Partnerstvo sa kineskim brendom uključuje saradnju sa Changan, CATL i Huawei i promociju na Paris Motor Show u oktobru

Delta Auto Grupa sklopila je zvaničan ugovor o saradnji sa kineskim premijum automobilskim brendom Avatr, koji je u vlasništvu kompanija Changan, CATL i Huawei. Ova saradnja ozvaničena je na međunarodnom sajmu Beijing International Automotive Exhibition (Auto China) 24. aprila 2026. godine, čime Delta Auto Grupa, zajedno sa Norveškom, postaje prvi distributer Avatr brenda na evropskom tržištu.

Changan Automobile vodi razvoj i proizvodnju vozila, CATL kao najveći svetski proizvođač baterija donosi prednost u dometu i performansama, dok Huawei razvija napredne digitalne sisteme za novu generaciju vozila. Prema saopštenju Delta Auto Grupe, plan je da do 2030. godine bude lansirano ukupno 17 modela u segmentima limuzina, SUV i MPV vozila.

Avatr posluje kao nezavisan premium brend sa sopstvenim dizajnom i tržišnim pristupom, a vozila razvija kroz dizajnerski centar u Minhenu i istraživačko-razvojne kapacitete u Čonkingu i Šangaju. CEO Delta Auto Grupe Aleksandra Đurđević izjavila je: „Kroz saradnju sa Avatrom nastavljamo takav pravac, uvodeći na tržište novu generaciju visokotehnoloških, luksuznih automobila koji pomeraju granice. Na ovom partnerstvu radili smo gotovo dve godine, kroz intenzivne pregovore i pažljiv odabir, kako bismo doneli brend koji zaista pravi razliku. Danas, uz Avatr, dodatno jačamo naše prisustvo u Kini, uz tim i operativnu bazu u Šangaju, čime smo još bliže tržištu koje predvodi globalne promene u industriji. Ponosni smo što ovim partnerstvom dodatno širimo portfolio, ali i doprinosimo razvoju savremene mobilnosti u regionu.“

Promocija Avatr brenda za evropsko tržište biće održana na Paris Motor Show u oktobru 2026. godine. Delta Auto Grupa imaće status ovlašćenog distributera za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju.

Prema novim pravilima, kineski AI startapi ne mogu primati američki kapital bez odobrenja, dok Meta pokušava akviziciju vrednu dve milijarde dolara

Kineske vlasti najavile su nova ograničenja koja zabranjuju američkim investitorima ulaganje u privatne tehnološke i AI kompanije u Kini bez posebnog državnog odobrenja. Ova odluka deo je šireg odgovora Pekinga na rastuće tehnološke i geopolitičke tenzije sa Sjedinjenim Američkim Državama i ima za cilj da spreči ulazak stranog kapitala u strateške i bezbednosno osetljive sektore, posebno u oblasti veštačke inteligencije, čipova i naprednih tehnologija.

Prema novim smernicama, kineske kompanije iz AI sektora kao što su Moonshot AI, StepFun i Bajtdens dobile su preporuku da odbijaju američki kapital ukoliko prethodno ne dobiju odobrenje države. Krajem prošlog meseca, kineska vlada zabranila je dvojici osnivača AI startapa Manus da napuste zemlju dok traje istraga povodom preliminarnog dogovora po kome bi američka kompanija Meta trebalo da preuzme ovu kinesku firmu za oko dve milijarde dolara.

Kako prenosi Blumberg i Fajnenšel tajms, izvršni direktor Manusa Sjao Hong i glavni naučnik Đi Jičao pozvani su ranije u martu na sastanak sa regulatorima u Pekingu. Odluka o zabrani putovanja ukazuje na ozbiljnost istrage, jer kineske vlasti često pribegavaju ovakvim merama u slučajevima koji uključuju strateške tehnologije i strane kompanije.

Manus je izazvao veliku pažnju u tehnološkoj industriji zbog razvoja AI agenata za zapošljavanje, planiranje i analizu portfelja. Prema navodima iz izvora, cilj ovih novih mera je da zaštite nacionalnu bezbednost i spreče prelivanje ključnih tehnologija u strane ruke.

Nove regulative dolaze u trenutku kada se intenziviraju američko-kineske tenzije u tehnološkom sektoru, a sve veće kontrole ulaganja postaju deo šire strategije obe strane za očuvanje tehnološke superiornosti.

Za 10 dana kroz Ormuški moreuz prošlo 10,7 miliona barela, Iran uvodi tranzitne takse i ograničenja za brodove

Izvoz nafte iz Irana u Kinu ostao je stabilan tokom prve polovine aprila, dostigavši prosečno 985.000 barela dnevno, prema najnovijim statističkim podacima. Iran je uspeo da prevaziđe američku pomorsku blokadu koristeći luku Džask u Omanskom zalivu, što je omogućilo tankerima da direktno izlaze na otvorene vode bez prolaska kroz Ormuški moreuz.

Analitička firma Vortexa zabeležila je 35 prelazaka američke blokade između 13. i 22. aprila, uključujući povratak brodova povezanih sa Iranom ili onih pod sankcijama. Ove operacije omogućile su da najmanje 10,7 miliona barela iranske sirove nafte prođe kroz Ormuški moreuz za deset dana.

Iranska vlada je ove nedelje pojačala kontrolu nad Ormuskim moreuzom uvođenjem prvih tranzitnih taksi, čiji prihodi se direktno uplaćuju u Centralnu banku. Predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf izjavio je da Iran neće dozvoliti drugim državama slobodan prolaz ovom rutom sve dok izvoz iz Irana bude pod ograničenjima. “Prolaz će biti dozvoljen samo komercijalnim brodovima koji prethodno dobiju dozvolu od Irana”, navodi se u izveštaju.

Sjedinjene Američke Države su uvele blokadu Ormuskog moreuza za sve brodove koji idu ka ili izlaze iz iranskih luka, kao odgovor na iranska ograničenja za tankere iz zemalja koje Teheran označava kao neprijateljske. Kroz Ormuški moreuz plasira se petina ukupnog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa na svetskom tržištu, što dodatno ističe značaj ovog regiona za globalnu energetsku stabilnost.