Državni organi najavili obuku u trajanju od 75 dana, uz isplatu prosečne zarade zaposlenima

Redovno služenje vojnog roka u Srbiji najverovatnije će započeti 1. marta 2027. godine, kako je najavljeno u zvaničnim izjavama. Pripreme za regrutaciju trebalo bi da budu završene do jeseni, a vojni stručnjaci ocenjuju da je prolećni termin realniji i tehnički izvodljiviji u odnosu na zimski period.

Planom je predviđeno da vojni rok traje 75 dana, podeljenih u tri faze: prvih 30 dana obuke za gađanje i rukovanje oružjem, zatim 30 dana taktičke obuke, dok će poslednjih 15 dana biti rezervisano za vežbe u terenskim i logorskim uslovima.

Zaposleni mladići, starosti od 18 do 30 godina, kojima bude uručen poziv za služenje vojnog roka, imaće pravo na mirovanje radnog odnosa tokom trajanja obuke. Tokom 75 dana služenja, država će im isplaćivati naknadu u visini njihove prosečne mesečne zarade iz prethodne godine.

Stručnjaci ističu da je prolećni termin odabran zbog povoljnijih vremenskih uslova za obuku, izbegavanja perioda praznika i smanjenja rizika od širenja zaraza u kolektivnom smeštaju. Takođe, ovaj period omogućava državi da završi renoviranje vojnih objekata i kasarni koje su godinama bile van funkcije.

Prema dostupnim informacijama, planira se da godišnje bude obučeno oko 20.000 regruta. Zvaničnici ističu da bi ovakav model služenja vojnog roka mogao predstavljati prvi korak ka potpunoj popuni vojnih kapaciteta.

Gradska uprava naglasila blizinu Beograda i ulaganja u infrastrukturu, investitori izrazili interesovanje za industrijsku zonu

Grad Šabac prvi je predstavio svoje razvojne potencijale na događaju organizovanom u okviru priprema za Expo na Beogradskom sajmu. Prezentacija je održana povodom proslave dana grada, a gradska uprava istakla je da Šabac, zahvaljujući novom autoputu, sada udaljen svega 45 minuta od Beograda, ima značajne prednosti za domaće i strane investitore.

Tokom predstavljanja, ukazano je na dosadašnja ulaganja države u gradsku infrastrukturu i industrijsku zonu, što je, prema rečima nadležnih, doprinelo povećanom interesovanju investitora. “Kao grad u koji je država mnogo uložila i zahvaljujući auto-putu smo na 45 minuta od prestonice, imamo mnogo toga da ponudimo. Mi smo ponosni na svoju istoriju ali brinemo o budućnosti grada i želimo da čujemo sve one koji imaju dobru ideju, a mi možemo ideju zajedno da realizujemo. Zbog toga govorimo ne samo o dva veka modernog Šapca nego govorimo i o Šapcu kao gradu budućnosti”, izjavio je predstavnik gradske uprave.

Pored ekonomskih i investicionih potencijala, tokom događaja promovisani su i turistički i kulturni resursi Šapca. Prisutnima su predstavljeni segmenti iz istorije grada, kao i nastupi kulturno-umetničkog društva i pevačkog ansambla. Organizatori su naglasili da je Šabac spreman da podrži inovativne ideje i da nastavi razvoj u skladu sa savremenim potrebama investitora i građana.

Zvanične institucije podvlače da će naredni period, obeležen pripremama za Expo, biti iskorišćen za dalju promociju Šapca i privlačenje novih ulaganja.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju navodi da se definicija braka i porodice ne menja

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević saopštila je da se izmenama i dopunama Porodičnog zakona ne menja definicija braka i porodice, kao ni mehanizmi za sankcionisanje roditelja ili oduzimanje dece. Ova izjava data je tokom gostovanja na televiziji, gde je ministarka istakla da su tvrdnje koje su se pojavile u javnosti netačne i da izazivaju neosnovanu zabrinutost građana.

Prema rečima ministarke, aktuelna javna rasprava, završena 16. aprila, uključila je četiri okrugla stola u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a prikupljeno je oko 300 predloga i primedaba. U raspravi su učestvovali građani, advokati, sudije, tužioci, Zaštitnik građana, UNICEF i nevladin sektor. Radna grupa ministarstva pregledaće svaki pristigli komentar, a izveštaj sa javne rasprave biće objavljen na zvaničnom sajtu.

Ministarka je naglasila da Porodični zakon nema veze sa inkriminisanjem nasilja u porodici, što je regulisano Krivičnim zakonikom. Takođe je istakla da u predlogu zakona nema uvođenja istopolnih brakova niti promene definicije porodice. Povodom navoda o digitalnoj platformi za prijavu roditelja, ministarka je objasnila da takva aplikacija nije deo nacrta, već se radilo o predlogu nakon tragedije u Ribnikaru, sa ciljem praćenja vršnjačkog nasilja.

Govoreći o preventivnom i korektivnom nadzoru, Žarić Kovačević je navela da te odredbe postoje u zakonu još od 2005. godine i da predstavljaju mehanizam za stručnu pomoć u komplikovanim porodičnim situacijama, poput razvoda. Država, prema njenim rečima, ne utiče na roditeljsko vaspitavanje, već pruža savetodavnu podršku ukoliko je potrebna.

Ministarka je podsetila da su predložene izmene usklađene sa preporukama Ujedinjenih nacija i standardima Evropske komisije, sa ciljem potpune zabrane telesnog kažnjavanja dece i dečjih brakova. Istakla je da je širenje dezinformacija o oduzimanju dece štetno za proces unapređenja prava deteta.