Izvršni direktor Forda potvrdio planove za povoljnije modele, prosečna cena novih automobila značajno porasla prema dostupnim podacima

Izvršni direktor kompanije Ford, Džim Farli, izjavio je u intervjuu da je jedan od glavnih prioriteta automobilske industrije povećanje dostupnosti vozila široj populaciji. Farli je istakao da kompanija preduzima konkretne korake kako bi njihovi automobili postali pristupačniji kupcima u Sjedinjenim Američkim Državama.

Govoreći o trenutnim cenama novih vozila, Farli je naveo da je deo američkih potrošača u mogućnosti da ih priušti, ali da proizvođači imaju odgovornost da ponude širu lepezu pristupačnih opcija. Prema njegovim rečima, Ford planira da u narednim godinama predstavi više modela čija će cena biti oko 40.000 američkih dolara ili niža.

Prema podacima dostupnim iz industrijskih izvora, prosečna cena novog automobila na tržištu SAD iznosi blizu 50.000 dolara, što je za približno 30% više u odnosu na 2019. godinu. Pored toga, potrošači se suočavaju i sa rastom cena goriva.

Farli je naglasio da je cilj kompanije da omogući proizvodnju pristupačnih modela na domaćem tržištu, pri čemu je istakao važnost nabavke delova po povoljnijim uslovima na globalnom nivou. On je najavio da će većina novih Fordovih modela biti povoljnije varijante koje će omogućiti većem broju kupaca da dođu do novih vozila.

Kao deo aktuelnih mera, Ford je pokrenuo promociju kojom će skoro svi novi modeli biti dostupni po cenama koje inače važe za zaposlene u kompaniji, i to do 4. jula. Farli je potvrdio da su cene vozila važna tema za veliki broj američkih kupaca, navodeći da su upravo zbog toga uvedene povoljnije opcije, uključujući i niže cene lizinga za određene modele.

Fordovi planovi uključuju i pristupačnije verzije popularnih modela kao što su F-150 i Explorer. Kompanija nije objavila detalje o tačnim cenama ili kompletnoj listi modela, ali je najavljeno da će se trend snižavanja cena nastaviti u narednom periodu.

Predstavnici Forda ističu da će ove mere omogućiti većem broju ljudi da pristupe novim vozilima, što smatraju važnim korakom u aktuelnim tržišnim uslovima.

Pentagon potvrdio povlačenje trupa, reakcije usledile nakon komentara nemačkog kancelara

Sjedinjene Američke Države će u narednih šest do dvanaest meseci povući 5.000 svojih vojnika iz Nemačke, saopštio je glavni portparol Pentagona Šon Parnel. Ova odluka dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp reagovao na izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca o američkoj spoljnoj politici prema Iranu.

Prema podacima Centra za podatke o vojnoj snazi SAD, više od polovine od ukupno nešto više od 68.000 američkih vojnika stacioniranih u Evropi nalazi se u Nemačkoj. Povlačenje će, prema zvaničnicima Pentagona, biti sprovedeno postepeno u narednih godinu dana.

Kancelar Fridrih Merc izjavio je početkom nedelje da Iran “ponižava” Sjedinjene Države i sugerisao da američka administracija nije dovoljno razmislila o strategiji izlaska iz rata. Predsednik Tramp je na to odgovorio ocenom da Merc “radi užasan posao” sa svojom zemljom i da bi trebalo da se manje meša u američke napore u vezi sa “iranskom nuklearnom pretnjom”.

Portparol Pentagona Šon Parnel naveo je da će detalji povlačenja biti saopšteni javnosti u narednim nedeljama, a da će proces biti sproveden u skladu sa bezbednosnim protokolima i dogovorima sa partnerskim zemljama.

“Povlačenje 5.000 američkih vojnika iz Nemačke biće završeno u narednih šest do dvanaest meseci”, izjavio je Parnel. On je dodao da će američka vojna prisutnost u Evropi i dalje ostati značajna, sa ciljem očuvanja stabilnosti regiona.

Nemačka i Sjedinjene Države su tradicionalni saveznici u okviru NATO, a ovakve odluke često izazivaju reakcije u transatlantskim odnosima. Povlačenje američkih trupa iz Nemačke biće pažljivo praćeno u evropskim političkim i vojnim krugovima.

Suđenje u Vašingtonu privuklo pažnju nakon što je sud ukazao na potrebu izbegavanja nepotrebnih sporova, dok osumnjičeni ostaje u pritvoru

Na ročištu održanom 1. maja 2026. godine u Vašingtonu, okružni sudija Moksila Upadhyaya uputila je kritiku federalnim tužiocima zbog nastavka postupka za određivanje pritvora protiv osumnjičenog Kola Alena, koji je prethodno pristao da ostane u pritvoru do suđenja. Prema transkriptu sa suđenja, sudija je izrazila zabrinutost zbog insistiranja tužilaštva na izlaganju svog slučaja, navodeći da ne želi da proces preraste u javnu raspravu ili da se otvaraju nepotrebni sporovi oko dostavljanja dokaza.

Tokom ročišta, sudija Upadhyaya je zatražila da se strane povuku za klupu kako bi razmotrile postupke vlade u vezi sa pritvorskim zahtevom. Novinarima i javnosti ovaj deo razgovora nije bio dostupan, ali je kasnije sadržan u sudskom transkriptu. Sudija je izjavila: “Ne znam šta se ovde dešava. Razumem da želite da izložite svoj slučaj, verovatno nekoj publici mimo suda. Ne želim da se ovo pretvori u cirkus. Ne želim da imamo veliku raspravu oko dostave dokaza upravo sada.”

U odgovoru na primedbe suda, tužiteljka Džoselin Balantajn navela je da je istraga u ovom predmetu u toku svega pet dana i da će tužilaštvo nastaviti da dostavlja dostupne informacije odbrani kako postanu dostupne. Sudija je naglasila da je potrebno predati sve podatke koji su u tom trenutku spremni za dostavu i da se izbegavaju proceduralne prepreke.

Osumnjičeni Kol Alen pristao je da ostane u pritvoru do daljeg toka postupka. Detalji incidenta tokom večere dopisnika nisu izneti tokom ovog ročišta, niti su iznošeni novi podaci vezani za istragu. Slučaj je i dalje u fazi istrage, a sledeće sudsko ročište biće zakazano naknadno.

Ovaj događaj privukao je pažnju javnosti i medija zbog načina vođenja sudskog postupka i odnosa između tužilaštva i suda. Tokom ročišta nije izveštavano o dodatnim izjavama drugih zvaničnika niti je bilo komentara sa strane odbrane. Proces se nastavlja u skladu sa važećim pravnim procedurama.