Connect with us

Svet

Pad vrednosti bitkoina posle sukoba na Bliskom istoku, rast pojedinih kriptovaluta

Analitičari beleže tehničke signale za dalje padove, tržište u znaku ekstremnog straha

Published

3 months ago

on

Foto Izvor:

Analitičari beleže tehničke signale za dalje padove, tržište u znaku ekstremnog straha

Vrednost bitkoina (BTC) pala je 15.04.2024. oko 15:30 časova na 55.970,34 evra, odnosno 6.557.928 dinara, na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta. Kako je saopšteno, ukupni obim trgovine za poslednja 24 sata iznosio je 36,45 milijardi evra (4.273 milijarde dinara), što je ispod dugoročnog proseka.

Prema navodima analitičara, indeks straha i pohlepe za bitkoin trenutno je na nivou 10, što se svrstava u kategoriju “ekstremni strah”, dok grafički podaci pokazuju tehničke obrasce koji su prethodili velikim padovima u prošlosti. Isti signal zabeležen je ranije tokom 2014. i 2022. godine.

Sukob na Bliskom istoku navodi se kao glavni uzrok pada vrednosti kriptovaluta, zbog čega su investitori počeli da prodaju rizičnu imovinu. “Tržišni sentiment je izuzetno loš, što se ogleda u malom obimu trgovine i padu vrednosti glavnih kriptovaluta”, navode stručnjaci.

Osim bitkoina, zabeležen je i pad vrednosti drugih značajnih kriptovaluta: itirijum (ETH) je pao za 4,1% na 1.649,25 evra (193.540 dinara), bajnens koin (BNB) za 0,87% na 530,14 evra (62.210 dinara), solana (SOL) za 3,28% na 71,03 evra (8.336 dinara), dok je avalanš (AVAX) zabeležio pad od 2,4% na 7,64 evra (897 dinara). Telegramova kriptovaluta tonkoin (TON) danas se prodaje za 1,04 evra (122 dinara), što je 1,21% manje nego prethodnog dana.

Iako većina kriptovaluta beleži pad, kriptovalute PHA, KAVA i ALICE trenutno imaju najveći rast na tržištu, navode analitičari. “Tehnički obrazac koji se javljao u prethodnim ciklusima sada je ponovo vidljiv, što može značiti nastavak negativnog trenda”, ističu stručnjaci.

Istraga o uticaju globalnih geopolitičkih događaja na tržište kriptovaluta je u toku, a finansijski analitičari preporučuju oprez zbog nestabilnosti na tržištu.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Annie Andrews pobedila na demokratskim predizborima za Senat u Južnoj Karolini

Prema projekciji međunarodnih medija, Andrews će predstavljati demokrate na izborima protiv aktuelnog senatora Lindseyja Grahama; rezultati republikanskih predizbora još nisu potvrđeni

Published

24 minutes ago

on

June 10, 2026

By

Prema projekciji međunarodnih medija, Andrews će predstavljati demokrate na izborima protiv aktuelnog senatora Lindseyja Grahama; rezultati republikanskih predizbora još nisu potvrđeni

Annie Andrews proglašena je pobednicom demokratskih predizbora za Senat u američkoj saveznoj državi Južna Karolina, saopštili su međunarodni mediji 9. juna 2026. godine. Andrews, koja je po profesiji pedijatar, suočiće se sa aktuelnim senatorom Lindseyjem Grahamom na izborima u novembru, u pokušaju demokratske stranke da preuzme ovu poziciju nakon više od dve decenije republikanske dominacije na državnom nivou.

Andrews je prethodno učestvovala na izborima 2024. godine, kada se kao demokratski kandidat suprotstavila republikanskoj predstavnici Nancy Mace, ali nije uspela da osvoji mandat. Njena kandidatura protiv Grahama dolazi u periodu kada demokrate pokušavaju da postignu bolji rezultat na izborima u Južnoj Karolini, gde nijedan predstavnik te partije nije pobedio na državnim izborima od 2000. godine. Senator Graham je na toj poziciji od 2003. godine, a prethodno je 2020. pobedio demokratskog kandidata Jaimea Harrisona sa razlikom od deset procentnih poena.

Na republikanskim predizborima, Graham se suočio sa više protivkandidata, ali prema izveštajima međunarodnih medija, još nije proglašen zvanični pobednik u toj trci. Očekuje se da će Graham biti kandidat Republikanske partije, s obzirom na njegovu dugogodišnju političku karijeru i dosadašnje izborne rezultate.

Andrews je u martu ove godine za međunarodne medije izjavila da je spremna da se suoči sa izazovima koje nosi kandidatura protiv iskusnog političara. Naglasila je da, uprkos tome što se smatra autsajderom u trci, veruje da su birači u Južnoj Karolini spremni za promene. U njenoj izjavi se navodi da je, prema njenom mišljenju, dugogodišnje prisustvo senatora Grahama u Senatu dovelo do potrebe za novim pristupima u predstavljanju interesa građana te savezne države.

Brandon Brown, takođe kandidat na demokratskim predizborima, izjavio je za lokalne medije da smatra kako je potrebno da kandidat iz Južne Karoline svakodnevno zastupa interese građana i da politička funkcija treba da bude posvećena javnom dobru, a ne ličnoj moći.

Predstojeći senatski izbori u Južnoj Karolini deo su šireg izbornog ciklusa u Sjedinjenim Američkim Državama, u kojem će birači odlučivati o sastavu Senata i drugih važnih državnih tela. Analitičari napominju da se u ovom trenutku ne očekuje velika promena u odnosu političkih snaga na državnom nivou, ali će kampanja obe strane u narednim mesecima biti usmerena na mobilizaciju birača i isticanje ključnih političkih tema.

Pročitaj još

Svet

Predstavnički dom usvojio zakon o pregovorima sa sindikatima uz podršku dela republikanaca

Dvadeset republikanskih poslanika podržalo inicijativu demokrata, izglasana izmena zakona o kolektivnim ugovorima u Vašingtonu

Published

2 hours ago

on

June 10, 2026

By

Dvadeset republikanskih poslanika podržalo inicijativu demokrata, izglasana izmena zakona o kolektivnim ugovorima u Vašingtonu

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 9. juna 2026. godine predlog zakona koji ima za cilj ubrzavanje pregovora o prvom kolektivnom ugovoru između poslodavaca i novoformiranih sindikata. Glasanje je održano u Vašingtonu, a zakon je podržan sa 230 glasova za i 193 protiv. Dvadeset poslanika Republikanske stranke pridružilo se demokratama u podršci ovom predlogu, čime je omogućeno izglasavanje zakona uprkos protivljenju stranačkog rukovodstva republikanaca.

Zakon pod nazivom “Faster Labor Contracts Act” predložen je u septembru od strane demokratskog kongresmena Donalda Norcrossa iz Nju Džerzija. Cilj ove inicijative je izmena postojećeg Zakona o nacionalnim radnim odnosima, tako da poslodavci budu obavezni da otpočnu pregovore sa novoformiranim sindikatima u roku od deset dana nakon pisanog zahteva sindikata. Takođe, zakon predviđa precizne rokove za posredovanje i definisane korake ukoliko u roku od 90 dana ne dođe do dogovora između strana.

Procedura je pokrenuta putem takozvane “discharge petition” (peticije za iznošenje predloga na glasanje mimo redovnog postupka), što omogućava da se zakon nađe na dnevnom redu ukoliko dobije podršku najmanje 218 članova Predstavničkog doma. Ova peticija je u maju dostigla potrebni broj potpisa, uključujući i sedam republikanaca, čime je omogućeno iznošenje predloga na glasanje mimo volje stranačkog rukovodstva republikanaca. Ovo je sedmi put u aktuelnom sazivu da je ovakva procedura uspešno sprovedena, što analitičari tumače kao znak unutrašnjeg nezadovoljstva u redovima GOP-a.

U obrazloženju predloga, kongresmen Norcross naveo je da trenutna praksa omogućava poslodavcima da godinama odlažu pregovore o prvom kolektivnom ugovoru, što prema njegovim rečima predstavlja prepreku za ostvarivanje prava radnika. “Ovim zakonom želimo da obavežemo poslodavce da pregovaraju u dobroj veri i da brzo sednu za sto sa sindikatom”, izjavio je Norcross u aprilu.

Tokom parlamentarne rasprave, republikanski poslanik Tim Volberg iz Mičigena izneo je stav da bi usvajanje ovog zakona značilo preterano mešanje države u privatni sektor i moglo bi, prema njegovim rečima, uticati na prava radnika. On je upozorio da bi ubrzani proces mogao dovesti do smanjenja autonomije zaposlenih u nekim slučajevima.

Zakon sada predstoji dalja razmatranja u Senatu, gde je za izglasavanje potrebna većina. Ishod glasanja u Senatu za sada nije poznat. Ova inicijativa dolazi u kontekstu povećane sindikalne aktivnosti i zahteva za bržim zaključivanjem kolektivnih ugovora u nekoliko sektora američke privrede.

Pročitaj još

Svet

Trump ostaje pri izboru Pultea za obaveštajnu funkciju uprkos protivljenju Kongresa

Predsednik SAD potvrdio imenovanje Bila Pultea, dok Kongres razmatra produženje ovlašćenja nadzora

Published

2 hours ago

on

June 10, 2026

By

Predsednik SAD potvrdio imenovanje Bila Pultea, dok Kongres razmatra produženje ovlašćenja nadzora

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potvrdio je da ostaje pri odluci da imenuje Bila Pultea za vršioca dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe. Ova odluka dolazi u trenutku kada Kongres raspravlja o produženju ključnih ovlašćenja za nadzor, što je izazvalo reakcije među članovima oba doma.

Pulte, koji trenutno vodi Saveznu agenciju za stambeno finansiranje, preuzeće novu funkciju za nešto više od nedelju dana, prema zvaničnoj najavi. On će naslediti dosadašnju direktorku Tulsi Gabard, a njegovo privremeno imenovanje ne zahteva potvrdu Senata. Tramp je naglasio da Pulte neće biti kandidat za stalnu funkciju direktora nacionalne obaveštajne službe, već će nastaviti da vodi trenutnu agenciju zaduženu za nadzor nad hipotekarnim tržištem.

Odluka o imenovanju izazvala je kritike pojedinih članova Kongresa, posebno iz redova Demokratske stranke, koji ukazuju na nedostatak iskustva Pultea u oblasti nacionalne bezbednosti i izdvajaju njegov prethodni rad u sektoru stambenog finansiranja, gde je bio poznat po optužbama na račun raznih političkih protivnika. Imenovanje je izazvalo zabrinutost da bi moglo uticati na obnovu kompromisa oko produženja sekcije 702 Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih aktivnosti, što je ključno ovlašćenje za američke službe u praćenju komunikacija.

Tramp je saopštio da veruje u sposobnosti Pultea i istakao da će on obavljati funkciju vršioca dužnosti dok se ne pronađe kandidat za stalno mesto, što zahteva potvrdu Senata. Pulte će, prema planu, zadržati i vodeću poziciju u Saveznoj agenciji za stambeno finansiranje, koja nadgleda rad velikih hipotekarnih kompanija na tržištu Sjedinjenih Država.

Debata u Kongresu o produženju sekcije 702 i dalje traje, a pojedini poslanici najavljuju da bi imenovanje Pultea moglo uticati na ishod glasanja. Trenutna ovlašćenja za nadzor omogućavaju američkim obaveštajnim agencijama da prate razne komunikacije u cilju zaštite nacionalne bezbednosti.

Situacija se razvija dok se nastavljaju razgovori između republikanaca i demokrata oko kompromisnog rešenja za produženje nadzora, a očekuje se da će naredni dani doneti nove informacije o daljim potezima u američkoj obaveštajnoj zajednici.

Pročitaj još

U Trendu