Dvadeset republikanskih poslanika podržalo inicijativu demokrata, izglasana izmena zakona o kolektivnim ugovorima u Vašingtonu

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 9. juna 2026. godine predlog zakona koji ima za cilj ubrzavanje pregovora o prvom kolektivnom ugovoru između poslodavaca i novoformiranih sindikata. Glasanje je održano u Vašingtonu, a zakon je podržan sa 230 glasova za i 193 protiv. Dvadeset poslanika Republikanske stranke pridružilo se demokratama u podršci ovom predlogu, čime je omogućeno izglasavanje zakona uprkos protivljenju stranačkog rukovodstva republikanaca.

Zakon pod nazivom “Faster Labor Contracts Act” predložen je u septembru od strane demokratskog kongresmena Donalda Norcrossa iz Nju Džerzija. Cilj ove inicijative je izmena postojećeg Zakona o nacionalnim radnim odnosima, tako da poslodavci budu obavezni da otpočnu pregovore sa novoformiranim sindikatima u roku od deset dana nakon pisanog zahteva sindikata. Takođe, zakon predviđa precizne rokove za posredovanje i definisane korake ukoliko u roku od 90 dana ne dođe do dogovora između strana.

Procedura je pokrenuta putem takozvane “discharge petition” (peticije za iznošenje predloga na glasanje mimo redovnog postupka), što omogućava da se zakon nađe na dnevnom redu ukoliko dobije podršku najmanje 218 članova Predstavničkog doma. Ova peticija je u maju dostigla potrebni broj potpisa, uključujući i sedam republikanaca, čime je omogućeno iznošenje predloga na glasanje mimo volje stranačkog rukovodstva republikanaca. Ovo je sedmi put u aktuelnom sazivu da je ovakva procedura uspešno sprovedena, što analitičari tumače kao znak unutrašnjeg nezadovoljstva u redovima GOP-a.

U obrazloženju predloga, kongresmen Norcross naveo je da trenutna praksa omogućava poslodavcima da godinama odlažu pregovore o prvom kolektivnom ugovoru, što prema njegovim rečima predstavlja prepreku za ostvarivanje prava radnika. “Ovim zakonom želimo da obavežemo poslodavce da pregovaraju u dobroj veri i da brzo sednu za sto sa sindikatom”, izjavio je Norcross u aprilu.

Tokom parlamentarne rasprave, republikanski poslanik Tim Volberg iz Mičigena izneo je stav da bi usvajanje ovog zakona značilo preterano mešanje države u privatni sektor i moglo bi, prema njegovim rečima, uticati na prava radnika. On je upozorio da bi ubrzani proces mogao dovesti do smanjenja autonomije zaposlenih u nekim slučajevima.

Zakon sada predstoji dalja razmatranja u Senatu, gde je za izglasavanje potrebna većina. Ishod glasanja u Senatu za sada nije poznat. Ova inicijativa dolazi u kontekstu povećane sindikalne aktivnosti i zahteva za bržim zaključivanjem kolektivnih ugovora u nekoliko sektora američke privrede.

Predsednik SAD potvrdio imenovanje Bila Pultea, dok Kongres razmatra produženje ovlašćenja nadzora

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potvrdio je da ostaje pri odluci da imenuje Bila Pultea za vršioca dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe. Ova odluka dolazi u trenutku kada Kongres raspravlja o produženju ključnih ovlašćenja za nadzor, što je izazvalo reakcije među članovima oba doma.

Pulte, koji trenutno vodi Saveznu agenciju za stambeno finansiranje, preuzeće novu funkciju za nešto više od nedelju dana, prema zvaničnoj najavi. On će naslediti dosadašnju direktorku Tulsi Gabard, a njegovo privremeno imenovanje ne zahteva potvrdu Senata. Tramp je naglasio da Pulte neće biti kandidat za stalnu funkciju direktora nacionalne obaveštajne službe, već će nastaviti da vodi trenutnu agenciju zaduženu za nadzor nad hipotekarnim tržištem.

Odluka o imenovanju izazvala je kritike pojedinih članova Kongresa, posebno iz redova Demokratske stranke, koji ukazuju na nedostatak iskustva Pultea u oblasti nacionalne bezbednosti i izdvajaju njegov prethodni rad u sektoru stambenog finansiranja, gde je bio poznat po optužbama na račun raznih političkih protivnika. Imenovanje je izazvalo zabrinutost da bi moglo uticati na obnovu kompromisa oko produženja sekcije 702 Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih aktivnosti, što je ključno ovlašćenje za američke službe u praćenju komunikacija.

Tramp je saopštio da veruje u sposobnosti Pultea i istakao da će on obavljati funkciju vršioca dužnosti dok se ne pronađe kandidat za stalno mesto, što zahteva potvrdu Senata. Pulte će, prema planu, zadržati i vodeću poziciju u Saveznoj agenciji za stambeno finansiranje, koja nadgleda rad velikih hipotekarnih kompanija na tržištu Sjedinjenih Država.

Debata u Kongresu o produženju sekcije 702 i dalje traje, a pojedini poslanici najavljuju da bi imenovanje Pultea moglo uticati na ishod glasanja. Trenutna ovlašćenja za nadzor omogućavaju američkim obaveštajnim agencijama da prate razne komunikacije u cilju zaštite nacionalne bezbednosti.

Situacija se razvija dok se nastavljaju razgovori između republikanaca i demokrata oko kompromisnog rešenja za produženje nadzora, a očekuje se da će naredni dani doneti nove informacije o daljim potezima u američkoj obaveštajnoj zajednici.

Izveštaj upozorava na promene u pristupu federalnoj pomoći u vanrednim situacijama, predložene izmene zahtevaju odobrenje Kongresa

Prema novoj analizi, predložene izmene u radu Federalne agencije za vanredne situacije (FEMA) mogle bi dovesti do otežanog pristupa federalnoj pomoći žrtvama prirodnih katastrofa u Sjedinjenim Američkim Državama. Analizu je objavila organizacija Sabotaging Our Safety, koja se bavi pitanjima pripreme za katastrofe i savetuje je grupa izabranih zvaničnika, sindikalnih lidera, političkih organizatora i stručnjaka iz oblasti upravljanja u vanrednim situacijama.

Predložena reforma, za čiju je pripremu odgovoran FEMA Review Council, najavila je transformaciju agencije u organizaciju sa manjom ulogom, dok bi vodeća odgovornost za reagovanje na prirodne katastrofe bila prebačena na državne i lokalne organe. Većina predloga zahteva odobrenje Kongresa, a najavljene promene dolaze u periodu početka sezone uragana u SAD.

Analiza navodi da bi ovakav model mogao da podigne prag za proglašenje velikih prirodnih katastrofa, čime bi, prema proračunima autora izveštaja, gotovo trećina dosadašnjih federalnih deklaracija iz perioda od 2012. do 2025. godine ostala van okvira za dobijanje pomoći. Pored toga, izveštaj ukazuje da bi izdavanje pomoći za infrastrukturu, poput puteva, škola i bolnica, bilo prebačeno sa dosadašnjih grantova na model blok grantova sa fiksnom formulom, koji možda neće odgovarati stvarnim potrebama obnove oštećenih objekata.

Za pojedinačne žrtve, predložene izmene predviđaju objedinjavanje petnaest kategorija pomoći u širi sistem, što bi moglo uticati na način i brzinu pristupa sredstvima. Organizacija koja je izradila izveštaj smatra da bi ove promene mogle da znače veće finansijsko opterećenje za pogođene zajednice i pojedince, dok bi federalna podrška bila smanjena.

Reforma je najavljena nakon što su pojedini zvaničnici sugerisali potrebu za promenom uloge FEMA, uključujući i razmatranje mogućnosti da se agencija postepeno povuče ili ukine. Zvaničnici koji podržavaju promene navode da bi veća samostalnost država mogla doprineti efikasnijem odgovoru na katastrofe, dok kritičari ističu rizik od neujednačenih kapaciteta i mogućih teškoća u pristupu pomoći.

Za sada, predložene izmene nisu stupile na snagu i očekuje se da će o njima raspravljati Kongres. Prema izveštaju, ukupna vrednost federalnih grantova za infrastrukturu u poslednjih pet godina iznosila je oko 180 milijardi dolara, dok nije precizirano koliko bi iznosile buduće blok pomoći.

Analitičari ističu da su dalji koraci u vezi sa reformom FEMA neizvesni i da će konačna odluka zavisiti od rasprave na saveznom nivou, kao i od mogućih reakcija na terenu tokom predstojeće sezone prirodnih katastrofa.