Nova istraživanja otkrivaju koliko je praćenje šećera u krvi i pulsa ključno za prevenciju bolesti kod žena

Povodom Svetskog dana zdravlja, nedavno istraživanje među ženama uzrasta od 30 do 65 godina u Srbiji ukazuje na nisku informisanost o predijabetesu i važnosti praćenja pulsa u mirovanju. Rezultati pokazuju da čak 40% ispitanih žena nikada nije čulo za predijabetes, dok više od polovine ne meri redovno svoj puls – dve navike koje su presudne za prevenciju ozbiljnih zdravstvenih problema.

Predijabetes označava povišen nivo šećera u krvi, ali ne dovoljno visok za dijagnozu dijabetesa tipa 2. Ova faza često ne daje simptome, pa može ostati neprimećena bez laboratorijskih analiza. Tipične vrednosti šećera između 5,6 i 6,0 mmol/L ili HbA1c od 5,7 do 6,4 odsto ukazuju na predijabetes. “Predijabetes je važan signal koji nam daje priliku da promenimo navike i sprečimo razvoj dijabetesa i njegovih komplikacija kao što su bolesti srca i oštećenje vida”, naglašava prof. dr Aleksandra Jotić, endokrinolog.

Žene su izložene dodatnim rizicima zbog hormonskih promena, stresa, gojaznosti ili sindroma policističnih jajnika. Prema istraživanju, trećina žena svakodnevno trpi stres, što dodatno utiče na nivo šećera u krvi. Iako su svesne značaja fizičke aktivnosti i zdrave ishrane, 25% ispitanica i dalje puši, a trećina nema naviku redovnog vežbanja.

Praćenje pulsa u mirovanju je jednako važno. Normalan puls za odrasle žene kreće se između 60 i 80 otkucaja u minuti. Ipak, skoro polovina žena retko ili nikada ne meri svoj puls, iako je to jednostavan način da se otkriju rani znaci srčanih problema. Udruženje kardiologa savetuje: “Ako primetite da vam je puls u mirovanju često iznad 80 otkucaja u minutu, posebno uz povišen pritisak, važno je da se obratite svom lekaru na vreme”.

Zdrav način života može znatno smanjiti rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja. Stručnjaci preporučuju redovno merenje šećera u krvi, posebno ženama starijim od 35 godina ili onima sa dodatnim faktorima rizika. Preporučuje se i više fizičke aktivnosti, smanjenje telesne težine za 5 do 10 odsto i uvođenje uravnotežene ishrane bogate povrćem i vlaknima. U određenim slučajevima, lekar može savetovati dodatne testove ili terapiju.

Tačna dijagnoza i savet stručnjaka su neophodni za pravovremenu prevenciju. Briga o zdravlju na vreme može unaprediti kvalitet života svake žene.

Novo istraživanje otkriva da ftalati mogu povećati mogućnost prevremenog porođaja, a stručnjaci savetuju kako da se zaštitite

Najnovije svetsko istraživanje objavljeno u časopisu eClinicalMedicine ukazuje na vezu između izloženosti hemikalijama iz plastike, poznatim kao ftalati, i povećanog rizika od prevremenog porođaja. Naučnici su analizirali podatke iz 200 zemalja i utvrdili da su dve vrste ftalata – DEHP i DiNP – povezane sa čak dva miliona prevremenih porođaja širom sveta tokom 2018. godine.

Prevremeni porođaj, definiše se kao rođenje bebe pre 37. nedelje trudnoće, predstavlja ozbiljan izazov za zdravlje, jer povećava rizik od komplikacija i može ugroziti život novorođenčeta. Ginekolog dr Danijel Martingan ističe: „iako još uvek ne znamo tačan mehanizam, jasno je da izloženost štetnim hemikalijama iz okoline može imati dugoročne posledice na zdravlje majki i beba“.

Ftalati se koriste kako bi plastika bila savitljivija i prisutni su u mnogim predmetima za domaćinstvo, ambalaži, kozmetici, pa čak i igračkama. Stručnjaci naglašavaju da je gotovo nemoguće potpuno izbeći kontakt sa ovim supstancama, ali su trudnice posebno ranjiva grupa. Toksikološkinja dr Džejmi Alan savetuje: „Najvažnije je da žene, naročito tokom trudnoće, pokušaju da smanje upotrebu plastičnih proizvoda, posebno onih koji nisu označeni kao bezbedni za upotrebu u kontaktu sa hranom“.

Da bi se smanjio rizik, preporučuje se korišćenje staklenih ili metalnih posuda za čuvanje hrane, izbegavanje podgrevanja jela u plastičnoj ambalaži i pažljiv odabir kozmetičkih proizvoda. Posebno je važno birati proizvode sa oznakom „bez ftalata“ i uvek proveravati deklaracije.

Iako se ftalati ne mogu u potpunosti izbegnuti, informisanost i male promene u svakodnevnim navikama mogu pomoći u smanjenju izloženosti. Za konkretnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Kardiolozi savetuju kratku popodnevnu šetnju kao moćan način za smanjenje stresa i regulaciju šećera u krvi

Dugotrajno sedenje, posebno kod žena koje rade ili su izložene svakodnevnom stresu, može značajno povećati rizik od srčanih oboljenja. Na sreću, stručnjaci ističu da i mala promena u rutini – poput kratke šetnje nakon ručka – može doneti velike koristi za zdravlje srca. Srčana oboljenja su i dalje jedan od vodećih uzroka zdravstvenih problema kod žena svih godina, a nedavna istraživanja pokazuju da produženo sedenje može dovesti do nakupljanja plaka u arterijama i povećanja krvnog pritiska. Kardiolog dr Srihari S. Naidu naglašava: „Način na koji organizujemo dan direktno utiče na naše zdravlje, uključujući i ishranu, fizičku aktivnost i nivo stresa.“

Čak i šetnja od pet minuta posle obroka donosi brojne benefite. Dr Bredli Server objašnjava: „Redovno hodanje poboljšava cirkulaciju, podstiče protok krvi kroz mozak i čisti krvne sudove.“ Posebno je važno kretanje odmah nakon jela, jer tada mišići efikasnije koriste glukozu iz hrane, što pomaže u stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Ovo je od posebnog značaja za žene koje imaju povećan rizik od dijabetesa tipa 2.

Šetnja ne donosi samo fizičko olakšanje, već pomaže i mentalnom zdravlju. Dr Lars Sondergard ističe: „Šetnja pokreće procese opuštanja u telu, snižava nivo hormona stresa i dugoročno štiti srce.“ Uz to, boravak na dnevnom svetlu i svežem vazduhu pozitivno utiče na raspoloženje i koncentraciju.

Za one koje rade od kuće, provode vreme za računarom ili u kancelariji, pet minuta šetnje nakon nekoliko sati sedenja može biti presudno. Dr Naidu dodaje da fizička aktivnost smanjuje potrebu za nepotrebnim grickalicama, što pomaže i u održavanju zdrave telesne mase.

Stručnjaci savetuju da nije potrebno vežbati satima niti ići u teretanu – dovoljna je kratka pauza uz udobnu obuću i šetnja oko zgrade ili kvarta. Ova mala navika može dugoročno poboljšati zdravlje srca i opšte blagostanje. Za preciznu dijagnozu i savete uvek se konsultujte sa lekarom.