Hronični manjak sna može narušiti koncentraciju, raspoloženje i povećati rizik od nezgoda – evo šta stručnjaci savetuju ženama

Savremene žene često spavaju manje od preporučenih šest sati, bilo zbog posla, porodičnih obaveza ili studija, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Prema savetnici za spavanje Natali Penikot-Kolijer, hroničan nedostatak sna nije samo izvor umora, već utiče na različite aspekte mentalnog i fizičkog zdravlja. Ona naglašava: “Nedovoljno sna može usporiti vaše reakcije do te mere da su slične osobama koje su pod uticajem alkohola.” Ovo je posebno rizično za žene koje voze, rade sa mašinama ili brinu o deci, jer smanjena pažnja povećava mogućnost nezgoda.

Noći sa malo sna izazivaju osećaj lažne budnosti – osoba može biti napeta, razdražljiva, a istovremeno umorna. Nedostatak sna takođe remeti hormone, što dovodi do problema sa apetitom, povećava nivo stresa i može oslabiti imunitet. Česte su i zaboravnost, pad koncentracije i slabija sposobnost donošenja odluka, što dodatno otežava balansiranje između različitih životnih uloga.

Stručnjaci savetuju da se san posmatra na nedeljnom nivou, a ne kao izolovane noći, kako bi se izbegao dodatni pritisak zbog broja sati sna. Kako Penikot-Kolijer ističe: “Važno je da sebi ne stvarate pritisak zbog svake propuštene noći, već da težite stabilnom ritmu sna u toku cele nedelje.”

Praktični saveti uključuju uspostavljanje rutine odlaska na spavanje, izbegavanje ekrana bar sat vremena pre spavanja, kao i primenu tehnika opuštanja poput dubokog disanja ili lagane fizičke aktivnosti. Ukoliko problemi sa snom traju više od dve nedelje, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili stručnjakom za spavanje.

Za preciznu dijagnozu i individualne savete, najbolje je obratiti se svom lekaru.

Rizik od moždanog udara raste kod mladih žena, a simptomi često mogu biti neprepoznati i atipični

Sve više mladih žena, uključujući i one ispod 40 godina, suočava se sa rizikom od moždanog udara, što je do nedavno bio problem uglavnom starije populacije. Lekari širom sveta upozoravaju na ovaj trend, jer moždani udari kod mlađih žena često dolaze sa drugačijim, nespecifičnim znacima koji mogu biti pogrešno protumačeni.

Dominika Padilja, 35-godišnjakinja iz Arizone, doživela je moždani udar iako nije imala uobičajene faktore rizika. Ispričala je: “Imala sam glavobolju koja nije ličila na one ranije, uz mučninu i probleme sa stomakom. Mislila sam da imam grip, ali se ispostavilo da je reč o mnogo ozbiljnijem stanju.” Kada se onesvestila kod kuće, njen sin je pozvao hitnu pomoć, ali su medicinari u početku procenili da je reč o napadu panike. Zahvaljujući njenom znanju i upornosti, prevezena je u specijalizovani centar gde je dobila odgovarajuću terapiju.

Moždani udar nastaje kada dođe do prekida protoka krvi u delu mozga, najčešće zbog ugruška. Kod mlađih žena simptomi nisu tipični — mogu se javiti iznenadna glavobolja, slabost ili trnjenje jedne strane tela, poremećaji vida ili poteškoće sa govorom. Dominika dodaje: “Ljudi me često pitaju: ‘Ti si imala moždani udar? Ne izgledaš tako.’ To mi je teško, jer i dalje imam posledice, posebno sa vidom.” Danas volontira u udruženju za podršku osobama koje su preživele moždani udar.

Stručnjaci naglašavaju koliko je važno obratiti pažnju na svaku iznenadnu promenu u zdravlju, naročito ako se pojave jaka glavobolja, slabost ili problemi sa vidom. Dr Milica Petrović, neurolog, objašnjava: “Kod žena mlađih od 40 godina, moždani udar se često ne prepozna na vreme jer se simptomi pripisuju stresu ili migreni. Brza reakcija može spasiti život i smanjiti posledice.”

Prevencija podrazumeva održavanje zdrave telesne težine, redovno fizičko kretanje, kontrolu krvnog pritiska i šećera, kao i izbegavanje pušenja. Žene koje koriste hormonsku terapiju ili kontraceptivne pilule trebalo bi da se posavetuju sa lekarom o mogućim rizicima.

Ako primetite slabost, trnjenje ili gubitak vida, važno je odmah pozvati hitnu pomoć i zatražiti transport u specijalizovani centar za moždani udar. Samo brzo prepoznavanje i adekvatno lečenje mogu značajno povećati šanse za potpuni oporavak.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.

Naučna istraživanja pokazuju da kraće, ali intenzivne vežbe mogu znatno doprineti ženskom zdravlju i prevenciji bolesti.

Žene svih generacija neprestano traže najefikasnije načine da održe zdravlje kroz fizičku aktivnost. Novo opsežno istraživanje, koje je obuhvatilo više od 470.000 odraslih ispitanika, ističe da je intenzitet vežbanja važniji od same dužine treninga kada je reč o smanjenju rizika od hroničnih bolesti. Rezultati studije pokazuju da žene koje su uključile kraće, ali zahtevnije periode aktivnosti poput bržeg hoda ili vežbi sa većim naporom, imaju značajno manji rizik od razvoja čak osam ozbiljnih oboljenja, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 (stanje u kojem telo ne koristi insulin pravilno), bolesti jetre i demenciju.

Tokom ovog istraživanja, žene su nosile uređaje za merenje aktivnosti ili su same beležile nivo fizičkog angažovanja. Pokazalo se da i kraće, ali intenzivne sesije vežbanja pružaju velike zdravstvene koristi, a najveći efekat primećen je kod onih koje su redovno praktikovala zahtevnije vežbe. Kod njih je rizik od demencije bio niži do čak 63 odsto, dok je rizik od drugih bolesti bio smanjen do 60 odsto.

Kardiološkinja dr Padma Shenoy naglašava: “Kratki ali snažni treninzi povoljno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova, a mogu biti izuzetno korisni za žene koje nemaju mnogo vremena u toku dana.” Slično gledište deli i dr Džesika Henesi: “Nije neophodno provoditi sate u teretani da biste ostvarile važne zdravstvene prednosti. Dovoljno je da deo svog treninga posvetite intenzivnijim vežbama.”

Iako i dalje umerena i lagana aktivnost, poput dužih šetnji ili joge, ima pozitivan uticaj na zdravlje, stručnjaci preporučuju da se povremeno pojača tempo prema svojim mogućnostima. Ako do sada niste imali iskustva sa intenzivnim treninzima, preporučuje se da započnete postepeno i uz konsultaciju sa lekarom, posebno ako imate hronične bolesti ili druge zdravstvene probleme.

Za žene koje žele da unaprede svoje zdravlje, savetuje se uključivanje bržeg hoda, vožnje bicikla sa većim naporom ili kraćih, intenzivnih serija vežbi kod kuće u svakodnevnu rutinu. Najvažnije je da fizička aktivnost bude redovna i prilagođena vašim ličnim mogućnostima.

Za preciznu dijagnozu i individualne savete obavezno se obratite svom lekaru.