Kantonalna policija vodi istragu, jedna osoba u životnoj opasnosti, uzrok nesreće još nepoznat

Šest osoba povređeno je kada se helikopter privatne kompanije srušio sa visine od oko 20 metara u kantonu Tićino na jugu Švajcarske, u oblasti Mecoviko-Vira, juče oko 16:30 časova, saopštila je kantonalna policija. Prema prvim medicinskim procenama, jedan putnik zadobio je povrede opasne po život, dvoje je teže povređeno, dok su ostale osobe zadobile lakše povrede.

Nesreća se dogodila tokom prilaza gradilištu, a u helikopteru je bilo ukupno šest osoba, uključujući pilota, navodi se u saopštenju policije. Uzrok pada helikoptera za sada nije poznat.

Na mesto nesreće upućene su ekipe kantonalne policije Tićina, uz podršku policije iz Vedeđa, istražitelja Federalne kancelarije policije i Švajcarskog odbora za istragu bezbednosti saobraćaja, kao i vatrogasne jedinice iz Lugana i Rivere i spasilačke ekipe organizacija Kroče verde Lugano i Rega.

“Istraga je u toku kako bi se utvrdile sve okolnosti pada helikoptera”, saopštila je kantonalna policija Tićina.

Prema podacima analitičkih organizacija, ukupni dug Sjedinjenih Država sada prelazi vrednost godišnjeg BDP-a, što izaziva zabrinutost povodom fiskalne održivosti

Nacionalni dug Sjedinjenih Američkih Država premašio je vrednost bruto domaćeg proizvoda zemlje po prvi put od završetka Drugog svetskog rata, saopštile su relevantne analitičke organizacije. Prema podacima, dug koji drže javne institucije iznosio je 31,27 biliona dolara krajem aprila, dok je BDP za period između aprila 2025. i marta 2026. procenjen na 31,22 biliona dolara.

Nezavisni analitički centar, koji se bavi fiskalnim pitanjima, naveo je da je ovakva situacija poslednji put zabeležena tokom kratkog perioda na početku pandemije COVID-19, kada je BDP privremeno opao. Prethodno, dug je premašio BDP samo u godinama nakon kraja Drugog svetskog rata, a tada je taj odnos bio rezultat naglog povećanja državne potrošnje tokom ratnog perioda.

U najnovijem izveštaju istaknuto je da su uzroci aktuelnog rasta duga kombinacija smanjenja poreskih prihoda, povećanja državne potrošnje na otplatu kamata i rastućih troškova za programe namenjene starijoj populaciji, što uključuje socijalno i zdravstveno osiguranje. Prema navodima fondacije koja analizira budžetska izdvajanja, rast broja korisnika ovih programa dodatno opterećuje javne finansije.

Povećanje nivoa duga ima za posledicu i rast federalnih izdataka za kamate, koji su sada veći od godišnjih izdvajanja za nacionalnu odbranu ili program Medicare. Predstavnik američke ekonomske organizacije naveo je da iznosi za kamate na dug premašuju bilion dolara godišnje, ističući da aktuelni fiskalni trendovi mogu imati implikacije na buduće izdvajanja za odbranu i vojnu spremnost.

Dug koji drži javnost odnosi se na iznose koje federalna vlada duguje eksternim poveriocima, uključujući privatna lica, kompanije, državne i lokalne vlasti, kao i strane države. Ukupni, tzv. bruto dug, obuhvata i unutrašnja potraživanja unutar samih federalnih institucija i približava se vrednosti od 39 biliona dolara.

Analitičari navode da će buduće kretanje državnog duga zavisiti od fiskalnih odluka, uključujući poresku politiku, kontrolu potrošnje i demografske promene koje utiču na socijalne programe. Situacija se prati od strane relevantnih organizacija koje ocenjuju dugoročnu održivost javnih finansija.

Tramp izjavio da su SAD vojno u prednosti, uz ocenu da rat može potrajati dve do tri nedelje

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je u telefonskom intervjuu da bi sukob sa Iranom mogao da potraje još dve do tri nedelje, uz tvrdnju da su SAD sa vojnog stanovišta već ostvarile pobedu. Izjava je data nakon što je Iran napao ciljeve u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tramp je izbegao da potvrdi da li je primirje sa Iranom okončano, naglašavajući da vreme nije presudno za SAD i da rat ima podršku javnosti.

“To ne mogu da vam kažem”, odgovorio je Tramp na pitanje da li je primirje završeno, i dodao da će ishod biti ili pravi dogovor ili vojna pobeda SAD. On je istakao da su američke snage preuzele kontrolu nad Ormuskim moreuzom u okviru operacije “Projekat Sloboda” i ocenio da je značajno što brodovi sa naftom sada idu ka SAD. Tramp je naglasio vojnu prednost SAD, navodeći da je Iran izgubio značajan deo svoje mornarice.

Na pitanje o iranskim zalihama obogaćenog uranijuma, Tramp je umanjio njihov značaj, navodeći da nisu naročito vredne i da možda neće biti upotrebljive. Takođe je izrazio želju da SAD preuzmu kontrolu nad tim zalihama kako Iran ne bi bio u iskušenju da ih iskoristi.

Govoreći o unutrašnjoj situaciji u Iranu, Tramp je izjavio da veruje da bi se iranski narod, ukoliko bi imao dovoljno oružja, suprotstavio tamošnjem režimu. On je ocenio i da bi cene nafte mogle dodatno da porastu, možda i do 250 dolara, ali nije izneo konkretne prognoze o daljim koracima SAD u regionu.