Legendarni trener Duško Vujošević ispraćen uz emotivne reči Nenada Krstića na komemoraciji u Beogradu

Srpska košarka se ovog utorka oprostila od jednog od svojih najznačajnijih trenera, Duška Vujoševića, koji je preminuo 8. aprila u 68. godini. Komemoracija u Skupštini grada Beograda okupila je brojne bivše igrače, kolege i ljubitelje košarke, a poseban pečat događaju dao je emotivan govor Nenada Krstića, proslavljenog reprezentativca i aktuelnog potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije.

Krstić je u svom obraćanju istakao koliko je Vujošević bio važan za razvoj generacija mladih košarkaša, ali i za samu srpsku košarku. “Danas se opraštamo od čoveka čije ime zauzima posebno mesto u istoriji srpske košarke. Kroz njegov rad prošle su generacije mladih košarkaša, od pionira do seniora. Mnogi su postali reprezentativci i nosioci naše igre. Njegova košarka ostavila je trajni pečat na srpsku košarku. Gradimo je prave vrednosti dugoročno. Pružao je priliku mladima i gradio timove koji su imali identitet i karakter prema dresu koji nose. Njegovo nasleđe nije samo u košarkašima, nego i ljudima”, rekao je Krstić, naglašavajući lični uticaj koji je Vujošević imao na njegovu karijeru.

Jedan od najdirljivijih momenata iz govora Nenada Krstića odnosio se na period njegovih prvih košarkaških koraka i susreta sa Vujoševićem na Zlatiboru. “Bio sam na početku željan dokazivanja na Zlatiboru. Tri minuta pre kraja doživeo sam tešku povredu ruke, nisam znao koliko je ozbiljno i nastavio sam da igram. Sutra me je pozvao i pitao: ‘Da li bi nastavio da si znao da je slomljena?’ Rekao sam da bih. Pogledao me je, pomilovao i rekao – ajde nazad. To je bio Dule”, ispričao je Krstić, podsećajući sve prisutne na specifičan način na koji je Vujošević motivisao i podržavao svoje igrače.

Odlazak Duška Vujoševića ostavio je snažan utisak ne samo na sportsku javnost Srbije i regiona, već i na čitavu evropsku košarkašku scenu. Njegov rad sa mladim igračima, insistiranje na pravim vrednostima i stvaranje timskog duha ostaju neizbrisiv deo istorije srpske košarke. Komemoracija u Beogradu bila je prilika da se još jednom podseti na njegov izuzetni doprinos i da mu se oda poslednja počast u prisustvu ljudi kojima je obeležio živote i karijere.