Stručnjaci naglašavaju važnost opreznog korišćenja suplemenata, posebno kod žena tokom trudnoće, menopauze ili pojačanih obaveza

Sve veći broj žena odlučuje se za suplemente sa željom da ojača zdravlje, naročito u zahtevnim životnim fazama kao što su trudnoća, menopauza ili periodi povećanog stresa. Međutim, lekari upozoravaju da neredovno i nekontrolisano uzimanje vitamina i minerala može izazvati ozbiljne posledice kao što su oštećenje jetre, bubrega ili srca. Iako dodaci ishrani mogu biti korisni, oni nikada ne mogu zameniti uravnoteženu ishranu, a posebno osetljive grupe su trudnice, dojilje i osobe sa hroničnim oboljenjima.

Dr Robert J. Fontana, profesor medicine, ističe: „Ljudi često misle da je više vitamina bolje, ali zapravo prekomerne doze mogu biti izuzetno opasne, posebno ako postoje problemi sa jetrom ili bubrezima.“

Postoje brojni simptomi koji mogu ukazivati na predoziranje vitaminima: ubrzan rad srca ili bol u grudima, što može biti posledica visokih doza suplemenata ili interakcije sa lekovima za pritisak; iritacija kože i osip, posebno kod vitamina B grupe; promena boje urina ili žutilo kože, što može signalizirati oštećenje jetre i zahteva hitan pregled; vrtoglavica i metalni ukus u ustima, naročito kod prevelikog unosa gvožđa; kao i stomačne tegobe poput dijareje ili povraćanja, koje su česte kod viška vitamina C ili vlakana.

Posebnu pažnju treba obratiti na kombinovanje različitih dodataka. Na primer, kalcijum i gvožđe ne bi trebalo uzimati zajedno, jer otežavaju apsorpciju, dok vitamin K može smanjiti dejstvo lekova za razređivanje krvi. Biljni preparati poput kantariona mogu nepovoljno uticati na delovanje antidepresiva.

Ženama koje koriste suplemente savetuje se da o tome otvoreno razgovaraju sa svojim lekarom. Dr Fontana savetuje: „Ponestite sve bočice na sledeći pregled i obavestite lekara šta uzimate. Naš cilj je vaše zdravlje, a ne osuda.“

Najvažnije je da ne eksperimentišete sa dozama i da pre svakog novog suplementa potražite savet stručnjaka. Pravilna i izbalansirana ishrana ostaje najbolji izvor vitamina i minerala, a suplementi imaju svoje mesto samo uz jasnu medicinsku preporuku.

Za svaku sumnju ili problem obavezno se obratite svom lekaru.

Nova istraživanja otkrivaju koliko je praćenje šećera u krvi i pulsa ključno za prevenciju bolesti kod žena

Povodom Svetskog dana zdravlja, nedavno istraživanje među ženama uzrasta od 30 do 65 godina u Srbiji ukazuje na nisku informisanost o predijabetesu i važnosti praćenja pulsa u mirovanju. Rezultati pokazuju da čak 40% ispitanih žena nikada nije čulo za predijabetes, dok više od polovine ne meri redovno svoj puls – dve navike koje su presudne za prevenciju ozbiljnih zdravstvenih problema.

Predijabetes označava povišen nivo šećera u krvi, ali ne dovoljno visok za dijagnozu dijabetesa tipa 2. Ova faza često ne daje simptome, pa može ostati neprimećena bez laboratorijskih analiza. Tipične vrednosti šećera između 5,6 i 6,0 mmol/L ili HbA1c od 5,7 do 6,4 odsto ukazuju na predijabetes. “Predijabetes je važan signal koji nam daje priliku da promenimo navike i sprečimo razvoj dijabetesa i njegovih komplikacija kao što su bolesti srca i oštećenje vida”, naglašava prof. dr Aleksandra Jotić, endokrinolog.

Žene su izložene dodatnim rizicima zbog hormonskih promena, stresa, gojaznosti ili sindroma policističnih jajnika. Prema istraživanju, trećina žena svakodnevno trpi stres, što dodatno utiče na nivo šećera u krvi. Iako su svesne značaja fizičke aktivnosti i zdrave ishrane, 25% ispitanica i dalje puši, a trećina nema naviku redovnog vežbanja.

Praćenje pulsa u mirovanju je jednako važno. Normalan puls za odrasle žene kreće se između 60 i 80 otkucaja u minuti. Ipak, skoro polovina žena retko ili nikada ne meri svoj puls, iako je to jednostavan način da se otkriju rani znaci srčanih problema. Udruženje kardiologa savetuje: “Ako primetite da vam je puls u mirovanju često iznad 80 otkucaja u minutu, posebno uz povišen pritisak, važno je da se obratite svom lekaru na vreme”.

Zdrav način života može znatno smanjiti rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja. Stručnjaci preporučuju redovno merenje šećera u krvi, posebno ženama starijim od 35 godina ili onima sa dodatnim faktorima rizika. Preporučuje se i više fizičke aktivnosti, smanjenje telesne težine za 5 do 10 odsto i uvođenje uravnotežene ishrane bogate povrćem i vlaknima. U određenim slučajevima, lekar može savetovati dodatne testove ili terapiju.

Tačna dijagnoza i savet stručnjaka su neophodni za pravovremenu prevenciju. Briga o zdravlju na vreme može unaprediti kvalitet života svake žene.

Prvi simptomi srčanih problema kod žena često su neupadljivi, a pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne posledice.

Srčane bolesti su jedan od najčešćih uzroka zdravstvenih problema kod žena svih godina, a rano prepoznavanje simptoma može biti presudno za sprečavanje komplikacija. Prema profesorki dr Snežani Bašić, internisti kardiologu, posebno je važno obratiti pažnju na signale koje srce šalje, naročito u periodu menopauze i posle 50. godine, kada se rizik povećava.

Najvažniji faktori rizika za oslabljeno srce uključuju visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, dijabetes, gojaznost, hronični stres i nedovoljnu fizičku aktivnost. Dr Bašić napominje da žene često umor, kratak dah ili lupanje srca pripisuju stresu i svakodnevnoj iscrpljenosti, iako ovi simptomi mogu ukazivati na početnu slabost srca.

Tipični simptomi na koje bi žene trebalo da obrate pažnju su: otežano disanje tokom fizičkog napora, oticanje nogu i zglobova, česte vrtoglavice ili osećaj slabosti, nepravilni otkucaji srca (aritmije) ili ubrzan puls (tahikardija), kao i bol ili pritisak u grudima. Dr Bašić ističe: “Važno je da svaka žena poznaje svoje telo i ne ignoriše simptome, čak i ako deluju blago. Pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljnije probleme.”

Zahvaljujući savremenim dijagnostičkim metodama, danas je moguće na vreme prepoznati srčane bolesti i uspešnije ih lečiti. Osim redovnih pregleda kod kardiologa, preporučuje se praćenje krvnog pritiska, analiza masnoća u krvi i zdrav način života.

Za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti preporučuje se svakodnevno kretanje, uravnotežena ishrana sa što manje zasićenih masti i soli, kao i izbegavanje pušenja. Kontrola stresa i dovoljno vremena za odmor su takođe od ključnog značaja. Dr Bašić savetuje: “Male promene, poput redovnog šetanja ili zamene nezdravih grickalica voćem, mogu imati veliki uticaj na zdravlje srca.”

Na kraju, kako ističe dr Bašić, srce nije samo organ – ono u sebi čuva i naše emocije. Zato su podrška porodice, razgovor i međusobno razumevanje jednako važni za zdravlje. Ako primetite bilo kakve tegobe, obavezno se obratite lekaru kako biste dobili tačnu dijagnozu i pravi savet.