Brazilski vozač, prvi pobednik E-Prix trke i veteran šampionata, najavio povlačenje nakon više od decenije u električnom automobilizmu

Lukas di Grasi, jedan od pionira i ključnih figura Formule E, objavio je da će kraj sezone 2026. označiti završetak njegove profesionalne vozačke karijere. Aktuelni član tima Lola-Yamaha istakao je da se posle četrnaest godina posvećenih električnom šampionatu odlučio na povlačenje iz takmičenja. Di Grasi je učestvovao u Formuli E od samog početka, bio prvi pobednik E-Prix trke u Pekingu 2014. godine i ostao prisutan na svakoj startnoj listi do danas.

Brazilac je tokom bogate karijere zabeležio 154 nastupa u električnim trkama, ostvario 13 pobeda, četiri pol pozicije i čak 41 plasman na podijumu. Najveći uspeh postigao je u sezoni 2016/17 kada je osvojio titulu šampiona Formule E. Osim vozačkih rezultata, Di Grasi je bio jedan od prvih koji su javno podržali formiranje ovog takmičenja i lično doprineli razvoju prvog električnog bolida.

Povodom najave povlačenja, Lukas di Grasi izjavio je: “Posle života posvećenog takmičenju, 2026. biće moja poslednja godina kao profesionalni vozač. Automobilizam mi je promenio život — dao sam sve ovom sportu, a on mi je zauzvrat pružio život iz snova.” Njegov doprinos prepoznao je i osnivač Formule E Aleksandro Agag: “Lukas nije samo vozač — on je deo porodice Formule E. Pomogao nam je da pokrenemo šampionat, pobedio na prvoj trci u Pekingu i bio ključan za rast ovog sporta.”

Di Grasi će po završetku aktivne karijere nastaviti saradnju sa timom Lola-Yamaha kroz razvoj automobila četvrte generacije (Gen4), koji će biti predstavljen naredne sezone. Njegovo iskustvo biće dragoceno u tehničkoj evoluciji električne serije.

Osim najave o povlačenju Di Grasija pred sam E-Prix Berlina stigla je još jedna značajna vest: Mič Evans napušta tim Jaguar na kraju ove sezone i prelazi u drugi tim gde će voziti Gen4 bolid. Evans je celu dosadašnju karijeru proveo braneći boje britanskog tima.

Odlazak Lukasa di Grasija predstavlja kraj jedne ere za Formulu E — čoveka koji ju je oblikovao od početka do danas.

Aston Martin se suočava sa zaostatkom, dok Honda i dalje nema jasan rok za dolazak unapređenog motora, što dovodi do razmatranja posebnih olakšica u F1 za sezonu 2026.

Aston Martin trenutno se nalazi u nezavidnoj poziciji među timovima Formule 1, sa značajnim zaostatkom za vodećima, a prognoze ukazuju da bi ovakva situacija mogla potrajati i duže nego što se očekivalo. Ovaj problem posebno pogađa Hondu, koja je glavni dobavljač pogonskih jedinica britanskog tima, dok je efekat novog tehničkog pravilnika koji stupa na snagu 2026. godine doveden u pitanje zbog slabije konkurentnosti.

Pod upravom Adriana Njuija, Aston Martin je konstruisao šasiju AMR26 sa ciljem da bude konkurentan, ali trenutni nivo performansi ne omogućava pravu procenu vrednosti tog šasija, jer vozilo nije dostiglo brzinu za koju je projektovano tokom testiranja u vazdušnom tunelu. Shintaro Orihara iz Honde najavio je da se poboljšanja na polju performansi neće videti ni na narednoj trci u Majamiju i da će tim morati još da čeka na napredak.

Zbog ovakvih okolnosti, unutar FIA i rukovodstva Formule 1 pokrenuta je inicijativa da se Hondi pruži posebna pomoć kako bi smanjila jaz u odnosu na ostale proizvođače motora. Predlog podrazumeva mogućnost korišćenja više prilika tokom sezone za dodatni razvoj putem programa ADUO (program podešavanja i unapređenja), koji bi prvi put bio otvoren ove godine u Monaku. Timovi bi mogli dobiti više sati testiranja na dinamometru i veću fleksibilnost unutar budžetskih ograničenja.

Za usvajanje ovih izmena potrebna je saglasnost najmanje četiri od pet aktuelnih proizvođača motora uz odobrenje FIA i FOM-a. Prema informacijama iz izvora bliskih sportu, postoji spremnost pojedinih timova da podrže ovu inicijativu, uprkos tome što su neki poput Audija ili Red Bull-Ford-a počeli razvoj pogonskih jedinica za 2026. godinu praktično od nule bez dodatne pomoći.

Situacija je komplikovana jer Honda ne može precizirati kada će verzija B njihovog motora biti spremna za upotrebu — pominju se trke u Silverstonu ili Spa-Francorchampsu tokom jula, ali nema garancija da će četiri meseca biti dovoljna da nadoknade ono što nisu uspeli prethodne dve godine.

Ovakvo stanje ne zadovoljava ni Aston Martin ni Hondu, ali ni ostatak Formule 1 zajednice koja teži ravnopravnijoj borbi svih konstruktora. Rešenje problema očigledno neće stići brzo i pred svima su meseci neizvesnosti dok čekaju eventualni konsenzus oko pravila koja bi omogućila Hondi izlazak iz rezultatske krize.

Na današnji dan 1993. godine, tokom meča u Hamburgu, Monika Seleš je napadnuta nožem, što je ostavilo duboke posledice na njenu tenisku karijeru i život.

Na današnji dan, 30. aprila 1993. godine, teniski svet je potresen jednim od najtežih incidenata u istoriji sporta. Tokom turnira u Hamburgu, jedna od najboljih teniserki sveta, Monika Seleš, bila je žrtva brutalnog napada na terenu koji je zauvek promenio njen život i karijeru.

Monika Seleš, poznata kao “Mala Mo”, rođena je 2. decembra 1973. godine u Novom Sadu i već sa 16 godina postala najmlađa osvajačica Rolan Garosa. Do trenutka napada osvojila je čak devet Gren slem titula — četiri puta Australijan open, tri puta Rolan Garos i dva puta Ju-Es open — a tokom bogate karijere podigla ukupno 53 trofeja i zaradila oko 16 miliona dolara. Godine 1991. postala je najbolja teniserka sveta i činilo se da joj nema ravne na svetskoj sceni.

Međutim, sve se promenilo tog kobnog dana u Hamburgu kada je tokom meča navijač sišao sa tribina i napao Moniku Seleš nožem, nanevši joj teške telesne povrede na terenu pred očima šokirane publike. Ovaj incident ne samo da je prekinuo njen meč već ju je udaljio sa terena na duži vremenski period i ostavio trajne psihičke posledice.

Napadač je kasnije dobio minimalnu kaznu za svoje delo, što je izazvalo ogorčenje u sportskoj javnosti zbog blage reakcije pravosudnog sistema na tako brutalan čin. Posledice ovog događaja promenile su ne samo tok karijere Monike Seleš već su uticale i na pooštravanje mera bezbednosti na sportskim događajima širom sveta.

Monika Seleš se kasnije vratila tenisu i nastavila da ostvaruje značajne rezultate, ali nikada više nije uspela da dostigne dominaciju koju je imala pre napada. Njena priča ostaje opomena o važnosti sigurnosti sportista i jednom od najmračnijih trenutaka u istoriji belog sporta.