Američko tužilaštvo potvrdilo zatvaranje istrage, inspektorat centralne banke preuzima nadzor nad troškovima renoviranja sedišta

Federalno tužilaštvo Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je 24. aprila 2026. godine da je obustavilo krivičnu istragu protiv predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela. Odluku je potvrdila američka tužiteljka Žanin Piro, navodeći da će dalji nadzor u vezi sa troškovima renoviranja sedišta centralne banke u Vašingtonu biti prepušten inspektoratu Federalnih rezervi.

Prema izjavama tužiteljke Piro objavljenim na društvenim mrežama, kancelarija je odlučila da zatvori slučaj jer je inspektoratu poveren zadatak da ispita potencijalne prekoračenja troškova tokom renoviranja objekta Federalnih rezervi. “Naložila sam zatvaranje naše istrage dok inspektorat sprovodi ovu proveru”, navela je Piro, dodajući da će tužilaštvo zadržati mogućnost ponovnog otvaranja istrage ukoliko naknadni nalazi to budu zahtevali.

Tužiteljka je najavila da očekuje sveobuhvatan izveštaj inspektorata o utvrđenim činjenicama i izrazila uverenje da će rezultati istrage pomoći u razjašnjavanju pitanja koja su dovela do izdavanja sudskih poziva u ovom predmetu.

Američki izvori navode da je ova odluka uklonila ključnu prepreku za potvrdu predsedničkog kandidata za čelo Upravnog odbora Federalnih rezervi. Detalji o navodnim prekoračenjima troškova nisu navedeni, niti su iznete informacije o daljim koracima inspektorata.

Informacije o istrazi i njenom obustavljanju potvrđene su iz više izvora bliskih pravosudnim institucijama SAD. Zvaničnih komentara iz Federalnih rezervi povodom zatvaranja istrage, prema dostupnim podacima, nije bilo.

Očekuje se da će inspektorat Federalnih rezervi u narednom periodu objaviti rezultate svoje interne provere troškova renoviranja sedišta u Vašingtonu, nakon čega bi mogla uslediti dodatna saopštenja relevantnih državnih organa.

Zvaničnici potvrdili da je potraga u toku, nakon što je brod pod američkom zastavom pretrpeo havariju tokom tajfuna u Pacifiku

Pripadnici američkog vazduhoplovstva i obalske straže nastavljaju potragu za nestalom posadom teretnog broda pod američkom zastavom koji se prevrnuo u Tihom okeanu. Incident se dogodio nakon što je brod, koji je plovio u blizini Marijanskih ostrva, doživeo kvar motora tokom tajfuna, potvrđuju zvaničnici.

Prema poslednjim informacijama, američka obalska straža objavila je snimke i fotografije na kojima se vidi kako padobranci iz vazduhoplovstva iskaču iz aviona C-130 Hercules i pridružuju se posadi obalske straže na brodu. Zajednički timovi su potom stigli do mesta gde se nalazi teretni brod Mariana, koji je, prema navodima, 15. aprila prijavio probleme centrali za koordinaciju spasavanja na Havajima.

Na snimcima koje je objavila obalska straža prikazano je kako pripadnici specijalizovanih spasilačkih jedinica pripremaju opremu za ronilačke operacije. Timovi su koristili i daljinski upravljan podvodni dron kako bi pretražili unutrašnjost broda u potrazi za nestalim članovima posade. Zvanične informacije o broju nestalih ili mogućim žrtvama za sada nisu objavljene.

Prema podacima američkog vazduhoplovstva, padobranci spasioci su elitne jedinice obučene za izvođenje zahtevnih i rizičnih spasilačkih misija širom sveta. U ovom slučaju, njihova uloga je da pruže tehničku i medicinsku podršku tokom potrage za članovima posade broda Mariana.

Obalska straža je saopštila da potraga za nestalim članovima posade još traje. U akciji učestvuju posade aviona i brodova, a operacija se odvija istočno od Severnih Marijanskih ostrva. Saopšteno je da su do sada tragali više od 71 sat i pretražili oko 100.000 kvadratnih kilometara okeana. Zvaničnici navode da će potraga biti nastavljena dok god postoje šanse za pronalazak nestalih.

Brod Mariana je tokom tajfuna pretrpeo kvar motora, što je dovelo do njegovog prevrtanja. Tačan uzrok havarije još nije saopšten. Ovakve operacije spasavanja na otvorenom moru predstavljaju značajan izazov zbog nepovoljnih vremenskih uslova i ograničene vidljivosti.

Incident se dogodio na području gde su vremenski uslovi često izuzetno teški, a ovakve spasilačke misije zahtevaju blisku saradnju više službi i korišćenje specijalizovane opreme. Do zaključenja ovog izveštaja, potraga je i dalje u toku, a zvaničnici nisu objavili nove detalje o sudbini članova posade.

Premijer Izraela potvrdio operaciju, navodeći da je vest zadržana kako Iran ne bi zloupotrebio informaciju tokom aktuelne diplomatske situacije

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je pre 18 meseci bio podvrgnut lečenju od ranog stadijuma raka prostate, navodeći da je objavu o svom zdravstvenom stanju odložio kako bi sprečio moguću zloupotrebu informacije od strane Irana. Vest o lečenju Netanjahu je podelio putem društvenih mreža, ističući da mu je tada otkriven maligni tumor veličine manje od jednog centimetra, koji je uspešno uklonjen. Premijer je naveo da se trenutno nalazi u veoma dobrom zdravstvenom stanju.

Netanjahu je u obraćanju naglasio da je zvanični godišnji lekarski izveštaj trebalo da bude objavljen pre dva meseca, ali je, kako je naveo, zatražio odlaganje kako bi se izbeglo širenje, prema njegovim rečima, “lažne propagande protiv Izraela” od strane Irana.

“Kada na vreme dobijem informaciju o potencijalnoj opasnosti, nastojim da je odmah rešim. Ovo se odnosi i na nacionalni i na lični nivo”, naveo je Netanjahu.

Objava o zdravstvenom stanju dolazi u trenutku kada se očekuje poseta izraelskog premijera Beloj kući u narednim nedeljama, gde će sa američkim zvaničnicima razgovarati o mogućnostima postizanja održivijeg mira sa Iranom, s obzirom na trenutno primirje koje važi u regionu. Prema dostupnim informacijama, Netanjahu je od početka novog mandata američkog predsednika više puta boravio u Vašingtonu radi konsultacija.

Takođe, prenosi se da je Izrael u četvrtak produžio primirje sa Libanom za dodatne tri nedelje, u okviru dogovora postignutog uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država. Detalji o ovom dogovoru, uključujući stavove uključenih strana, nisu precizirani, a primirje ostaje na snazi uz povremene napetosti duž granice.

Netanjahuova odluka da odloži objavljivanje ličnih medicinskih informacija ukazuje na povezanost ličnih i državnih pitanja u kontekstu aktuelnih regionalnih tenzija. Zdravstveno stanje lidera, posebno u periodima političkih i vojnih neizvesnosti, često predstavlja predmet interesovanja kako domaće, tako i međunarodne javnosti, a način i vreme objavljivanja ovakvih informacija mogu imati praktične posledice u okviru šireg diplomatskog okvira.