Tužilaštvo u Zagrebu podiglo je optužnicu protiv lekarke zbog pogrešne dijagnoze, a pacijentkinja trpi trajne posledice.

Pacijentkinja iz Zagreba doživela je ozbiljne posledice zbog pogrešne dijagnoze raka, kada joj je krajem 2023. godine odstranjen ceo želudac i nekoliko drugih organa. Tek nakon operacije utvrđeno je da nije imala malignu bolest, već benigni tumor koji nije zahtevao tako veliki zahvat. Prema saopštenju, Opštinsko krivično državno tužilaštvo u Zagrebu podiglo je optužnicu protiv lekarke iz Kliničkog bolničkog centra “Sestre milosrdnice” zbog nemarnog lečenja koje je dovelo do teških telesnih povreda.

Tokom zahvata u bolnici u Zagrebu, osim želuca, pacijentkinji su uklonjeni i limfni čvorovi, peritoneum, slepo crevo i žučna kesa. Tužilaštvo navodi da je lekarka pogrešno protumačila nalaze biopsije kao adenokarcinom, iako je zapravo postojao benigni neuroendokrini tumor. Osim toga, optužnica tvrdi da nije sprovela dodatna neophodna testiranja kako bi potvrdila dijagnozu.

Detalji slučaja pogrešne dijagnoze u Zagrebu

Pacijentkinja je nakon operacije trpela nepodnošljive bolove i značajne tegobe. Tek analiza izvađenog želuca otkrila je da nije imala rak, što je potvrdilo sumnje u ispravnost odluke o tako radikalnom zahvatu. Prema njenim rečima, “imam 80 odsto invaliditet, a sada i 100 odsto fizičko oštećenje”. Interni nadzor bolnice takođe je utvrdio profesionalnu nepažnju u postupanju lekarke.

Hirurg koji je izveo operaciju izjavio je da tokom zahvata nije mogao opipavanjem da pronađe tumor, ali je nastavio proceduru oslanjajući se na pisane nalaze. Sudski veštaci su zvanično potvrdili profesionalnu nepažnju i trajne posledice. Danas pacijentkinja pati od mučnine, povraćanja, gubitka težine, kao i ozbiljnih psihičkih posledica i posttraumatskog stresnog poremećaja.

Optužnica i odgovori uključenih strana

Tužilaštvo u Zagrebu traži godinu dana zatvora za lekarku zbog nemarnog lečenja. Lekarka negira krivicu i tvrdi da su i drugi lekari pre operacije morali da provere kompletnost dijagnostičke obrade. U međuvremenu, izveštaj bolničkog nadzora i sudskih veštaka ukazuje na to da su napravljeni ozbiljni propusti u dijagnostičkim procedurama.

Kao rezultat pogrešne dijagnoze u Zagrebu, pacijentkinja se danas suočava sa teškim posledicama po zdravlje i svakodnevni život, dok se sudski proces protiv lekarke nastavlja.

Sveštenik iz Đakovačko-osječke nadbiskupije, osuđen zbog nedoličnih radnji nad maloletnikom, ponovo je viđen na misama sa decom.

Sveštenik iz Đakovačko-osječke nadbiskupije, koji je bio osuđen zbog nedoličnih radnji prema maloletnom ministrantu, ponovo vodi mise i blagosilja decu. Ovaj slučaj izazvao je zabrinutost javnosti, posebno jer je napad na maloletnika u Hrvatskoj tretiran vrlo ozbiljno, a crkvene institucije do sada nisu pružile odgovor na pitanja o njegovom povratku u službu.

Nakon što je odslužio devetomesečnu zatvorsku kaznu, sveštenik je u martu 2023. godine izašao iz zatvora. Samo pet meseci kasnije, nadbiskup Đuro Hranić vratio ga je u svešteničku službu i poslao u Gospićko-senjsku biskupiju. U to vreme, biskup ove biskupije bio je Zdenko Križić, današnji splitsko-makarski nadbiskup.

Povratak u župu i kontakt sa decom

Križić je svešteniku poverio vođenje dve župe. Međutim, čim su novinari početkom 2025. godine počeli da se raspituju o ovom slučaju, novi biskup Marko Medo brzo ga je razrešio dužnosti. Nakon toga, sveštenik se neko vreme nije pojavljivao u javnosti. Ipak, izvori su nedavno primetili da je ponovo aktivan na misama u jednoj župi Đakovačko-osječke nadbiskupije. Prema dostupnim fotografijama, početkom oktobra je učestvovao u misi i blagosiljao decu.

Ovakav razvoj događaja izazvao je dodatna pitanja kako je moguće da osoba osuđena za napad na maloletnika u Hrvatskoj ponovo ima kontakt sa decom u okviru crkvenih aktivnosti. Nadbiskupija nije odgovorila na upite novinara o tome ko je doneo odluku o njegovom povratku, niti zašto mu nije zabranjeno javno istupanje.

Reakcije i odgovornost crkvenih institucija

Đakovačko-osječka nadbiskupija do sada nije dala zvaničan odgovor, čak ni posle deset dana od postavljenih pitanja. Nakon što su novinari poslali upit, Fejsbuk stranica župe je zaključana i fotografije više nisu dostupne javnosti. Ovakav potez dodatno pojačava zabrinutost zbog transparentnosti u radu crkvenih institucija.

Poređenja radi, osoba osuđena za napad na maloletnika u Hrvatskoj ne može da se zaposli u obrazovnoj ustanovi, dok u crkvenim okvirima takva osoba može da predaje veronauku, radi sa mladima ili bude zadužena za ministrante. Javnosti ostaje nejasno kako je došlo do ovakve situacije i kako će crkva dalje postupiti.

Na kraju, slučaj osuđenog sveštenika koji ponovo vodi mise i blagosilja decu otvara pitanje odgovornosti i kontrole u crkvenim strukturama kada je u pitanju zaštita maloletnika od potencijalnih rizika.

Policija istražuje nesreću u kojoj je vozač poršea udario biciklistu u Vatikanskoj ulici. Saobraćaj bio zatvoren više sati.

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u Zagrebu, život je izgubio 88-godišnji biciklista. Prema policijskim izvorima, nesreća se desila u nedelju, 25. oktobra, oko 14:25 časova u Vatikanskoj ulici. Za izazivanje nesreće osumnjičen je 78-godišnji vozač poršea, koji je upravljao vozilom brzinom znatno većom od dozvoljene na tom delu puta.

Policija navodi da se vozač kretao brzinom između 70 i 90 kilometara na sat, iako je maksimalna dozvoljena brzina bila 40 km/h. Dolaskom do raskrsnice sa Ulicom svetog Mateje, u blizini stuba javne rasvete, vozač je naleteo na biciklistu koji je prelazio Vatikansku ulicu na biciklu marke Corratec preko obeleženog pešačkog prelaza. Sila udara odbacila je biciklistu i njegov bicikl, a muškarac je preminuo na mestu nesreće od zadobijenih povreda.

Policijski nalazi i detalji nesreće

Osim toga, policijska istraga je utvrdila i određene nepravilnosti u ponašanju bicikliste. Naime, 88-godišnji biciklista se pre nesreće kretao trotoarom na delu puta gde nije postojala biciklistička staza, iako je bio dužan da vozi desnom ivicom kolovoza. Takođe, prelazeći Vatikansku ulicu, nije sišao sa bicikla i gurao ga preko pešačkog prelaza, što je obaveza po važećim propisima. Policija navodi i da biciklista nije obratio pažnju na udaljenost i brzinu vozila koja su mu se približavala.

Zbog obavljanja uviđaja i istrage, saobraćaj u Vatikanskoj ulici bio je zatvoren od 14:40 do 18:15 časova. Vozila su tokom tog perioda bila preusmerena na obilazne rute, a na terenu su se nalazile sve nadležne službe.

Tok istrage i dalje procedure

Telo preminulog bicikliste prevezeno je u Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu. Protiv 78-godišnjeg vozača poršea policija će podneti krivičnu prijavu državnom tužilaštvu u Velikoj Gorici, zbog sumnje da je izazvao saobraćajnu nesreću prema članu 227. Krivičnog zakona. Nakon završetka potrebnih procedura, osumnjičeni će biti predat pritvorskom nadzorniku.

Kako je saopšteno, istraga o nesreći u Zagrebu i dalje traje, a policija nastavlja sa prikupljanjem svih relevantnih dokaza kako bi se utvrdile sve okolnosti ovog tragičnog događaja. Ovakve nesreće ukazuju na potrebu za poštovanjem saobraćajnih propisa, posebno na mestima gde se ukrštaju pešaci, biciklisti i motorna vozila.