Stručnjaci ističu da Kina ostaje regionalna sila uprkos investicijama i pokušajima širenja savezništava

Kineska spoljna politika i globalne ambicije našle su se u fokusu nove analize Darka Obradovića, programskog direktora Centra za stratešku analizu. Obradović navodi da, uprkos ekonomskoj transformaciji i značajnim ulaganjima, Kina ostaje ograničena na regionalni uticaj i suočava se sa ozbiljnim izazovima u međunarodnim odnosima.

Prema analizi, kineski projekat Puta svile, zamišljen kao ključna platforma za jačanje globalne moći, suočava se sa sve većim skepticizmom i napuštanjem od strane partnerskih država. Investicije u infrastrukturne projekte, poput aerodroma u Šri Lanki i strateških ulaganja u Venecueli i Iranu, nisu donele održivo savezništvo, već su često rezultirale zaduživanjem i slabom podrškom u kriznim situacijama.

Obradović ističe da Kina svoje ekonomske i političke odnose uglavnom održava na bilateralnom nivou i da model ‘diplomatije javnog duga’ nije uspeo da izgradi snažnu multilateralnu mrežu saveznika. Inicijativa 18+1 za saradnju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope suočila se sa povlačenjem članica i smanjenjem investicija, dok Evropska unija Kinu tretira kao partnera, konkurenta i izazivača.

U izveštaju Američkog kongresa, kineske rudarske operacije u različitim regionima, uključujući i Srbiju, posebno su analizirane, što potvrđuje globalni interes za kineske aktivnosti, ali i rastuće sumnje u održivost tog modela. Sjedinjene Američke Države su, prema analizi, uspešno ograničile kineski uticaj na strateškim tačkama poput Panamskog kanala, dok su partnerske države u Latinskoj Americi sve bliže saradnji sa Zapadom.

Ekonomsku situaciju dodatno komplikuju međunarodne tenzije, posebno sukob sa Iranom, koji ugrožava kinesko snabdevanje energentima i usporava privredni rast. Prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije, Kina će 2026. godine izdati specijalne obveznice vredne 188,4 milijarde dolara radi stimulacije privrede i pokrića deficita. Iako je 2023. godine pretekla Rusiju po prodaji naoružanja, njen globalni udeo 2024. opao je na 3,9%.

Analiza zaključuje da, uprkos reformama i ekonomskom rastu, Kina ostaje ograničena na regionalni okvir i suočava se sa ozbiljnim izazovima u ostvarivanju globalnog uticaja.

Policija vodi istragu o incidentu, medicinsko osoblje privedeno i pušteno nakon saslušanja

Četrdesetosmogodišnji monah iz Srbije teško je povređen 14.06.2024. popodne na Halkidikiju, kada je tokom transporta iz Uranopolisa u bolnicu Poligiros iskočio iz vozila hitne pomoći, saopštili su policijski izvori. Pacijent je zadobio teške povrede glave i nalazi se u kritičnom stanju u bolnici u Solunu.

Prema dostupnim informacijama, monahu je tokom dana pozlilo, najverovatnije zbog srčanih problema, nakon čega je preuzet od strane službe hitne pomoći. Tokom vožnje, muškarac je samostalno otkopčao sigurnosni pojas, otvorio vrata i iskočio iz saniteta dok je vozilo bilo u pokretu. Vozač i spasilac, koji su se nalazili u zadnjem delu vozila, odmah su zaustavili sanitet i pružili pomoć povređenom.

Monah je nakon pada hitno vraćen u vozilo i prebačen u bolnicu u Poligirosu, gde je intubiran zbog težine povreda. Zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, ubrzo je prebačen u bolnicu “Hipokratio” u Solunu, gde se lekari bore za njegov život.

Policija je, u skladu sa standardnom procedurom, privela vozača i spasioca službe hitne pomoći pod sumnjom da su nenamerno izazvali telesne povrede. Nakon saslušanja, oni su pušteni na slobodu, a istraga o okolnostima pod kojima je došlo do incidenta se nastavlja.

“Istraga je u toku”, potvrđeno je iz policijskih izvora.

Bivši predsednik Sjedinjenih Država upozorio na rastuću nuklearnu pretnju iz Irana i potencijalne posledice po Bliski istok

Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da su SAD spremne na direktnu akciju u Iranu sa ciljem sprečavanja razvoja iranskog nuklearnog programa. Ove izjave date su u jeku rastućih tenzija na Bliskom istoku, a Tramp je naglasio da je američki vojni pritisak do sada bio bez presedana, ali da je došlo vreme za konkretnu akciju.

Prema njegovim rečima, dosadašnja politika Sjedinjenih Država sprečila je ozbiljne posledice u regionu, a potencijalno nuklearno naoružanje Irana označio je kao pretnju opstanku Bliskog istoka i Izraela. “Možda svi mi sada ne bismo bili ovde. Mogu vam reći da bi Bliski istok nestao — Izrael bi nestao”, rekao je Tramp, ističući ozbiljnost situacije.

Tramp je u svom obraćanju upotrebio oštre reči za iransko rukovodstvo, nazivajući ih “bolesnim ljudima” i naglašavajući da Sjedinjene Države neće dozvoliti “ludacima” da poseduju nuklearno oružje. “Moć nuklearnog oružja je nešto o čemu čak ne želim ni da govorim”, dodao je.

Ove izjave dolaze u trenutku kada međunarodna zajednica pomno prati razvoj situacije i moguće korake Vašingtona u vezi sa iranskim nuklearnim kapacitetima. Zvanične institucije za sada ne govore o konkretnim operativnim planovima, ali aktuelne izjave dodatno pojačavaju zabrinutost zbog stabilnosti u regionu.