Udeo rudarstva u BDP-u sa 2,7 može porasti na 5 ili čak 8 odsto, dok su bakar, zlato, olovo, cink i litijum strateški resursi

Skupština Srbije usvojila je prošle nedelje Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, čime je donet dokument koji je izazvao nezadovoljstvo građana, aktivista i stručnjaka. Strategija, koja je osnova za odluke o istraživanju i eksploataciji mineralnih resursa, ne predviđa veće promene u poređenju sa dosadašnjom praksom.

Prema rečima Mirka Popovića, programskog direktora Platforme za društveni razvoj i inovacije (CORE), Srbija više od decenije nije imala strateški dokument u oblasti mineralnih sirovina, dok paralelno traje ekspanzija rudarstva. Popović ističe i da država nije obezbedila postojanje ključnih dokumenata poput Nacionalnog prostornog plana ili Plana razvoja, na koje bi Strategija morala da se oslanja. Dodatno, javna rasprava o ovom dokumentu bila je ograničena, jer su policija i privatno obezbeđenje sprečili ulazak stručnjaka i aktivista.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da „nećemo dozvoliti nekontrolisanu eksploataciju mineralnih sirovina, a ni blokadu“, što je, prema mišljenju kritičara, onemogućilo glas onih koji izražavaju ozbiljne zamerke na rudarstvo koje omogućava izvoz prirodnih resursa stranim korporacijama. U pisanju Strategije učestvovala je i kompanija Ziđin, najveći izvoznik zlata i bakra iz Srbije, kao i Naftna industrija Srbije (NIS), većinski u vlasništvu Gasproma. Popović smatra da je „nedopustivo da strana korporacija koja iznosi prirodno bogatstvo iz zemlje učestvuje u pisanju nacionalne strategije“. Sličan stav deli i Aca Udicki, diplomirani inženjer geologije, koji navodi da korporacije treba konsultovati, ali da njihov stav ne sme biti dominantan.

Strategija se temelji na tri stuba održivog rudarstva – ekonomskom, ekološkom i socijalnom, uz naglasak na izradu strateških dokumenata, novu zakonsku regulativu usklađenu sa EU i jačanje Geološkog zavoda Srbije. Planirano je postepeno smanjenje proizvodnje uglja do 2050. godine, u skladu sa dekarbonizacijom, dok preostale rezerve dobijaju strateški karakter za krizne situacije. Bakar, zlato, olovo, cink i litijum (ležište Jadar) označeni su kao strateške sirovine.

Razmotrena su tri scenarija razvoja – usporeni, realni i ubrzani. Izabrana je kompromisna opcija između realnog i ubrzanog scenarija, koja predviđa balans između rasta BDP-a i održivosti. Udeo rudarstva u BDP-u trenutno iznosi 2,7 odsto, a projekcije pokazuju da bi mogao da poraste na oko 5 odsto (realni scenario) ili čak 8 odsto (ubrzani scenario).

Iako Strategija prepoznaje brojne izazove, prema Popoviću, u dokumentu nema jasno definisanih zona gde je rudarstvo strogo zabranjeno radi zaštite vode ili prirode. To dovodi u rizik nacionalne parkove i zaštićena područja, jer Strategija ne propisuje apsolutnu zabranu eksploatacije u takvim zonama, već samo navodi „povećanu zaštitu“. Udicki ukazuje da, i pored ustavne odredbe (član 85, stav 2) koja omogućava koncesije za strance na prirodnim bogatstvima, Srbija nema nijednu koncesiju za eksploataciju ruda niti razvijen koncesioni model. On podseća da uobičajena svetska praksa predviđa da 50 odsto vrednosti proizvedene rude pripada državi, ali Srbija to ne primenjuje.

Banka Izraela i MMF prognoziraju jači rast od SAD i EU, dok javni dug ostaje na 69,8% BDP-a

Ekonomija Izraela zabeležiće rast bruto domaćeg proizvoda od 3,8% u 2026. godini, prema najnovijoj proceni Banke Izraela, iako je prognoza smanjena za 1,4 procentna poena. Istovremeno, očekuje se da će iranska ekonomija zabeležiti pad od 6,1%. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, izraelska ekonomija bi mogla da poraste i do 3,5% u istoj godini, što je više od prognoziranih 2,3% za SAD i 1,3% za zemlje Evropske unije. Očekuje se da će rast izraelskog BDP-a nadmašiti sve zemlje G7 u 2026. Prema MMF-u, sledeće godine bi rast mogao dostići 4,4%, dok guverner Banke Izraela Amir Jaron ističe da bi, u slučaju smirivanja sukoba, rast u 2027. mogao dostići i 5,5%.

Dodatni pokazatelji iz izraelske ekonomije takođe su pozitivni: javni dug iznosi 69,8% BDP-a, što je znatno niže od proseka G7 zemalja od 123,7%, iako predstavlja blago povećanje u odnosu na 2025. godinu. Stopa nezaposlenosti dostigla je 3,2% u martu, što je niže nego u SAD (4,3%) i evrozoni (6,2%). Inflacija je ostala stabilna, iznosila je 1,9% u martu, dok ciljani raspon inflacije u Izraelu iznosi od 1% do 3%.

Uprkos tome što je Izrael u ratnom stanju gotovo tri godine, privreda pokazuje otpornost. Sukobi sa Palestinom, Hezbolahom i Iranom, uz kontinuirane vojne aktivnosti, izazivaju troškove i rizike, ali prema analitičarima, izraelska ekonomija zadržava visok rast zahvaljujući snažnom privatnom sektoru, niskoj inflaciji i obrazovanoj radnoj snazi. Keren Uzijel iz Economist Intelligence Unit izjavila je da je izraelski izvoz visokotehnoloških proizvoda i usluga bio ključan pokretač rasta, kao i razvoj gasnih resursa i izvoz odbrambene opreme. U 2025. zabeležene su dve najveće strane investicije u istoriji zemlje: Google je kupio kompaniju Wiz za 32 milijarde dolara, dok je Palo Alto Networks preuzeo CyberArk za 25 milijardi dolara, a obe transakcije završene su u martu 2026. Demografski trendovi takođe pogoduju ekonomiji, pošto je prosečan godišnji rast stanovništva blizu 2%.

Na finansijskim tržištima, indeks Tel Aviv 35 porastao je oko 20% od početka godine, nakon što je u 2025. rast iznosio 51,6%. Tokom dvomesečnog sukoba sa Iranom, indeks je dodatno porastao za oko 1%. Širi indeks Tel Aviv 125 porastao je više od 17% ove godine. Izraelski šekel je ojačao skoro 7% u odnosu na dolar, sa rastom od oko 4% tokom rata. Karen Švok iz Lucid Investments navodi da su tržišta pokazala izuzetnu otpornost i povratak stranih investitora, posebno u tehnološki, finansijski i odbrambeni sektor.

Ipak, pojedini analitičari, poput Žoao Gomesa sa Univerziteta u Pensilvaniji, upozoravaju na posledice rata sa Iranom, koje se ogledaju u manjku radne snage, smanjenoj potrošnji i padu turizma. On ističe da bi bez mirovnog sporazuma moglo doći do odliva kapitala, slabljenja valute i rasta inflacije, dok povećani javni dug zahteva fiskalnu prilagodbu, ali ostaje održiv ako se ekonomski trendovi nastave.

Dr. Volker Trier ističe važnost evropskog puta i zajedničke komunikacije; nemačke firme ključni poslodavac u Srbiji

Izvršni direktor Privredne komore Nemačke dr. Volker Trier izjavio je da nemačka privreda od Srbije očekuje dve ključne stvari: nedvosmisleno opredeljenje ka Evropskoj uniji i održavanje otvorene, zajedničke komunikacije sa Nemačkom i Evropom. Povodom obeležavanja 25 godina od osnivanja komore nemačkih kompanija u Srbiji, dr. Trier je istakao da je Srbija za nemačke privrednike od velikog značaja, navodeći da su nemačke firme u našoj zemlji stvorile više od 80.000 radnih mesta.

“Moj prvi zahtev je jasan, a to je nedvosmisleno opredeljenje ka Evropi i evropskom tržištu. Nemačka privreda to očekuje. Srbija nam je važna, nemačke kompanije su ovde stvorile više od 80.000 radnih mesta. Evropa mora biti brža i Srbija mora verovati u zajednički put. Samo zajedno možemo se suočiti sa globalnim izazovima i predstaviti sopstvena rešenja”, izjavio je dr. Trier u emisiji „ČadežTalk“, koja će biti emitovana na Euronews Srbija.

Kao drugi zahtev, dr. Trier je naveo potrebu da Srbija i Evropska unija kontinuirano komuniciraju o izazovima, pri čemu je uloga EU konstruktivnog kritičara posebno važna. On je naglasio da Srbija ima značajnu poziciju u regionu Zapadnog Balkana kroz Berlinski proces, što omogućava jasnu komunikaciju o potrebnim reformama za približavanje EU.

“Srbija ima važnu ulogu u regionu Zapadnog Balkana kroz Berlinski proces, i to je dobro. Iz te pozicije treba jasno komunicirati šta je potrebno da bi Srbija napredovala ka EU. Kao zemlja koja nema izlaz na more Srbija zavisi od isporuka energije spolja i zato je važno otvoreno da govorimo o izazovima koje to donosi u usklađivanju sa evropskim pravilima. To treba zajednički komunicirati, što mi već radimo. Jer ako izgubimo Srbiju iz evropskog konteksta, to će biti problem za sve”, istakao je dr. Trier.

Govoreći o proširenju EU i postojećim izazovima, dr. Trier je naglasio: „Moramo se evropski povezati, jer problemi su danas toliko veliki da nemamo vremena da o tome raspravljamo još 20 godina. Moramo zajedno da gradimo bezbednosnu arhitekturu. Potreban nam je zajednički pristup sirovinama. Ali, niko ne može biti potpuno nezavisan jer niko nema lance snabdevanja, od rudnika do potrošačke primene. Nema Nemačka, nema ni SAD. Kina je obezbedila resurse u Africi, ali ih još ima dovoljno. Moramo zajedno da razvijamo i odbranu i digitalizaciju. Sve to možemo samo ako sarađujemo na evropskom nivou, uključujući Zapadni Balkan.“

Nemačke kompanije ostaju među najvažnijim investitorima i poslodavcima u Srbiji, a njihova očekivanja i dalje su usmerena na jačanje evropske orijentacije zemlje i nastavak konstruktivnog dijaloga sa partnerima iz Evropske unije.