Medicinski timovi vrše evakuaciju, brod zadržan uz obalu dok traje istraga slučaja

Tri osobe preminule su na kruzeru “MV Hondius” koji se nalazi uz obalu zapadne Afrike, dok se još dve osobe sa simptomima sumnjivim na hantavirus evakuišu, potvrđeno je iz zvaničnih izvora. Na brodu se nalaze uglavnom britanski, američki i španski turisti, kao i nekoliko državljana Crne Gore, a incident je izazvao zabrinutost među putnicima.

Prema dostupnim informacijama, medicinski timovi su u ponedeljak započeli evakuaciju osoba koje pokazuju simptome infekcije. Kruzer je privremeno zadržan uz obalu, a na brodu se preduzimaju mere zaštite i izolacije kako bi se sprečilo dalje širenje virusa među putnicima i posadom.

“Svi putnici i članovi posade su pod zdravstvenim nadzorom, a prioritet je bezbednost svih na brodu”, navedeno je u zvaničnom saopštenju. Nadležni organi još nisu potvrdili tačan uzrok smrti troje preminulih, ali se sumnja na hantavirus, dok se laboratorijske analize očekuju u narednim danima.

Istraga incidenta je u toku, a lokalne zdravstvene službe u saradnji sa međunarodnim partnerima rade na utvrđivanju porekla i načina širenja zaraze. Brod ostaje u karantinu dok se ne završi kompletna epidemiološka obrada i ne stignu rezultati testiranja.

Na društvenim mrežama pojavila se i video objava jednog od putnika, koji je istakao zabrinutost i izrazio želju da se svi bezbedno vrate kući, što oslikava psihološku napetost među putnicima. Zvaničnici apeluju na strpljenje i poštovanje mera predostrožnosti dok traje postupak identifikacije izvora zaraze.

Ministarstvo potvrdilo otvaranje istrage zbog politike prijema, koledž Smit u Masačusetsu pod proverom zbog tumačenja Titla IX

Ministarstvo prosvete Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je da je 5. maja 2026. otvorilo istragu protiv koledža Smit, privatne ženske obrazovne institucije u Masačusetsu, zbog politike prijema trans žena. Prema zvaničnom saopštenju, istragu sprovodi Kancelarija za građanska prava ovog ministarstva, a predmet je usklađenost sa saveznim zakonom poznatim kao Titl IX, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola u obrazovanju.

U zvaničnom izveštaju navodi se da je ministarstvo pokrenulo postupak nakon što je utvrđeno da koledž Smit “prima biološke muškarce”, što je u suprotnosti sa tumačenjem Titla IX koje je iznelo Ministarstvo prosvete. Prema saopštenju ministarstva, izuzetak koji omogućava da koledži budu isključivo muški ili ženski odnosi se samo na “biološke razlike polova, a ne na subjektivni rodni identitet”.

Koledž Smit je od 2015. godine otvorio mogućnost prijema trans žena, što je u skladu sa praksom više elitnih ženskih koledža u SAD. Politika prijema ove ustanove izazvala je pažnju javnosti još 2013. godine, kada je jedna trans učenica srednje škole odbijena zbog neslaganja rodnog identiteta sa podacima na dokumentima za finansijsku pomoć. Na zvaničnom sajtu koledža sada stoji da su za upis kvalifikovane “sve osobe koje se identifikuju kao žene; cis, trans i nebinarne žene”.

Zagovornici promena u politici prijema na ovakvim koledžima navode da su ženske obrazovne institucije istorijski osnovane kako bi pružile obrazovanje osobama marginalizovanim zbog svog pola ili rodnog identiteta. Prema podacima Koalicije ženskih koledža, broj ovakvih institucija u Sjedinjenim Državama opao je sa više od 200 na samo 30 do jeseni 2023. godine.

Portparol koledža Smit za sada nije odgovorio na zahtev za komentar povodom pokretanja istrage. U saopštenju Ministarstva prosvete, pomoćnica sekretara za građanska prava navela je da postojeći izuzetak Titla IX ne obuhvata rodni identitet, već samo biološki pol.

Ova istraga deo je šireg konteksta aktivnosti aktuelne administracije, koja je i ranije pokretala pravne procese i postupke protiv obrazovnih ustanova povodom pitanja učešća trans osoba u ženskim sportovima i primene Titla IX. Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde dodatne detalje u vezi sa istragom.

Erdogan saopštio rast izvoza i poručio da je Turska ključna za budućnost Evrope

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan obratio se naciji nakon sednice Vlade, ističući ekonomske pokazatelje i stavove o međunarodnim odnosima. Kako je saopšteno, na sednici su razmatrani brojni sektori, uključujući ekonomiju, turizam, spoljnu politiku i poljoprivredu.

Erdogan je naveo da je izvoz u aprilu dostigao 25,4 milijarde dolara, što predstavlja godišnji rast od 22,3 odsto, dok je ukupni izvoz u periodu januar–april iznosio 88,63 milijarde dolara. Dvanaestomesečni obim izvoza dostigao je 275,8 milijardi dolara, što je rekord u istoriji Republike Turske. “Naš izvoz povećan je prema 166 zemalja i regiona. Obim izvoza porastao je u svih 26 sektora. U sektorskom rangiranju, automobilska industrija zadržala je vodeću poziciju sa 3,9 milijardi dolara”, izjavio je Erdogan.

Poseban akcenat stavio je na izvoz u odbrambenoj i vazduhoplovnoj industriji, koji je dostigao 962 miliona dolara i zabeležio rast od 28 odsto u prva četiri meseca godine. Erdogan je u obraćanju istakao i značaj Turske u globalnim odnosima, posebno prema Evropskoj uniji. “Evropska unija bez Turske kao punopravne članice ne može postati ni globalni akter ni centar privlačnosti”, naveo je predsednik.

Dodao je da Turska više nije zemlja koju drugi uzimaju zdravo za gotovo i naglasio da je danas Evropa više zavisna od Turske nego obrnuto. “Evropa se nalazi na raskršću: ili će rastuću snagu i globalni uticaj Turske posmatrati kao priliku, ili će dopustiti da isključiva retorika zamrači budućnost Evrope”, rekao je Erdogan.

Tokom obraćanja, predsednik je najavio i novu inicijativu za mlade parove, navodeći da će država pretvoriti deo otplatnih rata u bespovratna sredstva ukoliko tokom otplate dobiju prvo ili drugo dete. “Nadam se da će ova inicijativa biti od koristi mladim parovima”, istakao je.

Kako je zaključeno u obraćanju, Vlada Turske nastaviće da sprovodi politike u skladu sa najvišim interesima nacije, uz želju da donete odluke daju pozitivne rezultate.