Oko 1.000 građana protestovalo protiv projekata u tri županije, zahtevi za obustavu studija uticaja na životnu sredinu

Udruženja i građanske inicijative organizovale su protest u Sisku protiv izgradnje 24 megafarme i klanica pilića, sa ukupnim planiranim kapacitetom od 270 miliona pilića godišnje, u Sisačko-moslavačkoj, Varaždinskoj i Koprivničko-križevačkoj županiji. Prema procenama organizatora, protestu je prisustvovalo oko 1.000 građana iz različitih krajeva Hrvatske, a novi skup najavljen je za jun ispred Vlade Hrvatske u Zagrebu.

Demonstranti su zatražili od Vlade Hrvatske da zaustavi sve planirane projekte u tri županije i izneli četiri ključna zahteva: obustavu svih studija uticaja na životnu sredinu, reviziju rešenja o prihvatljivosti zahvata za ekološku mrežu, sprovođenje kumulativne procene uticaja za oba investitora i donošenje državne odluke o neprihvatljivosti ovakvih projekata. Kolona učesnika prošla je glavnim ulicama Siska, a podrška im je pružena i na Trgu bana Josipa Jelačića.

Predstavnici inicijativa iz Velike Ludine, Lipovljana i Sunje upozorili su da bi realizacija ovih projekata mogla ugroziti domaću živinarsku proizvodnju i mala porodična gazdinstva, naglašavajući važnost očuvanja načina života i proizvodnje zdrave hrane. Predsednik udruženja ‘Prijatelji životinja’ Luka Oman izjavio je: ‘Hrvatska neće postati deponija Evrope’, i istakao da se protestima brane osnovna prava na zdrav život i očuvanje životne sredine.

Iako je Ministarstvo zaštite životne sredine Hrvatske odbacilo studiju uticaja za projekat velike klanice pilića u Sisku, građanska inicijativa ‘Siščani ne žele da budu skupljači smeća’ nastavila je aktivnosti protiv izgradnje megafarmi i klanica u Sisačko-moslavačkoj županiji. Uz podršku organizacija ‘Zelena akcija’ i ‘Prijatelji životinja’, inicijativa je proširena na čitavu Hrvatsku. Organizatori navode da efekti ovih projekata uključuju velike količine otpada, otpadnih voda i neprijatne mirise, za čije zbrinjavanje ne postoji odgovarajuća infrastruktura.

Naredni protest najavljen je za jun ispred Vlade Hrvatske, gde će građani ponovo izneti svoje zahteve i tražiti zvaničnu odluku na državnom nivou.

Kineska kompanija završila prvu fazu vrednu 990 miliona dolara, zapošljava 2.500 radnika, planira izgradnju zelenog industrijskog lanca

Kineska kompanija Linglong najavila je novu investiciju od 645 miliona dolara (oko 70 milijardi dinara) u drugu fazu razvoja svoje fabrike za proizvodnju automobilskih pneumatika u Zrenjaninu. Ovu informaciju izneo je Sun Songtao, potpredsednik Linglong Grupe, tokom sastanka ključnih preduzeća provincije Šandong i predstavnika Srbije u Đinanu, kojem je prisustvovala i ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović.

Sun je naveo da je cilj kompanije izgradnja zelenog industrijskog lanca koji će obuhvatiti sve – od proizvodnje pneumatika do reciklaže, čime Linglong planira da ojača svoju poziciju u Evropi i na globalnom tržištu. Kompanija je već u prvoj fazi investirala 990 miliona dolara (oko 107 milijardi dinara) i zaposlila 2.500 radnika u Srbiji, od kojih je 2.000 iz lokalne zajednice.

Linglong Grupa je jedan od vodećih svetskih proizvođača guma, osnovana 1975. godine, i trenutno se nalazi među 20 najvećih proizvođača na svetu, kao i među pet vodećih u Kini. Fabrika u Zrenjaninu, otvorena 13. septembra 2024. godine, prvi je proizvodni pogon ove kompanije u Evropi. Pored Srbije, Linglong ima postrojenja i u Tajlandu, dok u Kini posluje sa pet fabrika.

Tokom prethodne godine, fabrika u Zrenjaninu suočila se sa izazovima na međunarodnom tržištu – nakon što je nemački Man obustavio korišćenje guma iz ovog pogona, američka Agencija za carinu i zaštitu granica (CBP) donela je odluku o zabrani uvoza ovih proizvoda u SAD, navodeći dokaze o upotrebi prinudnog rada. Mere su stupile na snagu odmah i obavezuju sve terminale u SAD da zadrže pošiljke guma iz Zrenjanina.

Linglong plasira svoje proizvode na više od 170 tržišta širom sveta. Srbija i Tajland su prema rečima Sun Songtaoa ključna oslonca za unapređenje proizvodnih procesa i širenje prisustva na evropskom tržištu, što kompaniji omogućava dodatnu diversifikaciju i jačanje izvoznog kapaciteta.

Uporedo sa investicijom Linglonga, kineska kompanija Šandong Golden Empire najavila je pokretanje proizvodnog pogona u Ćupriji od avgusta, fokusiranog na komponente za automobilsku industriju, sa ciljem širenja poslovanja ka evropskom tržištu električnih vozila. Ove aktivnosti deo su šire strategije kineskih investicija u Srbiji, a ministarka privrede Adrijana Mesarović tokom posete Kini vodi niz sastanaka sa vodećim kineskim kompanijama radi jačanja ekonomske saradnje.

Novi indeks prosperiteta za 2026. pokazuje: Irska sa BDP-om od 150.000 dolara po stanovniku, razlika zbog multinacionalnih kompanija iznosi 70.000 dolara

Novi indeks prosperiteta, koji analizira više od 50 zemalja koristeći podatke Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, UNDP-a, Eurostata i OECD-a, pokazuje da Norveška ima najviši ukupni nacionalni dohodak u 2026. godini, dok Sjedinjene Američke Države zauzimaju tek 17. mesto. Klasični BDP po glavi stanovnika, kao u slučaju Irske gde iznosi 150.000 dolara (po paritetu kupovne moći), često ne odražava stvarno bogatstvo građana, jer je razlika između ukupne proizvodnje i stvarnog dohotka domaćinstava čak 70.000 dolara po stanovniku zbog prisustva kompanija kao što su Apple, Google i Pfizer.

Prema novim kriterijumima, Evropa i dalje dominira globalnim listama najprosperitetnijih zemalja. Norveška se ističe zahvaljujući uravnoteženom socijalnom modelu, dok Irska beleži visoke realne prihode uprkos “napumpanom” BDP-u. Luksemburg je zabeležio pad sa prve pozicije, ali ostaje među liderima, dok Island pokazuje snažne razvojne pokazatelje i nisku stopu siromaštva. Zajedničko ovim zemljama je kombinacija snažne ekonomije i visokih društvenih standarda, što klasične liste često zanemaruju.

Sjedinjene Američke Države su, prema ovom indeksu, na 17. mestu, što ukazuje na jaz između ekonomske snage i raspodele bogatstva. Francuska je na 20. mestu, iza Češke, koja se ističe ravnomernom raspodelom prihoda. Italija, Španija i Estonija ostvarile su skromnije rezultate zbog nižih prihoda i većih socijalnih razlika.

Izvan Evrope, Sejšeli prednjače u Africi zahvaljujući visokom BDP-u po stanovniku i stabilnim društvenim indikatorima. U Latinskoj Americi Urugvaj prvi put zauzima vodeću poziciju ispred Čilea i Paname, dok u Aziji Singapur vodi, ali mu viši nivo nejednakosti ograničava poziciju, ispred Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ovi rezultati pokazuju da bogatstvo zemlje više nije merilo samo veličine ekonomije, već i kvaliteta društva i ravnomerne raspodele prihoda, što značajno menja globalni poredak najprosperitetnijih država.