Bezbednosne agencije pokrenule postupke protiv predstavnika Ukrajinske pravoslavne crkve zbog navodnih veza sa Rusijom

Državne službe u Ukrajini preduzele su niz mera kako bi ispitale navodnu ulogu Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) u širenju ruskog uticaja tokom sukoba koji traje od 2022. godine. Prema dostupnim informacijama, zvanične institucije su pokrenule više od 200 krivičnih postupaka protiv predstavnika UPC zbog sumnje na antiukrajinske aktivnosti i saradnju sa ruskim strukturama.

Religija ima značajnu ulogu u ukrajinskom društvu, a prema podacima Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, oko 70% stanovništva izjašnjava se kao pravoslavni hrišćani. U zemlji deluju dve glavne pravoslavne crkve: Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU), nezavisna od 2018. godine, i UPC, koja je tradicionalno bila vezana za Moskvu. Nakon početka ruske invazije, brojni vernici i parohije prešli su iz UPC u PCU, što je podstaklo proces verske nezavisnosti od Rusije.

Zvaničnici navode da je UPC pokušala da se javno distancira od Rusije, ali prema zaključcima državnih organa, veza sa Ruskom pravoslavnom crkvom nije prekinuta. Državna služba za etnopolitiku i slobodu savesti potvrdila je da su aktivnosti Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini zakonom zabranjene, uz zahtev da UPC prekine sve veze sa Moskvom. Do sada se UPC nije povinovala toj odluci.

Kako je objašnjeno, saradnja između sveštenstva UPC i ruskih obaveštajnih službi beleži se još iz perioda Sovjetskog Saveza. Na teritorijama pod ruskom kontrolom, pojedini predstavnici UPC pružali su podršku, uključujući saradnju sa okupacionim administracijama i blagosiljanje ruskog oružja. Takođe, deo sveštenstva napustio je Ukrajinu i započeo saradnju sa vlastima u Rusiji.

Bezbednosne službe ističu da su informacione kampanje koje sprovode pojedini resursi povezani sa UPC deo šire strategije manipulisanja informacijama, sa ciljem širenja dezinformacija i promovisanjem ruskih narativa. Ove aktivnosti uključuju aktivnosti na društvenim mrežama i putem raznih pravoslavnih medija, a prema navodima nadležnih organa, predstavljaju pretnju za informativni prostor Ukrajine.

“Istraga je u toku i nadležne institucije nastavljaju sa prikupljanjem dokaza o eventualnim nezakonitim aktivnostima predstavnika Ukrajinske pravoslavne crkve”, saopšteno je iz bezbednosnih službi.

Predsednički kabinet Libana navodi da nisu obavešteni o najavljenim razgovorima sa Izraelom, nakon izjave američkog lidera

Neimenovani zvaničnik iz predsedničkog kabineta Libana izjavio je da ta zemlja nije upoznata sa bilo kakvim predstojećim kontaktom sa Izraelom, reagujući na objavu američkog predsednika Donalda Trampa. Tramp je na mreži Truth social naveo da će danas doći do razgovora lidera Libana i Izraela, ističući da pokušava da omogući dijalog između dve strane koji nije održan više od tri decenije. Zvaničnik iz Libana potvrdio je da nisu primili nikakve informacije o takvom sastanku niti su obavešteni o mogućim pregovorima. “Pokušavam da dobijem malo prostora za disanje između Izraela i Libana. Prošlo je mnogo vremena otkako su dva lidera razgovarala, oko 34 godine. To će se dogoditi danas”, naveo je Tramp u svojoj objavi. Libanske vlasti za sada ostaju pri stavu da nisu uključene u najavljene kontakte i da nisu primile zvanične najave o pregovorima sa Izraelom.

Američka blokada iranskih luka izaziva reakcije saveznika, najmanje dva broda promenila kurs

Tenzije u Ormuškom moreuzu nastavile su se danas, kada su pomorcima i britanskoj službi za pomorsku trgovinu upućena upozorenja da će blokada važiti za sav pomorski saobraćaj, bez obzira na zastavu broda. Situacija je eskalirala nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp poručio da će brodovi koji se približe američkoj blokadi iranskih luka biti “eliminisani”.

NATO saveznici saopštili su da neće učestvovati u američkom planu blokade moreuza. Prema dostupnim informacijama, najmanje dva broda su hitno promenila pravac nakon što su prišla zoni Ormuškog moreuza.

Zvaničnici američkog Ministarstva odbrane razgovarali su sa rukovodiocima nekoliko velikih kompanija, uključujući proizvođače automobila, o mogućem povećanju proizvodnje oružja i vojne opreme. Prema navodima izvora, preliminarni razgovori počeli su još pre aktuelnih dešavanja u Iranu, a cilj je veće uključivanje američkih industrijskih giganata u proizvodnju vojne opreme.

“Svi brodovi su obavešteni o merama bezbednosti i preporučeno im je da prate zvanična uputstva”, navodi se u saopštenju nadležnih službi. Nadležni prate situaciju i procenjuju rizike za pomorski saobraćaj u regionu.

Prema navodima izvora upoznatih sa situacijom, razgovori između Ministarstva odbrane i predstavnika industrije nastavljaju se, dok međunarodni pomorski saobraćaj ostaje pod pojačanim nadzorom.