Predsednik Ukrajine tražio dodatnu međunarodnu podršku, brže pregovore i hitan prijem u Evropsku uniju

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izneo je ključne zahteve Kijeva tokom samita lidera G7 u Francuskoj, navodeći da je među liderima najrazvijenijih zemalja postignut konsenzus da Rusija nema nameru da prekine rat, saopšteno je zvanično. Zelenski je pozvao saveznike da pojačaju pritisak na Moskvu, posebno ciljajući ruski bankarski sektor i vojnu industriju, koji deluju i van teritorije Rusije.

Kao jedan od značajnih uspeha na samitu istaknut je pozitivan odgovor Sjedinjenih Američkih Država na zahtev Ukrajine za licence za proizvodnju antibalističkih sistema u ukrajinskim pogonima. Prema najavama, timovi iz SAD i Ukrajine već započinju rad na ovom pitanju, dok je upućen apel evropskim partnerima da ubrzaju raspoređivanje proizvodnje sličnih sistema širom Evrope.

Lideri G7 su usaglasili podršku specijalnom ‘zimskom paketu’ za Ukrajinu, koji predviđa stabilne isporuke dizela, gasa i benzina u slučaju nestašica tokom predstojeće zime, kao odgovor na ruske napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Dogovoreni su i koraci u obnovi ključnih objekata: Francuska će učestvovati u rekonstrukciji zaštitnog sarkofaga u nuklearnoj elektrani Černobilj, dok će Švajcarska pružiti pomoć u obnovi objekata Kijevo-pečerske lavre.

Zelenski je istakao da bi pregovori između Ukrajine i Rusije trebalo da se održe pre zime, predlažući kao potencijalna mesta neutralne teritorije, uključujući Švajcarsku, Tursku, SAD ili države Bliskog istoka. Istovremeno, naglasio je potrebu za što bržim prijemom Ukrajine u Evropsku uniju, upozoravajući da bi birokratska odlaganja mogla omogućiti Rusiji da trajno blokira ukrajinski evropski put.

Zemlje članice potvrdile jedinstvo u suočavanju sa globalnim bezbednosnim krizama i najavile nove mere

Lideri najrazvijenijih zemalja sveta iz grupe G7 usvojili su sveobuhvatnu zajedničku deklaraciju tokom samita, potvrđujući jedinstvo u pružanju podrške Ukrajini, stabilizaciji Bliskog istoka i jačanju globalne ekonomske otpornosti. U zvaničnom saopštenju, G7 je naglasio odlučnost da podrži Ukrajinu u zaštiti slobode, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, uz planirano povećanje isporuka protivvazdušne odbrane i dalekometnog naoružanja. Lideri su takođe izrazili spremnost da razmotre proširenje vojnih licenci za domaću odbrambenu proizvodnju u Ukrajini i najavili dodatnu podršku energetskoj otpornosti te zemlje pred narednu zimu.

Na ekonomskom planu, G7 je najavio proširenje sankcija Rusiji sa akcentom na naftni i gasni sektor, ocenjujući da trenutna geopolitička situacija omogućava nove restriktivne mere. Istaknuta je važnost nedavno postignutog dogovora o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, kao i sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji se smatra značajnim korakom ka obezbeđenju dugoročnog mira na Bliskom istoku. U deklaraciji je potvrđena spremnost G7 da doprinese implementaciji ovog sporazuma i spreči razvoj nuklearnog oružja u Iranu.

G7 je podržao međunarodne inicijative za zaštitu pomorske bezbednosti, posebno u Ormuskom moreuzu, i naglasio značaj slobodnog trgovinskog tranzita bez taksi i restrikcija. U vezi sa regionalnim krizama, deklaracija poziva na hitan prekid vatre u Libanu, razoružavanje Hezbolaha i ubrzanje humanitarne pomoći i rekonstrukcije u Gazi, uz poseban apel za okončanje nasilja na Zapadnoj obali.

U dokumentu se ističe važnost slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika, kao i protivljenje svim pokušajima promene statusa kvo silom u Istočnom i Južnom kineskom moru i Tajvanskom moreuzu. G7 je izrazio zabrinutost zbog nuklearnih i balističkih aktivnosti Severne Koreje i pozvao na poštovanje rezolucija Saveta bezbednosti UN, uz zahtev za rešavanje pitanja otetih građana i suprotstavljanje sajber-kriminalu.

Deklaracija je na kraju pozdravila međunarodne napore za ekonomski rast i stabilnost, potvrđujući posvećenost G7 zajedničkim ciljevima u suočavanju sa globalnim izazovima.

Evropska služba za spoljne poslove objavila podatke, sukob u Ukrajini traje 1.575 dana i premašio je dužinu Prvog svetskog rata

Evropska služba za spoljne poslove saopštila je da rat u Ukrajini, koji je počeo 24. februara 2022. godine, sada zvanično traje duže od Prvog svetskog rata, prema zvaničnim istorijskim podacima. Ova institucija je navela da je agresija na Ukrajinu ušla u 1.575. dan, čime je premašila broj od 1.568 dana koliko je trajao Prvi svetski rat od 1914. do 1918. godine.

U saopštenju objavljenom na društvenoj mreži X, iz Evropske službe za spoljne poslove ističu: „Prvi svetski rat je završen nakon 1.568 dana. Ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu sada traje duže od toga. Linija je pređena. Rat se nastavlja. Vreme za pravedan i trajan mir je sada.“

Zvaničnici Evropske unije naglašavaju da ovo poređenje nosi političku i istorijsku težinu, a cilj im je da upozore međunarodnu javnost da sukob u Ukrajini prevazilazi okvire lokalnog konflikta ili „specijalne operacije“, kako ga nazivaju ruski zvaničnici. Sukob se ocenjuje kao rovovski rat iscrpljujućih razmera, koji po dužini trajanja nadmašuje sukobe iz prošlog veka koji su oblikovali mapu sveta.

Evropska služba za spoljne poslove priložila je i infografiku koja vizuelizuje vremensku liniju oba sukoba, naglašavajući da je rat u Ukrajini sada ušao u period neizvesnosti i da broj dana raste. Ova informacija objavljena je u trenutku kada se u institucijama Evropske unije vodi rasprava o dugoročnoj strategiji pomoći Kijevu, kao i o implementaciji novih, strožih paketa sankcija prema Moskvi.

Zvaničnici ističu da prostor za diplomatsku pasivnost ili „zamor od rata“ ne postoji, te insistiraju da je cilj pravedan i trajan mir, a ne zamrzavanje konflikta ili ustupci koji bi, kako navode, nagradili agresora. Evropska služba za spoljne poslove podvlači važnost obnavljanja međunarodnog pravnog poretka i naglašava da pitanje cene i brzine promene politike Moskve ostaje centralni izazov za evropsku bezbednosnu arhitekturu.