Od pedeset kompanija na berzi samo deset srpskih, dok PDV na negativne cene pogađa domaće firme

Industrijski potrošači u Srbiji sada ostvaruju direktnu finansijsku korist zahvaljujući uvođenju negativnih cena električne energije, pokazuje analiza tržišta za april 2026. godine. Od ukupno pedeset kompanija koje trguju na srpskoj berzi električne energije, svega desetak su domaće, dok je četrdesetak firmi stranog porekla. Ovaj mehanizam omogućava domaćim industrijskim potrošačima da budu plaćeni za potrošnju struje tokom sati kada cene padnu ispod nule, dok proizvođači iz obnovljivih izvora bez ugovora sa Elektroprivredom Srbije mogu završiti sa dodatnim troškovima zbog plaćanja penala na balansnom tržištu.

Negativne cene električne energije nisu novost za tržišta kao što su Nemačka, Danska i Belgija, gde se ovaj fenomen javlja tokom perioda pojačane proizvodnje iz obnovljivih izvora i niske potrošnje, najčešće vikendima. U Srbiji je regulatorni okvir zahtevao dodatno vreme za prilagođavanje pre formalnog uvođenja negativnih cena, pri čemu je ključno pitanje bilo kako tretirati PDV na ovakve transakcije. Nadležne institucije su definisale da negativna cena nije prodaja robe, već usluga, na koju se obračunava PDV, a obavezu plaćanja imaju srpske kompanije. Strane firme rešavaju ovo u skladu sa propisima zemlje iz koje dolaze.

Tehnički direktor SEEPEX-a, Dejan Stojčevski, objašnjava: “Uvođenje negativnih cena, generalno, donosi sa sobom i pobednike i gubitnike. Na strani dobitnika nalaze se pre svega oni industrijski potrošači koji mogu fleksibilno da povećaju potrošnju u trenucima kada cene padnu ispod nule i koji će, doslovno, biti plaćeni za korišćenje električne energije. Na strani gubitnika, barem kratkoročno, nalaze se proizvođači iz obnovljivih izvora koji nemaju ugovor sa Elektroprivredom Srbije i koji se mogu naći u situaciji da ne samo da ne zarađuju, nego i da plaćaju penale na balansnom tržištu. Između ta dva pola proteže se čitav niz regulatornih, fiskalnih i strateških izazova – od načina na koji se tretira PDV na negativne cene, do budućnosti CBAM mehanizma i srpskog energetskog sektora u celini.”

U poslednja tri dana, na srpskom tržištu električne energije cene su konstantno bile na nuli od 11 do 16 časova. U tom periodu, dok su na zapadnoevropskim tržištima cene padale ispod nule, Srbija je imala ograničenje na nultu cenu, što je stvaralo dodatni pritisak na proizvođače. Oni koji nisu mogli da prodaju ili skladište višak energije, završavali su na balansnom tržištu i plaćali penale. Sa uvođenjem negativnih cena očekuje se rasterećenje ovog pritiska, jer će i regionalni učesnici manje prebacivati višak energije na srpsko tržište.

Za industrijske potrošače koji mogu da prilagode svoju potrošnju, negativne cene predstavljaju značajan benefit, jer u satima ispod nule ne samo da ne plaćaju struju, već dobijaju novac za svaku potrošenu kilovat-sat. Proizvođači iz obnovljivih izvora bez ugovora sa EPS-om, međutim, suočavaju se sa rizikom plaćanja penala. Mehanizam PDV-a na negativne cene pogađa uglavnom srpske firme, dok strani akteri primenjuju sopstvene propise. Tako je uvođenje negativnih cena rezultat i domaćih regulatornih promena i pritiska sa integrisanog regionalnog tržišta električne energije.

Za novi zakon glasalo 142 od 170 poslanika, ograničena ukupna davanja trgovaca dobavljačima na 10 odsto godišnje

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su 23. aprila 2026. godine Zakon o trgovačkim praksama, kojim se prvi put u Srbiji sistemski regulišu odnosi između trgovaca, proizvođača i poljoprivrednih dobavljača u unutrašnjoj trgovini. Za zakon je glasalo 142 poslanika od ukupno 170 prisutnih, dok predloženi amandmani nisu prihvaćeni. Novi zakon uvodi ograničenje ukupnog rabata na 10 odsto godišnje vrednosti isporučene robe, obuhvata širi spektar proizvoda od evropskih praksi i zabranjuje niz nepoštenih trgovačkih praksi.

Zakonom o trgovačkim praksama, po uzoru na rešenja iz Evropske unije, ali sa širim obuhvatom, predviđeno je da ograničenje od 10 odsto obuhvata sve vrste naknada, uključujući retro-rabate, super-rabate i pozicioniranje proizvoda, dok su logistički popusti limitirani na 3 odsto, a troškovi kala i rastura na 1 odsto. Promotivni popusti koji se u potpunosti prenose na krajnjeg potrošača ne ulaze u ovaj limit.

Obračun limita od 10 odsto vrši se na osnovu neto nabavne cene, odnosno ukupne vrednosti isporučene robe bez PDV-a tokom jedne godine ili obračunskog perioda. Trgovac je dužan da kvartalno izveštava dobavljača o svim naplaćenim uslugama, a ukoliko se utvrdi da je razlika veća od 10 odsto, Komisija za zaštitu konkurencije ima pravo da izrekne kaznu.

Zakon definiše crnu listu zabranjenih trgovačkih praksi, među kojima su jednostrano otkazivanje narudžbine kvarljive robe u roku kraćem od 30 dana, jednostrana promena ugovora i naplaćivanje troškova bez pružene usluge. Takođe, zabranjuje se komercijalna odmazda, poput pretnji izbacivanjem sa polica ili korišćenje poverljivih informacija dobavljača za razvoj sopstvene marke.

Pojedine prakse dozvoljene su isključivo ako su ugovorene pre saradnje, kao što su povraćaj neprodate robe, naknada za uvrštavanje proizvoda i marketinške aktivnosti. Snabdevač mora unapred dobiti pisanu procenu troškova, a popusti za otvaranje novih objekata ili renoviranja su predviđeni kao posebna stavka.

Usvajanjem ovog zakona, Srbija uvodi jasna pravila na tržištu, sa ciljem zaštite dobavljača i fer konkurencije, uz ograničavanje ukupnih trgovačkih marži i rabata na 10 odsto godišnje vrednosti robe, čime se povećava transparentnost i stabilnost u sektoru trgovine.

Inflacija u 2026. očekuje se na 5,2 odsto, nezaposlenost 8,8 odsto, deficit tekućeg računa 5,7 odsto BDP-a

Predstavnici Republike Srbije započeli su zvanične razgovore sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Narodnoj banci Srbije, u okviru trećeg razmatranja ekonomskog programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politike, koji je MMF odobrio 9. decembra 2024. godine. Delegaciju Srbije predvode guverner NBS Jorgovanka Tabaković i prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, dok misiju MMF-a vodi Anet Kjobe. Boravak misije u Beogradu planiran je do 5. maja.

U okviru sastanaka biće analizirana najnovija makroekonomska kretanja, napredak u sprovođenju strukturnih reformi i ključni rizici za ekonomiju. Prethodna dva razmatranja sprovođenja programa završena su u junu i decembru 2025. godine, kada je Izvršni odbor MMF doneo odluke o njihovom uspešnom okončanju.

Nedavno je MMF revidirao prognozu rasta Srbije za 2026. godinu sa tri odsto na 2,8 odsto, dok se za 2027. predviđa ubrzanje rasta na 3,5 odsto. Inflacija bi do kraja 2026. godine trebalo da iznosi 5,2 odsto, a u 2027. godini blago da uspori na 4,9 odsto. Prema istom izveštaju, stopa nezaposlenosti u 2026. očekuje se na 8,8 odsto, dok bi u 2027. trebalo da se smanji na 8,7 odsto. Deficit tekućeg računa procenjuje se na 5,7 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2026, uz očekivanje smanjenja na 4,4 odsto u 2027. godini.

Iz MMF-a navode da bi inflacija u 2026. mogla biti niža od projektovanog nivoa, ukazujući na sporiji rast cena hrane i osnovnih proizvoda nego što je ranije očekivano. Referentni scenario projekcija obuhvata ekonomske politike važeće do 10. marta i predviđa rast cena nakon ukidanja ograničenja marži i cena hrane i osnovnih potrepština u februaru ove godine.

Cene energenata su u međuvremenu značajno oscilirale, a vlasti Srbije su smanjile akcize na gorivo, što dodatno utiče na inflaciju i otvara prostor za eventualno niži rast cena od prethodnih procena. MMF upozorava da neizvesnost ostaje povišena zbog situacije u međunarodnom okruženju i izraženih geopolitičkih rizika, koji bi mogli uticati na kretanje inflacije, privredni rast i ukupnu makroekonomsku stabilnost Srbije.