Nemačka rizikuje gubitak više od dva miliona tona nafte, što može dovesti do rasta cena goriva i regionalnih nestašica

Rafinerija PCK Švet, ključni snabdevač Berlinu i Brandenburgu, koristi 2,1 milion tona kazahstanske sirove nafte godišnje, a obustava isporuke od 1. maja može ugroziti čak 12% ukupnih naftnih potreba Nemačke, prema podacima industrije. Iako nemačka vlada tvrdi da je snabdevanje gorivom sigurno, stručnjaci upozoravaju na moguće nestašice i rast cena goriva u severoistočnoj Nemačkoj i zapadnoj Poljskoj.

PCK rafinerija u Švetu koristi naftovod Družba za uvoz sirove nafte iz Kazahstana, a prošle godine ovim putem pristiglo je ukupno 2,1 milion tona, što se koristi za proizvodnju benzina, dizela, kerozina i bitumena. Devet od deset vozila u Berlinu i Brandenburgu puni se gorivom iz ove rafinerije, a i aerodrom Berlin Brandenburg se značajno oslanja na njen kerozin, posebno zbog blokade Ormuskog moreuza koja ograničava dopremu sa Bliskog istoka.

Rafinerija PCK, zajedno sa MiRo i Bayernoil, pokriva 12% nemačkih potreba za sirovom naftom. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Berlin je stavio Rosneft Deutschland, vlasnika ovih postrojenja, pod privremeno starateljstvo. Od tada je naftovod Družba korišćen isključivo za transport kazahstanske nafte.

Stručnjaci za energetsku bezbednost, poput Franka Umbaha i profesora Andreasa Lošela, izražavaju sumnju u spremnost nemačkih vlasti da pronađu zamenu za kazahstansku naftu, jer su postrojenja u Švetu projektovana za sirovu naftu sličnih karakteristika. “Ključni faktor sada je koliko su dobro savezna i pokrajinske vlade pripremljene za ovaj predvidivi scenario”, izjavio je Umbah. Ministarstvo energetike insistira da rafinerija može “održati trenutni nivo proizvodnje” i bez kazahstanske sirovine, ali analitičari upozoravaju da je pronalazak odgovarajuće zamene izuzetno zahtevno.

Ekonomsku održivost dodatno otežava činjenica da se rad rafinerije smatra neprofitabilnim kada padne ispod 80% kapaciteta, dok rad ispod 60% kapaciteta ugrožava njen ekonomski opstanak. Maksimalni kapacitet skladišta u Švetu iznosi nešto više od 250.000 tona sirove nafte, što omogućava rad bez prekida četiri do šest nedelja, ukoliko ne dođe do zamene za kazahstansku naftu.

Zvaničnici ističu da neće biti nestašica, ali ne isključuju mogućnost privremenog i regionalnog rasta cena goriva. Uslovljenost rafinerije na određeni tip sirove nafte, uz ograničenja na globalnom tržištu zbog krize na Bliskom istoku, dodatno komplikuje mogućnost brze diversifikacije izvora.

Prema industrijskim podacima, od početka ruske invazije do sada je više od milijardu tona ruske sirove nafte transportovano Družbom, ali je snabdevanje iz Rusije zaustavljeno početkom 2023. godine. Ukoliko ne dođe do hitnog pronalaska zamene za više od dva miliona tona sirove nafte, severoistočna Nemačka i zapadna Poljska mogu se suočiti sa smanjenjem ponude goriva i pogoršanjem ekonomske održivosti rafinerije.

Italijanska modna kompanija beleži EBITDA rast od 3,2%, dok Starbaks podiže prognoze zahvaljujući neto dobiti od 511 miliona dolara

Armani grupa je u 2025. godini ostvarila prihod od 2,19 milijardi evra, što predstavlja blagi pad od 2,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je generalni direktor Đuzepe Marsoči. Kompanija je zadržala snažnu likvidnost sa 600 miliona evra u gotovini, a ukupna prodaja, uključujući prihode od licenci poput parfema i naočara, premašila je četiri milijarde evra. EBITDA (dobit pre kamata, poreza i deprecijacije) porasla je za 3,2 odsto, sa 148 na 152,7 miliona evra, dok je EBIT iznosio 52,6 miliona evra. Ukupni kapital Armanija je gotovo dve milijarde evra, što je oko 51 odsto ukupne aktive, a kompanija ostaje finansijski nezavisna od banaka.

Marsoči je naveo da Armani grupa nastavlja širenje u segmentima luksuznog iskustva kao što su visoka moda, dizajn enterijera, hoteli i sport, sa planovima za renoviranje ključnih hotela i jačanje prisustva u premijum segmentima. Otvoreno je i pitanje budućnosti 15 odsto udela u grupi, koji bi prema testamentu Đorđa Armanija trebalo da bude prodat do marta 2027. godine. Među prioritetnim kupcima su LVMH i Loreal, ali Marsoči ističe da “za sada nema novosti i da je fokus na svakodnevnom poslovanju”.

Istovremeno, američka kompanija Starbaks ostvarila je prihod od 9,53 milijarde dolara (oko 1.028 milijardi dinara) u drugom fiskalnom kvartalu do kraja marta, što je rast od 9 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznad tržišnih očekivanja. Neto dobit Starbaksa dostigla je 511 miliona dolara, dok je u istom periodu prethodne godine iznosila 384 miliona dolara. Zarada po akciji (EPS) bila je 0,45 dolara, a prilagođena kvartalna zarada bez jednokratnih troškova 0,5 dolara, iznad prognoze analitičara od 0,43 dolara.

Globalna prodaja u istim prodavnicama (same-store sales) porasla je za 6,2 odsto, podstaknuta povećanjem broja poseta kupaca. U Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen je rast prodaje od 7,1 odsto i povećanje broja transakcija za 4,3 odsto, dok je na međunarodnim tržištima rast iznosio 2,6 odsto, a u Kini samo 0,5 odsto. Kompanija je podigla očekivanja i sada predviđa da će globalna i američka prodaja u istim prodavnicama porasti za najmanje 5 odsto do kraja fiskalne godine, što je više od prethodne projekcije od 3 odsto.

Izvršni direktor Starbaksa Brajan Nikol izjavio je da “proteki kvartal predstavlja prekretnicu u oporavku kompanije” i naglasio da su promene u operativnom modelu i ponudi proizvoda počele da daju rezultate.

Godišnji pad zaposlenosti iznosi 0,4%, dok je broj preduzetnika i samostalnih delatnika porastao za 1,3%

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine u Srbiji je bilo zaposleno ukupno 2.355.857 lica. Od tog broja, 1.886.501 lice zaposleno je u pravnim licima, dok preduzetnici, zaposleni kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost čine 425.737 zaposlenih. Registrovani individualni poljoprivrednici učestvuju sa 43.619 lica.

U poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine, ukupan broj zaposlenih je smanjen za 9.037 lica ili 0,4%. Broj zaposlenih u pravnim licima smanjen je za 10.965 lica, odnosno 0,6%. Nasuprot tome, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i samostalnih delatnika povećan je za 5.442 lica, što predstavlja rast od 1,3%. Istovremeno, broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen je za 3.514 lica ili 7,5%.

U odnosu na prethodni kvartal, evidentan je pad ukupnog broja zaposlenih za 609 lica. Analiza po segmentima pokazuje da je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 1.535 lica (0,1%), dok je broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost smanjen za 1.492 lica (0,3%). Broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen je za 652 lica ili 1,5%.

Ovi podaci ukazuju na blage promene na tržištu rada u Srbiji, sa blagim padom ukupne zaposlenosti, ali i rastom segmenta preduzetnika i samostalnih delatnika.