Lideri sedam najrazvijenijih zemalja okupljaju se u Francuskoj, pridružuje se i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski

Samit zemalja članica grupe G7 zvanično je počeo danas u francuskom gradu Evijanu, a u fokusu razgovora biće situacija u Iranu, Ukrajini, kao i globalne ekonomske neravnoteže i razvoj veštačke inteligencije. Na skupu koji će trajati do 17. juna prisustvuju lideri Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i Japana.

Tokom samita, očekuje se da članice G7 nastoje da istaknu jedinstvo u podršci Ukrajini, dok će evropski članovi pokušati da ubede predsednika SAD Donalda Trampa da je pozicija Ukrajine ojačala, kao i da se usaglase oko pristupa pregovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Najavljeno je i prisustvo predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, što dodatno naglašava značaj ukrajinske krize na ovom međunarodnom skupu.

Lideri G7 se sastaju neposredno nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran objavili da su postigli dogovor o okviru za okončanje rata, iako se potpisivanje konačnog sporazuma ne očekuje pre petka. Ključna pitanja biće dinamika otvaranja Ormuskog moreuza za brodski saobraćaj, što je od strateškog značaja za međunarodnu trgovinu.

Kako je saopšteno, u diskusiji o ovim pitanjima u Evijanu učestvovaće i lideri Egipta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Očekuje se da će tokom samita biti razmatrani i globalni izazovi vezani za ekonomske neravnoteže i uspon veštačke inteligencije, uz posebnu pažnju prema aktuelnim političkim krizama.

“Cilj samita je da lideri sedam najrazvijenijih zemalja sveta postignu što širi konsenzus o ključnim bezbednosnim i ekonomskim pitanjima”, navedeno je u zvaničnoj izjavi organizatora.

Evropska unija i brojni zvaničnici pozvali na hitno otvaranje Ormuskog moreuza i slobodnu plovidbu

Brojni svetski lideri reagovali su na finalizaciju memoranduma o razumevanju između Irana i Sjedinjenih Američkih Država o okončanju rata, pozivajući na hitno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za međunarodnu plovidbu, saopšteno je iz više zvaničnih izvora. Dogovor je postignut u cilju trajnog prekida vojnih operacija na svim frontovima, uključujući Liban, i okončanja američke pomorske blokade protiv Irana.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da bi sporazum trebalo da omogući brzo i potpuno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. “Mora da bude osigurana slobodna plovidba kroz Ormuski moreuz bez naplaćivanja prolaza, jer je to od suštinskog značaja za regionalnu stabilnost i globalnu ekonomiju”, navela je Fon der Lajen, dodajući da mir na Bliskom istoku nije moguć dok traje sukob u Libanu.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta izjavio je da je Evropska unija spremna da doprinese strategiji za postizanje trajnog mira. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas istakla je da Brisel može da ponudi stručnu pomoć u vezi sa iranskim nuklearnim programom. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocenila je sporazum kao pozitivnu vest.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na hitno i bezuslovno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, naglašavajući spremnost Francuske i Velike Britanije da pruže podršku. Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da slobodna plovidba mora biti vraćena i najavio moguću podršku u razminiranju, uz podsećanje da Iran ne bi smeo da poseduje nuklearno oružje.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan upozorio je na izbegavanje provokacija koje bi mogle da eskaliraju tenzije pred potpisivanje sporazuma. Katar i Pakistan izrazili su podršku regionalnoj stabilnosti, dok su zvaničnici Australije apelovali na uzdržanost svih strana.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je sporazum postignut, čestitavši svim akterima i poručivši: “Ovim u potpunosti odobravam slobodno otvaranje Ormuskog moreuza i, istovremeno, odobravam trenutno uklanjanje pomorske blokade Sjedinjenih Država. Brodovi sveta, pokrenite motore. Neka nafta teče.”

Sekretarijat Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana potvrdio je da je tekst memoranduma o razumevanju finalizovan i da podrazumeva trajni prekid vojnih operacija i okončanje pomorske blokade. Dalji koraci u implementaciji sporazuma pratiće međunarodni posmatrači.

Istražne službe i međunarodne institucije uključene, veliki broj povređenih i materijalna šteta

U snažnim vazdušnim udarima koje je Rusija izvela tokom noći na više gradova u Ukrajini, poginulo je devet osoba, dok je nekoliko desetina ljudi povređeno, saopštili su ukrajinski zvaničnici. U napadu na Kijev, među pogođenim objektima je i Kijevsko-pečerska lavra iz 11. veka, jedna od najvažnijih pravoslavnih svetinja, gde je izbio požar.

Prema navodima gradonačelnika Kijeva, četiri osobe su poginule u glavnom gradu, dok je pet spasilaca izgubilo život tokom intervencije u Harkovu. Povređeno je najmanje 23 ljudi u Kijevu i pet u Harkovu, a više od 140.000 stanovnika Kijeva ostalo je bez struje nakon napada raketama i dronovima.

Ukrajinska premijerka Julija Sviridenko izjavila je da je centralni deo manastira, Saborna crkva uspenja presvete Bogorodice, značajno oštećen i da je reč o napadu na kulturno nasleđe Ukrajine. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha najavio je pokretanje svih relevantnih procedura pred UNESCO-om i drugim međunarodnim institucijama, zahtevajući reakciju na, kako je naveo, napad na kulturne vrednosti.

Poljska, članica NATO-a i sused Ukrajine, saopštila je da je podigla borbene avione i stavila sisteme protivvazdušne odbrane u stanje pripravnosti kao preventivnu meru. Ovi događaji dešavaju se pred samit G7 u Francuskoj, a nekoliko sati nakon telefonskog razgovora predsednika Volodimira Zelenskog i bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Istovremeno, ruski zvaničnici su saopštili da je u napadu ukrajinskog drona na grad Tula, južno od Moskve, poginulo troje ljudi, dok su tri osobe ranjene, uključujući jedno dete.

“Hitno ćemo pokrenuti sve relevantne procedure u okviru UNESCO i međunarodnih mehanizama”, izjavio je ministar Andrij Sibiha. Istraga o napadima je u toku, a nadležni organi prate situaciju na terenu.