj bakterija čije su koristi za određene probleme potvrđene.

Probiotici su naročito preporučljivi ženama koje pate od čestih digestivnih tegoba, žele jači imunitet ili žele da očuvaju vaginalno zdravlje. Na tržištu se mogu pronaći proizvodi prilagođeni ovim potrebama, a poznate kompanije nude posebne formule za opšte zdravlje creva, trudnice, kao i za posebne zahteve poput jačanja metabolizma ili imuniteta.

Nutricionistkinja Sydney Lappe savetuje: “Kada birate probiotik, obratite pažnju na soj bakterija, preporučenu dozu i redovnost korišćenja. Više sojeva ne znači nužno i bolji efekat – ključna je usklađenost sa vašim potrebama i naučnim dokazima.”

Praktični saveti uključuju obavezno čitanje deklaracija, informisanje o tome koji su sojevi dokazano efikasni za vaš problem (na primer, probiotici za vaginalno zdravlje sadrže određene laktobacile), kao i konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom pre početka korišćenja. Posebnu pažnju treba obratiti u periodu trudnoće i dojenja, kada je neophodno birati proizvode sa potvrđenom bezbednošću.

Za tačnu dijagnozu i preporuku najbolje je obratiti se lekaru. Pravilnim izborom i redovnom upotrebom probiotika, mnoge žene mogu značajno poboljšati varenje, smanjiti neprijatnosti i unaprediti opšte zdravlje.