Cena mlaznog goriva dostigla 1.838 dolara po toni, Persijski zaliv čini 50 odsto evropskog uvoza

Evropska podružnica Međunarodnog saveta aerodroma (ACI Europe) upozorila je da će Evropa za tri nedelje ostati bez goriva za avione ukoliko se Ormuški moreuz ne otvori, što bi moglo prouzrokovati ozbiljne ekonomske posledice. Prema poslednjim podacima, Persijski zaliv je izvor oko 50 odsto evropskog uvoza avio-goriva, a aktuelna kriza u snabdevanju već je dovela do povećanja cena karata i obustave letova kod brojnih avio-kompanija.

Prošle sedmice, referentna cena mlaznog goriva u Evropi dostigla je rekordnih 1.838 dolara po toni, dok je pre početka rata iznosila 831 dolar. Generalni direktor ACI Europe Olivije Jankovec upozorio je evropske komesare za energetiku i turizam da bi bez stabilnog otvaranja prolaza kroz Ormuški moreuz u naredne tri nedelje, sistemska nestašica mlaznog goriva postala realnost za EU.

ACI Europe je u pismu upućenom Evropskoj komisiji 9. aprila, koje je prvi objavio Fajnenšel tajms, naveo da se aerodromi sa manje od milion putnika godišnje već suočavaju sa izazovima održivosti, a trenutna situacija bi mogla dodatno ugroziti lokalne zajednice i evropsku koheziju. “Kriza u snabdevanju bi ozbiljno poremetila rad aerodroma i vazdušnu povezanost – sa rizikom od teških ekonomskih posledica za pogođene zajednice i za Evropu”, upozorio je Jankovec.

U pismu se navodi i da je vazdušni saobraćaj ključan za evropsku ekonomiju, doprinosi BDP-u 851 milijardu evra godišnje i podržava 14 miliona radnih mesta. ACI Europe traži od EU da interveniše kroz kolektivnu kupovinu mlaznog goriva i privremeno ukine ograničenja i propise o uvozu ovog energenta, kao i da pojača podršku za proizvodnju i dostupnost SAF-a (održivog avijacijskog goriva).

Kriza je posledica sukoba na Bliskom istoku koji je započeo 28. februara izraelskim i američkim bombardovanjem Irana, nakon čega je Teheran blokirao pomorski saobraćaj kroz Ormuški moreuz, ključni pravac za oko 20 odsto svetske nafte, kerozina i gasa. Zbog toga je zabeležen nagli rast cena kerozina, intenzivniji čak i od rasta cena sirove nafte.

ACI Europe, koja okuplja oko 600 aerodroma iz pedesetak zemalja, pozvala je Brisel na hitno praćenje raspoloživosti i snabdevanja u narednih šest meseci, uz zahtev za ublažavanje evropskog zakonodavstva, posebno u vezi sa smanjenjem emisije metana u energetskom sektoru.

Vozačima sa više od 100 dana boravka nije bilo zamerki, broj deportacija pao sa 7-8 dnevno na jednu u deset dana

Profesionalni vozači iz Srbije, uključujući kamiondžije i vozače autobusa, nisu imali poteškoća na graničnim prelazima Evropske unije nakon pune primene EES (Entry/Exit System) sistema, koji je zvanično stupio na snagu 10. aprila, saopštio je predsednik Poslovnog udruženja Međunarodni transport (PUMED), Neđo Mandić. On je istakao da čak i vozači sa više od 100 dana boravka (od dozvoljenih 90) nisu imali primedbi na granicama Hrvatske i Mađarske.

Prema navodima PUMED-a, nakon protesta prevoznika iz Zapadnog Balkana u januaru ove godine, problem sa viznim režimom za vozače polako se rešava. Evropska komisija nije iznela konkretne predloge, ali je potvrđeno da se problem može privremeno rešavati bilateralnim sporazumima. Susedne zemlje izrazile su spremnost da izmene Zakon o strancima i izdaju vize ‘tipa D’, što je, prema Mandiću, dovelo do smanjenja broja kontrola i značajnog pada broja deportacija – sa sedam ili osam dnevno, na samo jednu u poslednjih deset dana.

Mandić napominje da i dalje postoje problemi sa zadržavanjima na graničnim prelazima prema Hrvatskoj i Mađarskoj. Kolone su, kako navodi, proteklih nedelja bile duge i do 14 kilometara, a čekanja su trajala tri ili četiri dana. Situaciju dodatno otežava zatvaranje dva prelaza prema Hrvatskoj zbog loših mostova, dok se uskoro očekuje zatvaranje i trećeg prelaza. ‘Prevoznik ako ne radi dva ili tri dana on ništa ne zarađuje, nema drugu proizvodnju. Dođe kraj meseca moraju da se plate obaveze, kada ne radi on je prisiljen da uzima nove kredite’, rekao je Mandić, uz napomenu da blokade nisu u interesu prevoznika, ali da ih ne isključuju kao opciju.

Član Upravnog odbora PUMED-a, Dušan Nikolić, izjavio je ranije da srpski prevoznici neće blokirati prelaze 14. aprila, kako je najavljeno, jer očekuju dodatna rešenja sa EU za profesionalne vozače u Šengen zoni.

Podsećamo, prevoznici iz regiona su krajem januara blokirali prelaze zbog viznog režima Evropske unije, poznatog kao pravilo 90/180 dana, prema kojem vozači iz zemalja koje nisu članice mogu provesti najviše 90 dana u periodu od 180 dana unutar Šengen zone. Uvođenje EES sistema od 10. aprila podrazumeva biometrijsko evidentiranje i digitalnu obradu podataka o boravku, čime se onemogućuje neprecizno beleženje ulazaka i izlazaka iz EU.

Mandić je zaključio: ‘Siguran sam da kada je počelo rešavanje problema, da će se oni i rešiti, jer su prevoznici potrebni evropskoj privredi.’

Čak 74% kompromitovanih platnih kartica ostalo važeće do marta 2026, fišing u e-trgovini dostigao 48,5%

Više od milion naloga za onlajn bankarstvo, koje opslužuju 100 najvećih svetskih banaka, kompromitovano je tokom 2025. godine putem infostealer malvera, objavljeno je u novom izveštaju kompanije Kaspersky. U istom periodu, 74% platnih kartica kompromitovanih ovim malverom na dark webu ostalo je važeće do marta 2026. godine, što ukazuje na dugotrajnu upotrebljivost ukradenih podataka za sajber kriminalce.

Prema podacima, tradicionalni finansijski fišing i dalje je prisutan, posebno u segmentu e-trgovine, gde stranice koje imitiraju internet prodavnice čine 48,5% ukupnih fišing napada u 2025. godini, što predstavlja rast od 10,3% u odnosu na prethodnu godinu. Banke su bile meta u 26,1% slučajeva (pad od 16,5% u odnosu na 2024), dok su platni sistemi bili pogođeni u 25,5% napada (rast od 6,2%).

Analize pokazuju da napadači prilagođavaju svoje aktivnosti prema regionalnim navikama korisnika. U Evropi, Aziji i Pacifiku zabeležena je ravnomernija raspodela između napada na e-trgovinu, banke i platne sisteme, dok je na Bliskom istoku čak 85,8% fišing napada usmereno na e-trgovinu. U Africi dominiraju napadi na banke (53,75%), dok Latinska Amerika ima uravnoteženiju raspodelu, sa 46,3% napada na e-trgovinu i 42,25% na banke.

Broj korisnika pogođenih finansijskim malverom za računare nastavio je da opada tokom 2025, dok su napadi mobilnog bankarskog malvera porasli 1,5 puta u odnosu na prethodnu godinu. Infostealeri, koji prikupljaju korisnička imena, lozinke, brojeve bankovnih kartica i seed fraze kripto novčanika, omogućili su značajan porast krađa akreditiva, posebno u Evropi gde je zabeležen globalni rast detekcija od 49% na računarima od 2024. do 2025. godine.

“Dark web je postao centralno čvorište finansijskog sajber kriminala. Ukradeni akreditivi i bankovne kartice prikupljeni putem infostealera tamo se objedinjuju, prepakuju i prodaju, dok se fišing alati namenjeni korisnicima finansijskih proizvoda nude kao gotove usluge. Ovo stvara samoodrživi ekosistem u kojem krađa podataka i operacije prevare međusobno jačaju, čineći napade skalabilnim i lakim za izvođenje čak i za prevarante sa minimalnim iskustvom. Prekidanje ovog ciklusa zahteva proaktivno prikupljanje obaveštajnih podataka o pretnjama od strane organizacija, kao i povećanu svest i oprez kod individualnih korisnika”, izjavila je Polina Tretyak, analitičarka u Kaspersky Digital Footprint Intelligence timu.