U aprilu 2026. gorivo u EU skuplje za petinu, dok je u BiH dizel poskupeo 54 odsto, benzin u Rumuniji 24 odsto

Prema najnovijim podacima Evrostata, cene goriva i maziva u Evropskoj uniji porasle su u aprilu 2026. godine za 20,8 odsto na godišnjem nivou, što je gotovo dvostruko više u poređenju sa martom. Istovremeno, u zemljama Balkana zabeležena su još intenzivnija poskupljenja, posebno kod dizela i benzina.

Prema podacima sa specijalizovanog vebsajta Fuelo, najveći procentualni rast cene benzina registrovan je u Rumuniji (24 odsto) i Bosni i Hercegovini (25 odsto), dok je kod dizela u Bugarskoj zabeležen rast od 41 odsto, a u BiH čak 54 odsto. Kada se posmatraju realni iznosi, cena benzina porasla je za 30 evrocenti u Rumuniji i 33 centa u BiH, dok je kod dizela povećanje iznosilo 51 cent u Bugarskoj i 64 centa u BiH.

Najmanje promene cene goriva zabeležene su u Crnoj Gori, gde je benzin poskupeo manje od 6 odsto, a dizel 12 odsto, kao i u Srbiji, gde je benzin skuplji za 7 odsto, a dizel za 14 odsto. U dinarskom iznosu, vozači u Srbiji su za litar benzina plaćali 11 centi više, a za dizel 22 centa više nego godinu dana ranije, dok su u Crnoj Gori povećanja iznosila 8 centi za benzin i 18 centi za dizel.

Zahvaljujući ovakvom, relativno umerenom rastu cena, Srbija više nije među državama sa najskupljim gorivom u regionu, posebno kada je reč o benzinu, i sada se nalazi u sredini regionalne lestvice. Međutim, dizel u Srbiji i dalje ostaje skuplji od većine susednih zemalja.

Prosečna zarada u Srbiji u martu 2026. godine iznosila je 1.036 evra, što je nešto više nego u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji, ali i dalje oko 60 odsto manje u odnosu na Sloveniju, gde su plate najviše u regionu. Ipak, cena benzina u Sloveniji je jednaka kao u Srbiji, dok je dizel u Sloveniji jeftiniji.

Uber povećao udeo u Delivery Hero na 19,5 odsto, vrednost nemačke firme premašila 10 milijardi evra

Akcije nemačke kompanije za dostavu hrane Delivery Hero, većinskog vlasnika brenda Glovo, zabeležile su danas rast od 10 odsto nakon što je američki Uber najavio mogućnost poboljšanja ponude za preuzimanje kompanije iz Berlina. Prethodna Uberova ponuda iznosila je 33 evra po akciji, čime bi ukupna vrednost Delivery Hero premašila 10 milijardi evra, preneli su relevantni izvori.

Uber je već povećao svoj vlasnički udeo u Delivery Hero sa sedam odsto na oko 19,5 odsto, čime je postao najveći akcionar nemačke firme. Ovaj potencijalni dogovor predstavlja nastavak trenda intenzivnih spajanja i akvizicija u globalnom sektoru dostave hrane.

Na tržištu se već beleže velike transakcije: američka kompanija Doordash je 2025. godine preuzela britanski Deliveroo za 3,9 milijardi funti, dok je holandski Prosus kupio Just Eat za 4,1 milijardu evra, odnosno 20,3 evra po akciji, kako su preneli mediji.

Prema navodima izvora, Delivery Hero je ranije odbio Uberovu ponudu, ali tržišni posmatrači očekuju dalji razvoj događaja i moguće nove ponude. Očekuje se da će nastavak konsolidacije uticati na konkurenciju i dinamiku na evropskom i globalnom tržištu dostave hrane.

Kineska kompanija ulaže u novu tehnološku arhitekturu i AI procesore kako bi umanjila efekat američkih sankcija

Kompanija Huawei najavila je da u narednih pet godina planira razvoj poluprovodnika svetske klase, sa ciljem da do 2031. godine dostigne gustinu tranzistora ekvivalentnu proizvodnom procesu od 1,4 nanometra. Ova najava dolazi u trenutku kada Kina nastoji da ublaži posledice američkih sankcija koje otežavaju proizvodnju najnaprednijih čipova, navedeno je na tehnološkom simpozijumu u Šangaju.

Prema dostupnim podacima, Kina trenutno može pouzdano da proizvodi čipove na nivou od oko 7,0 nanometara, dok se očekuje da će tehnologija od 1,4 nm postati globalni standard za najnaprednije poluprovodnike krajem decenije. Problem za kineske proizvođače predstavljaju američka ograničenja pristupa ključnim litografskim mašinama i drugim tehnologijama potrebnim za izradu najmodernijih čipova.

Kompanija Huawei ističe da budućnost razvoja ne zavisi isključivo od smanjenja veličine tranzistora, već da je predstavila novi koncept „Tau Scaling Law“, koji se fokusira na ubrzanje protoka podataka i signala unutar čipa. Cilj ove arhitekture je smanjenje kašnjenja i efikasnije povezivanje komponenti, kako bi se poboljšale performanse čak i bez pristupa najnaprednijoj litografiji.

Analitičar kompanije Omdia He Hui izjavio je da Huawei pokušava da pređe sa tradicionalnog smanjivanja tranzistora na unapređenje efikasnosti celog sistema: „Umesto oslanjanja isključivo na manje tranzistore, fokus je na kraćim vezama unutar čipa, manjem kašnjenju i boljem upravljanju podacima, što bi moglo da omogući veće performanse uprkos tehnološkim ograničenjima.“

U kontekstu ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, Huawei serija AI procesora Ascend koristi se za pokretanje kineskih AI modela, uključujući i najnoviji model DeepSeek. Kompanija je najavila da će novi Kirin čipovi za pametne telefone koristiti arhitekturu „LogicFolding“, koja skraćuje unutrašnje veze i povećava performanse, a ova tehnologija trebalo bi kasnije da bude primenjena i u velikim AI data centrima.

Huawei je pod američkim sankcijama od 2019. godine, što je ograničilo pristup američkim tehnologijama i globalnim proizvođačima čipova. Tokom 2023. godine, kompanija je lansirala 5G telefon Mate 60 sa čipom proizvedenim u saradnji sa kineskim SMIC-om, što je iznenadilo tržište. Potražnja za Huawei AI čipovima raste, jer kineske tehnološke firme traže zamenu za Nvidia proizvode, čiji su najnapredniji AI procesori zabranjeni za izvoz u Kinu.