Zvanični Jerusalim objavio izveštaj i specijalnu platformu, traže reviziju izveštavanja UN o sukobu

Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je sveobuhvatan izveštaj i pokrenulo specijalnu platformu pod nazivom „Razotkrivena pristrasnost agencija UN”, u kojoj optužuje ključna tela Ujedinjenih nacija za, kako navodi, napuštanje profesionalnih standarda i učešće u informacionom ratu tokom sukoba u Gazi.

Prema navodima zvaničnog Jerusalima, određene humanitarne agencije UN-a, posebno Kancelarija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA), preuzimaju neproverene podatke od tela pod kontrolom Hamasa, kao što su Ministarstvo zdravlja u Gazi i Vladina kancelarija za medije. Te informacije, bez nezavisne verifikacije, prema izveštaju Izraela, plasiraju se kroz zvanične izvore UN i time utiču na globalnu percepciju izraelskih vojnih operacija.

Izraelsko ministarstvo posebno ističe fenomen „pranja podataka”, gde se podaci koje dostavlja Hamas koriste u izveštajima UN-a bez jasnoće o izvoru i bez razlikovanja između civilnih žrtava i boraca. U analizi se navodi i da agencije UN-a često prikazuju humanitarnu krizu u Gazi bez uzimanja u obzir vojnog konteksta i strategije Hamasa, uključujući korišćenje civila kao “živog štita” i skrivanje boraca i oružja u civilnim objektima.

Izraelske vlasti navode i zloupotrebu infrastrukture, krađu humanitarne pomoći i blokadu evakuacije civila, kao i navodnu infiltraciju pojedinih službenika u Agenciju za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA). Zvaničnici Izraela tvrde da ovakvo izveštavanje UN-a ima pravne i političke posledice, jer se koristi kao dokaz u međunarodnim postupcima protiv Izraela, kao i da utiče na promene spoljnopolitičkih stavova zapadnih vlada i evropskih institucija.

Izveštaj završava zahtevom da UN hitno revidira svoje izveštaje, objavi zvanične ispravke i vrati se strogom poštovanju profesionalne objektivnosti. “Manipulacija podacima i jednostrani narativi mogu imati ozbiljne posledice po izraelsku zajednicu u svetu”, navodi se u zvaničnom saopštenju ministarstva spoljnih poslova Izraela.

Ursula fon der Lajen i Peter Mađar najavili novo poglavlje saradnje, povratak Mađarske u program Erazmus

Evropska komisija je 12. aprila zvanično objavila odluku o deblokadi 16,4 milijarde evra iz evropskih fondova za Mađarsku, nakon što je nova vlada u Budimpešti sprovela niz reformi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poželela je dobrodošlicu novom premijeru Peteru Mađaru tokom njegove prve zvanične posete Briselu, ističući da je reč o istorijskom koraku ka jačanju poverenja između dve strane.

Fon der Lajen je naglasila da je ključni napredak postignut zahvaljujući brzom formiranju ekspertskog kabineta u Mađarskoj, koji je odmah započeo ispunjavanje obećanja građanima kroz reforme protiv korupcije i jačanje pravnog sistema. U saradnji sa Evropskom komisijom, dogovorena je nova pravna arhitektura koja obezbeđuje zaštitu evropskih sredstava, a Mađarska se pridružila Kancelariji evropskog javnog tužioca (EPPO) i ojačala domaću Upravu za integritet.

Vlada u Budimpešti pristupila je i reviziji zakona o javnim nabavkama, kao i postepenom ukidanju posebnih javnih fondova koji su ranije predstavljali rizik od “zarobljavanja države”. Ove mere omogućile su povratak Mađarske u program Erazmus, čime će mađarski studenti od naredne akademske godine ponovo imati pun pristup ovom evropskom programu razmene.

U Briselu je konstatovano da je povratak poverenja već uticao na pozitivne reakcije finansijskih tržišta, dok je saradnja Evropske unije i Mađarske postavljena na stabilne osnove za dalje zajedničke inicijative. “Snažan vetar promena već se oseća u zemlji”, poručila je fon der Lajen, naglašavajući da simboli, poput povratka evropskih zastava na parlament i izvođenja evropske himne, prate konkretne rezultate reformi.

Vlada Jermenije usvojila ključni zakon, prvi bilateralni samit sa Evropskom unijom održan u Jerevanu

Jermenija je zvanično pokrenula proces približavanja Evropskoj uniji nakon što je decenijama svoju bezbednost i ekonomiju oslanjala na saradnju sa Ruskom Federacijom. Odluka je usledila posle događaja iz 2023. godine, kada je Nagorno-Karabah prešao pod kontrolu Azerbejdžana, a Moskva nije reagovala na očekivani način, što je izazvalo nezadovoljstvo među građanima i rukovodstvom Jermenije.

Premijer Jermenije, Nikol Pašinjan, pokrenuo je politiku otvaranja novih izbora za međunarodnu saradnju, što prethodni lideri nisu činili. U tom pravcu, usvojen je zakon kojim je započet proces integracije u Evropsku uniju, a kao posledica toga održan je prvi bilateralni samit između Jermenije i Evropske unije u Jerevanu. Na samitu je potpisan sporazum o partnerstvu u povezivanju, sa ciljevima jačanja trgovinske razmene, otvaranja novih radnih mesta i ekonomske stabilizacije regiona.

Ovaj istorijski zaokret Jermenije izazvao je, prema izvorima, burne reakcije u Moskvi, koja je godinama bila glavni snabdevač energentima i politički zaštitnik Jermenije. Zvaničnici Jermenije istakli su da je novi pravac usmeren ka smanjenju zavisnosti i jačanju nacionalne otpornosti.

“Suočeni sa izostankom očekivane podrške, Jermenija je odlučila da proširi svoje spoljnopolitičke opcije”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Dalji koraci podrazumevaju jačanje institucionalne saradnje sa Evropskom unijom i nastavak reformi u skladu sa evropskim standardima.