Bivši predsednik SAD naveo da je iranski verski lider uključen u pregovore, dok traje međunarodni dijalog

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je Iran pristao da nema nuklearno oružje, tokom gostovanja u podkastu “Pod Force One”. Tramp je precizirao da su američki zvaničnici u pregovorima sa iranskim verskim liderom Modžtabom Hamneijem.

“Već su se složili da neće imati nuklearno oružje”, rekao je Tramp u intervjuu, ne navodeći dodatne detalje o toku ili rezultatima pregovora.

U nastavku razgovora, Tramp se osvrnuo i na svoju komunikaciju sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Kako je naveo, imao je oštar razgovor sa Netanjahuom zbog izraelskog sukoba sa Libanom, ističući da nije zadovoljan aktuelnom situacijom. “Ne bih rekao da sam bio ljut. Bio sam pomalo uznemiren njegovim konstantnim sukobima sa Libanom, znate”, izjavio je Tramp, dodajući da ipak ima dobre odnose sa izraelskim premijerom.

Međunarodni posmatrači nisu zvanično potvrdili Trampove tvrdnje o iranskom odustajanju od nuklearnog oružja, dok se pregovori oko nuklearnog programa Irana nastavljaju u okviru šireg međunarodnog dijaloga.

Zvaničnici Hondurasa potvrdili hapšenje osumnjičenog za planiranje napada u regionu Bajo Aguan, istraga u toku

Vlasti Hondurasa saopštile su 3. juna 2026. godine da su uhapsile osobu za koju se veruje da je organizovala ubistvo 19 radnika na plantaži palmi u mestu Rigores, region Bajo Aguan. Prema navodima ministra bezbednosti Gerzona Velasqueza, uhapšeni je identifikovan kao Carlos Molina, poznat pod nadimkom ‘El Gato Negro’ ili ‘Crni Mačak’, i sumnjiči se za planiranje i logističku podršku napada.

Prema informacijama koje su izneli zvaničnici, incident se dogodio prošlog meseca, a napad je izvršilo najmanje šest osoba. Zvaničnici dodaju da ostali osumnjičeni za učešće u napadu još nisu privedeni. Ministar bezbednosti je izjavio da je Molina, star 27 godina, bio glavni organizator, dok istraga o drugim akterima i dalje traje.

Napad se dogodio u regionu Bajo Aguan, poznatom po sukobima rivalskih grupa oko kontrole plantaža palmi i ruta trgovine narkoticima. Izveštaji sa terena navode da su sukobi u ovom području učestali, zbog čega je region označen kao nestabilan.

Na dan kada se dogodio napad na radnike, pet policajaca iz Hondurasa je stradalo u blizini granice sa Gvatemalom. Zvaničnici nisu povezali ova dva incidenta, ali su potvrdili da su istrage u oba slučaja u toku.

Honduraski parlament je nedavno usvojio niz reformi u cilju suzbijanja nasilja i organizovanog kriminala u zemlji. Nove mere omogućavaju angažovanje vojske u poslovima javne bezbednosti i formiranje posebne jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala. Takođe, reforme predviđaju mogućnost klasifikacije kriminalnih grupa i narko-kartela kao terorističkih organizacija.

U poslednje vreme, Sjedinjene Američke Države su pojačale pritisak na latinoameričke zemlje da preduzmu odlučnije korake protiv kriminalnih grupa. U maju su SAD označile dve poznate brazilske kriminalne organizacije kao terorističke, što je izazvalo različite reakcije među državama regiona. Neke zemlje, poput Meksika i Brazila, izrazile su protivljenje ovim merama, dok su druge, uključujući Ekvador i Honduras, podržale strože pristupe.

Prema zvaničnim podacima, stopa ubistava u Hondurasu iznosi 24 na 100.000 stanovnika. Nadležni ističu da su borba protiv kriminala i jačanje bezbednosti prioriteti državnih institucija. Istraga o napadu na radnike na plantaži i dalje je u toku, a vlasti pozivaju građane na saradnju i dostavljanje informacija relevantnih za slučaj.

Američko udruženje ginekologa potvrdilo izmenu sistema naplate, očekuju se promene u troškovima za pacijentkinje

Novi sistem obračuna zdravstvenih usluga u vezi sa trudnoćom i porođajem stupiće na snagu u Sjedinjenim Američkim Državama od januara sledeće godine, potvrdilo je Američko udruženje ginekologa i akušera. Ova izmena podrazumeva prelazak sa dosadašnjeg “paketnog” modela plaćanja na sistem naplate po pojedinačnim uslugama tokom trudnoće, porođaja i postporođajne nege. Prema navodima predstavnika udruženja, cilj promene je preciznije praćenje i naplata raznovrsnih medicinskih intervencija koje su u poslednjim godinama postale kompleksnije zbog promenjenih potreba pacijentkinja.

Prethodni model predviđao je fiksni broj prenatalnih pregleda i jedinstvenu šifru za sve usluge, bez obzira na broj poseta ili složenost slučaja. Kako je istaknuto iz Udruženja ginekologa, ovaj pristup nije odgovarao potrebama svih trudnica, posebno onih sa složenijim medicinskim ili socijalnim okolnostima. Novi sistem omogućava naplatu svake posete ili intervencije pojedinačno, uključujući i one koje se obavljaju na daljinu ili u različitim zdravstvenim ustanovama.

Predstavnici Američkog udruženja ginekologa navode da je cilj ove promene da se bolje prepoznaju i vrednuju svi aspekti rada medicinskih profesionalaca, kao što su lekari, babice i specijalisti za rizične trudnoće. Na ovaj način, prema njihovim rečima, zdravstveni radnici će imati mogućnost da naplate sve pružene usluge, bez obzira na to koliko ih je bilo i u kom su okruženju pružene.

S druge strane, pojedini zagovornici prava pacijenata i predstavnici poslodavaca izražavaju zabrinutost da bi promena sistema naplate mogla dovesti do povećanja ukupnih troškova za trudnice i njihove porodice. Prema njihovom mišljenju, nije izvesno da će novi način obračuna unaprediti kvalitet zdravstvene zaštite niti da će doprineti smanjenju finansijskog opterećenja za korisnike zdravstvenih usluga.

Iz Udruženja ginekologa ističu da novi model omogućava veću fleksibilnost i prilagođavanje potrebama svake pacijentkinje, što bi, prema njihovim tvrdnjama, trebalo da poboljša kvalitet pružene nege.

Zdravstveni stručnjaci ocenjuju da će uticaj ove izmene na troškove i dostupnost zdravstvene zaštite moći biti procenjen tek nakon što novi sistem bude u potpunosti primenjen u praksi. Za sada ostaje otvoreno pitanje kako će se ova promena odraziti na ukupne izdatke za pacijentkinje i zdravstvene ustanove.