Zvaničnici saopštili da je demontirana mreža za ilegalni transfer milijardi dolara, što utiče na iranski režim

Sjedinjene Američke Države saopštile su da su preduzele mere protiv 35 entiteta i pojedinaca koji su upravljali prikrivenom finansijskom mrežom povezanoj sa iranskim režimom. Akcija, koja je deo šire strategije „maksimalnog pritiska“ na Teheran, sprovedena je u okviru međunarodne koordinacije, navedeno je u zvaničnom saopštenju.

Prema navodima, sankcionisani subjekti omogućavali su transfer desetina milijardi dolara uz izbegavanje međunarodnih sankcija, koristeći takozvane „bankarske sisteme u senci“. Ove finansijske kanale koristile su iranske vojne snage, posebno Islamska revolucionarna garda, za pristup međunarodnim sredstvima, pranje prihoda od prodaje nafte, nabavku osetljivih komponenti za naoružanje i finansiranje proiranskih grupa širom Bliskog istoka.

„Sjedinjene Države će dodatno poremetiti ilegalne tokove novca koji finansiraju maligne aktivnosti Irana. Nećemo posustati u našim naporima da Iranu i njegovim posrednicima uskratimo resurse koje koriste za ugrožavanje američkih interesa i regionalne stabilnosti“, navodi se u saopštenju.

Zvaničnici su istakli da ova mera dolazi u trenutku pojačanih tenzija u regionu i da je cilj potpuno demontiranje takozvanog „bankarstva u senci“. Analitičari ocenjuju da je reč o jednom od najtežih finansijskih udaraca na Teheran u poslednjih nekoliko godina, čime se prostor za delovanje Islamske revolucionarne garde dodatno sužava.

Administracija SAD naglasila je da će nastaviti sa primenom svih dostupnih sredstava, uključujući vojne i finansijske mere, kako bi ograničila pristup iranskog režima globalnoj ekonomiji i sprečila dalje razvijanje balističkog programa.

Administracija Sjedinjenih Američkih Država dostavila pismo liderima Kongresa, pretnja iz Irana i dalje procenjena kao značajna

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je u pismu Kongresu da su neprijateljstva sa Iranom, koja su počela 28.02.2026. američkim napadima, okončana nakon proglašenog primirja. Pismo je upućeno predsedavajućem Predstavničkog doma Majklu Džonsonu i predsedniku Senata pro tempore Čaku Grejsliju na dan isteka roka za obraćanje Kongresu o sukobu sa Iranom, kako je saopšteno iz administracije.

Prema navodima iz pisma, Tramp je 07.04.2026. naložio dvonedeljno primirje sa Iranom, koje je potom produženo, a od tada nije bilo razmene vatre između američkih i iranskih snaga. U dokumentu se navodi da Kongres redovno dobija informacije o promenama u američkom vojnom prisustvu, u skladu sa Zakonom o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine.

Tramp je u obraćanju istakao da smatra Zakon o ratnim ovlašćenjima “potpuno neustavnim”, ali da administracija nastoji da ispuni zahteve zakonodavnog tela. Prema tom zakonu, predsednik SAD može voditi vojne operacije najduže 60 dana bez odobrenja Kongresa, osim u slučaju neizbežne vojne potrebe za bezbedno povlačenje snaga.

Neki članovi Kongresa tvrde da je rok od 60 dana istekao, dok drugi smatraju da se period primirja ne računa u taj period. Demokratski članovi Kongresa navode da zakon ne predviđa izuzetak za primirje i da prisustvo američkih brodova u regionu ukazuje na nastavak neprijateljstava. Republikanska većina u oba doma do sada je podržavala predsednika i blokirala inicijative za okončanje sukoba.

“Neprijateljstva koja su počela 28. februara 2026. su okončana”, navodi se u pismu predsednika Trampa. On je upozorio da pretnja od iranskog režima i dalje ostaje značajna, te da će Pentagon nastaviti da prilagođava raspored snaga po potrebi. Zvaničnici su potvrdili da Kongres ostaje redovno obaveštavan o svim promenama vezanim za vojno prisustvo SAD u regionu.

Senatorka Dženi Šahen izjavila je da predsednik Tramp još nema strategiju za dalje vođenje sukoba i da je rok iz zakona “jasna pravna granica”. Prema Ustavu SAD, samo Kongres može formalno da objavi rat, dok se to ograničenje ne odnosi na kratkoročne vojne operacije ili hitne pretnje.

Prema zvaničnim izvorima, ruska kampanja dezinformacija usmerena je na predstojeće parlamentarne izbore u Jermeniji

Radna grupa EUvsDisinfo saopštila je da Rusija sprovodi koordinisanu kampanju dezinformacija i pokušaja mešanja u demokratske procese pred parlamentarne izbore u Jermeniji, zakazane za 7. jun. Prema saopštenju, aktivnosti ruskog uticaja intenzivirane su skoro godinu dana pre izbora, a metode uključuju širenje neprijateljskih narativa protiv aktuelnih vlasti i kandidata u Jermeniji.

Kako se navodi, Rusija je tokom zime počela sa plasiranjem poruka kojima se kritikuje saradnja Jermenije sa Evropskom unijom. Prema zvaničnim izvorima, ruski propagandisti koriste poznate tehnike, među kojima su zastrašivanje stanovništva, napadi na pojedine kandidate i širenje dezinformacija putem društvenih mreža i državnih medija.

U saopštenju se podseća na slične taktike korišćene tokom izbora u Moldaviji, gde je Kremlj plasirao narative o mogućem uvlačenju zemlje u rat i podrivao poverenje u pojedine političare. U Jermeniji su, prema istim izvorima, internet kampanje usmerene protiv premijera Nikola Pašinjana i drugih zvaničnika, uz optužbe za kriminalne radnje i pokušaje diskreditacije.

Zvaničnici radne grupe naglašavaju da je ruska mašinerija za manipulaciju informacijama koristi veštačku inteligenciju za širenje lažnih informacija i teorija zavere, sa ciljem uticaja na javno mnjenje i izborni proces. “Ove aktivnosti predstavljaju ozbiljnu pretnju demokratskim procesima u Jermeniji i zahtevaju pažnju međunarodne zajednice”, saopštila je radna grupa EUvsDisinfo.

Istraga o obimu i uticaju ovih aktivnosti je u toku, a nadležne institucije pozivaju građane Jermenije na oprez i kritički pristup informacijama tokom izborne kampanje.