Američka agencija koristi gaming kulturu u novoj kampanji zbog nestašice kontrolora, prijave od 17. aprila

Federalna administracija za avijaciju (FAA) otvorila je novi ciklus zapošljavanja kontrolora vazdušnog saobraćaja, fokusirajući se ove godine na mlade odrasle osobe sa iskustvom u gejmingu. Kampanja, koja je startovala pred zvanični početak prijava 17. aprila, koristi nostalgične reference iz sveta video igara kako bi privukla generaciju odraslu uz Xbox One i e-sportove.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada FAA beleži hroničan manjak kontrolora. Prema podacima izveštaja američke kancelarije za odgovornost vlade, agencija je krajem 2025. zapošljavala 13.164 kontrolora, što je 6% manje u odnosu na 2015. godinu, dok je broj letova porastao za oko 10%, na 30,8 miliona godišnje. Od 2021. godine FAA postepeno povećava broj novih zaposlenih, ali rast prometa i odlasci u penziju otežavaju održavanje dovoljnog kadra.

U promotivnom videu na YouTube-u, FAA ističe sličnosti između veština stečenih igranjem video igara i zadataka koji čekaju kontrolore: brza reakcija, upravljanje informacijama i donošenje odluka pod pritiskom. Navodi se i da prosečna plata kontrolora, tri godine nakon zaposlenja, iznosi 155.000 dolara. Prijave su otvorene za američke državljane mlađe od 31 godine, a kandidati moraju proći test sposobnosti, medicinski pregled i obuku u FAA akademiji.

Sekretar za saobraćaj SAD, Sean P. Duffy, ocenio je da je „neophodno prilagoditi komunikaciju sledećoj generaciji kontrolora“, te da mladi odrasli iz gaming zajednice poseduju mnoge veštine ključne za uspeh u ovom poslu.

Na zvaničnoj stranici za zapošljavanje FAA poručuje: „Pridružite se elitnom timu od 14.000 kontrolora koji svakodnevno štite 2,9 miliona putnika.“ Ova inicijativa deo je šire strategije da se manjak kadrova prevaziđe inovativnim pristupom regrutaciji i povećanjem vidljivosti atraktivnosti zanimanja među mlađim generacijama.

Detalji o procesu selekcije, uslovima i prijavi dostupni su na sajtu FAA, dok za srpske građane ova kampanja može poslužiti kao primer modernizacije regrutacije u javnim službama i povezivanja digitalnih veština sa tradicionalnim zanimanjima.

Novi projekat mogao bi da uključi likove iz Disney, Marvel i Star Wars franšiza, a inspiraciju crpi iz mehanika Arc Raiders igre

Epic Games, poznati izdavač i developer iz industrije video igara, prema najnovijim izveštajima priprema extraction shooter naslov u saradnji sa kompanijom Disney. Ova vest dolazi nakon što je Disney 2024. godine investirao 1,5 milijardi dolara u Epic, sa ciljem izgradnje zajedničkog „entertainment univerzuma“. Prema izvorima iz industrije, igra je jedan od tri projekta koje Epic razvija za Disney, a njen izlazak se očekuje tokom novembra.

Za sada nije poznato da li će ovaj shooter biti potpuno nova, samostalna igra ili će biti integrisan kao mod u okviru Fortnite-a, s obzirom na to da je Epic prethodnih godina već uvodio različite specijalizovane modove i igre u svoj najpoznatiji naslov. Koncept igre podseća na Arc Raiders, multiplayer naslov u kojem igrači sakupljaju resurse i bore se protiv neprijatelja pre nego što se evakuišu kroz „extraction point“, ali bi u ovom slučaju ključnu ulogu imali prepoznatljivi Disney likovi, umesto postapokaliptičnih preživljavalaca.

Iako su interni recenzenti izrazili zabrinutost oko originalnosti mehanika, ovaj projekat se za sada smatra najperspektivnijim u Epic-ovom portfoliju Disney saradnji. Preostala dva projekta su, prema navodima, dobila prosečne ocene unutar kompanije, a razvoj trećeg je usporen zbog navodnog nezadovoljstva Disney-a tempom izrade.

Epic je ranije bio prinuđen na otpuštanje oko 1.000 zaposlenih nakon smanjenog angažovanja igrača u Fortnite-u, a upravo na ovu Disney igru gleda kao na potencijalni preokret i povratak. Deo zaposlenih koji su pogođeni otkazima radio je i na ovim još uvek nezvanično najavljenim Disney projektima.

Disney je prilikom investicije najavio ambiciozne planove o svetu u kojem korisnici mogu igrati, gledati, kupovati i komunicirati sa sadržajima i likovima iz Disney, Pixar, Marvel, Star Wars i Avatar kataloga. Ipak, prema trenutnim informacijama, razvoj extraction shootera deluje manje ambiciozno u odnosu na inicijalnu viziju, ali bi povećanje angažovanja korisnika i jačanje Disney brenda mogli opravdati ulaganje.

Ministarka obrazovanja smatra da odgovornost za bezbednost dece na mreži leži na državama i tehnološkim kompanijama

Estonija se izdvaja kao jedna od retkih članica Evropske unije koja se protivi uvođenju zabrana korišćenja društvenih mreža za decu. Tokom foruma u Barseloni, ministarka obrazovanja i nauke Kristina Kallas istakla je da ovakve zabrane ne rešavaju suštinske probleme i upozorila da deca brzo pronalaze načine da zaobiđu pravila.

Dok sve veći broj država, uključujući Australiju, Grčku, Francusku, Austriju, Španiju, Indoneziju, Maleziju, Veliku Britaniju i Dansku, uvodi ili razmatra zabrane društvenih mreža za mlađe od 15 ili 16 godina, Estonija smatra da odgovornost treba da snose vlade i tehnološke kompanije, a ne deca sama. Kallas je naglasila da je pogrešan pristup prebacivati teret na decu i očekivati od njih samoregulaciju, jer će oni uvek pronaći načine da nastave da koriste društvene mreže.

Društvene mreže su povezane sa raznim negativnim posledicama po mentalno zdravlje dece, uključujući depresiju, anksioznost, poremećaje sna i gojaznost, često izazvane ciljanim reklamama. Sa druge strane, pojedini adolescenti na društvenim mrežama pronalaze podršku i zajednicu. Uprkos tome, većina evropskih država odlučuje se za restriktivne mere, dok Estonija apeluje na efikasnije regulisanje globalnih tehnoloških kompanija.

Kristina Kallas je izjavila da Evropa ima moć da reguliše velike američke i međunarodne korporacije, ali da često izbegava tu odgovornost. Ona je pozvala Evropsku uniju da preuzme aktivniju ulogu u postavljanju pravila tehnološkim gigantima, umesto da uvodi zabrane deci. Iako EU već primenjuje stroge regulative prema tehnološkoj industriji, pitanje ograničenja za decu ostaje otvoreno.

Protivnici zabrana ističu i rizik da takve mere mogu dovesti do ograničenja osnovnih sloboda, navodeći primer Francuske koja je nakon zabrane društvenih mreža za mlađe od 15 godina razmatrala dodatne restrikcije za VPN servise – alate koje deca mogu koristiti zaobilaženje blokada. Time se otvara pitanje kako pronaći ravnotežu između zaštite dece i očuvanja digitalnih prava korisnika.