Nutricionistkinja Branka Mirković savetuje ženama povratak tradicionalnoj hrani radi boljeg hormonskog balansa i više snage

Sve više žena i dece danas se susreće s insulinskom rezistencijom, što može dovesti do osećaja stalnog umora, viška kilograma i povišenog krvnog pritiska, upozorava nutricionistkinja Branka Mirković. Ovaj problem često pogađa čak i osnovce, a glavni razlog leži u modernoj ishrani i preteranoj konzumaciji industrijskih proizvoda. Insulinska rezistencija nastaje kada telo ne reaguje adekvatno na insulin, hormon zadužen za regulaciju šećera u krvi. Uobičajeni simptomi uključuju neprekidan apetit, povećanje telesne mase i smanjenje energije. Mirković ističe da rešenje treba tražiti pre svega u promeni ishrane, a ne samo u lekovima. Savremena industrijska hrana obiluje aditivima, veštačkim bojama i zaslađivačima iz genetski modifikovanog kukuruza, što može negativno uticati na metabolizam. “Akrilamid, koji nastaje u prženim grickalicama, ponaša se kao plastika u organizmu. Jedemo nešto što nije hrana i to direktno utiče na naše zdravlje”, ističe Mirković. Poseban izazov predstavljaju proizvodi sa oznakama ‘bez šećera’ ili ‘zero’, jer takvi proizvodi sadrže zaslađivače koji mogu poremetiti osećaj sitosti i dovesti do prejedanja. “Ovi sastojci zaobilaze našu prirodnu regulaciju gladi, pa možemo jesti mnogo više nego što nam je potrebno”, naglašava ona. Mnoge žene primećuju da stalno osećaju glad i teško održavaju težinu, što je često posledica aditiva koji remete vezu između leptina (hormona sitosti) i mozga. “Hipofiza tada ne dobija signal da smo siti, taloži se masnoća i usporava metabolizam”, objašnjava Mirković. Ako se budite noću, naročito između dva i četiri sata, uz osećaj nemira, uzrok može biti neprikladan izbor hrane za večeru. Nizak nivo glukoze tokom noći aktivira hormone stresa, što može ometati san. Zato se preporučuje lagana, prirodna večera kako bi se nivo šećera stabilizovao. Mirković savetuje povratak tradicionalnim namirnicama: jajima, puteru, punomasnom mleku, mesu i masnoj ribi, uz obilje zelenog lisnatog i povrća iz porodice kupusa. Za brze obroke preporučuje tunjevinu sa povrćem, kuvana jaja i orašaste plodove, što doprinosi stabilizaciji šećera u krvi i sprečava nagle oscilacije energije. “Već za dve nedelje pravilne ishrane, jetra i hormoni mogu da se resetuju i vrate u ravnotežu”, ohrabruje Mirković. Posebno je važno čitati deklaracije i birati proizvode sa što manje sastojaka, koje prepoznajemo kao pravu hranu. Za preciznu dijagnozu i savet, svakako se obratite lekaru.

Period posta donosi detoksikaciju, jačanje imuniteta i mentalnu stabilnost ženama svih uzrasta

Vaskršnji post, koji u 2026. godini traje od 23. februara do 11. aprila, predstavlja priliku za žene svih generacija da kroz promene u ishrani poboljšaju svoje zdravlje i steknu bolji osećaj mentalne ravnoteže. Tokom 48 dana, vernice se odriču namirnica životinjskog porekla, što može doneti brojne korisne efekte na organizam i psihu. Ovakav režim ishrane podrazumeva povećan unos povrća, voća, mahunarki i žitarica, uz minimalnu količinu zasićenih masti i industrijski prerađene hrane. Kao rezultat, može se smanjiti nivo holesterola, olakšati varenje i ojačati imunitet. Za žene koje su često izložene svakodnevnom stresu i brojnim obavezama, promena ishrane u ovom periodu može pomoći u prevenciji hroničnih bolesti i doneti osveženje. Specijalista interne medicine dr Marija Petrović naglašava: “Umereni i pažljivo isplaniran post može pomoći ženama da regulišu telesnu težinu, podignu nivo energije i poboljšaju raspoloženje. Preporuka je da se obavezno obrati pažnja na dovoljan unos proteina iz biljnih izvora, kao što su pasulj, leblebije i tofu.” Pored fizičkih koristi, post može pozitivno uticati i na mentalno zdravlje. Svesno odricanje i disciplina često pomažu u jačanju samopouzdanja i osećaju unutrašnje smirenosti. Za žene koje su pod stresom, period posta može biti vreme introspekcije i jačanja otpornosti na izazove. Ipak, važno je znati da post nije pogodan za svaku ženu – trudnice, dojilje, mlade devojke u fazi rasta i žene sa određenim zdravstvenim stanjima treba da se konsultuju sa lekarom pre početka posta. Praktični saveti uključuju planiranje obroka unapred kako bi se izbegao osećaj iscrpljenosti, biranje integralnih žitarica, orašastih plodova i povrća bogatog vlaknima, kao i izbegavanje prevelike upotrebe belog hleba i prerađenih biljnih proizvoda. Redovan unos vode i fizička aktivnost, makar u obliku šetnje, takođe su važni. Dr Petrović ističe: “Za dugoročno zdravlje, najvažnije je da post ne bude samo privremena restrikcija, već prilika da se usvoje dobre navike koje ostaju i nakon praznika.” Ako razmišljate o postu, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom, naročito ukoliko imate hronične bolesti ili poseban režim ishrane. Pravilno sproveden post može biti važan korak ka boljem opštem zdravlju i psihičkoj stabilnosti. Za tačne preporuke i dijagnozu, obratite se svom lekaru.

Godišnja laboratorijska kontrola pomaže ženama da na vreme prepoznaju rizike i očuvaju vitalnost u svim fazama života

Preventivno vađenje krvi preporučuje se ženama u svim životnim dobima, jer je to najjednostavniji način za rano otkrivanje potencijalnih zdravstvenih problema. Iako mnoge žene odlaze na analize tek kada se pojave tegobe, stručnjaci naglašavaju da redovni, godišnji pregledi mogu sprečiti ozbiljna oboljenja i značajno poboljšati kvalitet života.

Krvna slika predstavlja osnovnu procenu zdravlja organizma. Posebno su važni parametri poput hemoglobina i hematokrita, jer mogu ukazivati na prisustvo anemije – čestog problema kod žena, naročito u reproduktivnom periodu. Kompletna krvna slika otkriva i prve znakove infekcija ili upalnih procesa, čak i u odsustvu simptoma.

Praćenje lipidnog statusa, odnosno nivoa holesterola i triglicerida, ključno je za procenu rizika od srčanih oboljenja. Povišen LDL ili snižen HDL holesterol često su povezani sa životnim navikama i ishranom. Redovne provere ovih vrednosti olakšavaju pravovremenu promenu navika, što je od posebnog značaja za žene koje su u menopauzi, kada raste rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Merenje glukoze u krvi je važno za rano otkrivanje dijabetesa tipa 2 i drugih poremećaja metabolizma šećera. Pravovremeno reagovanje može sprečiti komplikacije poput oštećenja vida, bubrega ili nerava.

Procena funkcije jetre i bubrega vrši se analizom enzima (ALT, AST) i parametara kao što su kreatinin i urea. Ovi pokazatelji otkrivaju koliko dobro organi eliminišu toksine i održavaju ravnotežu u telu, što je izuzetno važno kod žena koje koriste određene lekove ili su izložene pojačanom stresu.

Minerali i elektroliti – kalijum, natrijum i kalcijum – neophodni su za pravilan rad srca i mišića. Promene u njihovim vrednostima mogu biti rezultat hormonskih oscilacija, trudnoće ili specifične ishrane, pa je redovna kontrola preporučljiva.

Prema rečima dr Ane Petrović, specijaliste interne medicine: “Jednostavna laboratorijska analiza može biti prvi korak ka ranom otkrivanju zdravstvenih problema. Redovna kontrola krvi je investicija u dugoročno zdravlje i kvalitet života.”

Stručnjaci savetuju ženama da rade analize krvi jednom godišnje, a češće ukoliko imaju hronične bolesti, uzimaju terapiju ili prolaze kroz periode hormonskih promena, kao što su trudnoća ili menopauza. Za tačnu interpretaciju rezultata i savet, obavezno se konsultujte sa svojim izabranim lekarom.