Bankarski sektor u Srbiji ostaje stabilan i likvidan, a osigurani depoziti su zaštićeni, saopštila je NBS.

Bankarski sektor u Srbiji je stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan, poručila je danas Narodna banka Srbije. U zvaničnom saopštenju centralne banke naglašava se da su osigurani depoziti građana i privrede u potpunosti zaštićeni i da nema razloga za zabrinutost.

Pored toga, Narodna banka Srbije ističe da su svi potrebni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi na snazi kako bi se očuvala stabilnost domaćeg bankarskog sistema. Prema navodima iz saopštenja, stabilnost dinara takođe će biti očuvana u narednom periodu.

Stabilnost bankarskog sektora u Srbiji

Povod za obraćanje NBS bila je nedavna odluka o oduzimanju dozvole za rad Alta banci a.d. Beograd. Centralna banka naglašava da je ova odluka doneta radi zaštite interesa deponenata i poverilaca pomenute banke. “Problemi u poslovanju pojedinačne banke ne mogu se poistovećivati sa stanjem bankarskog sektora u celini”, ističu iz NBS.

Takođe, bankarski sektor Republike Srbije raspolaže značajnim kapitalnim i likvidnim rezervama. Banke nastavljaju redovno da pružaju usluge građanima i privredi, bez prekida ili smetnji u poslovanju. Sve aktivnosti se sprovode u skladu sa važećim zakonima i propisima.

Zaštita osiguranih depozita i uloga NBS

Kada je reč o osiguranim depozitima, Narodna banka Srbije podseća da su svi depoziti osigurani u skladu sa propisima, zbog čega građani i privreda mogu biti sigurni u bezbednost svog novca. “Stabilnost bankarskog sektora u Srbiji ostaće očuvana”, poručuje centralna banka.

Osim toga, NBS navodi da će pažljivo pratiti situaciju na tržištu i po potrebi preduzimati sve mere iz svoje nadležnosti kako bi bankarski sistem ostao pouzdan. Očekuje se da će ovakav pristup doprineti očuvanju poverenja javnosti u domaće finansijske institucije.

Na kraju, Narodna banka Srbije ponavlja da nema mesta za paniku. Svi ključni finansijski pokazatelji ukazuju na stabilnost sistema, a građani i privreda mogu nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima bez bojazni.

Za zimsku sezonu 2026/2027. planirano angažovanje 2.412 radnika, 850 vozila i dodatne opreme za održavanje puteva.

Za predstojeću zimsku sezonu 2026/2027. godine, Putevi Srbije su obezbedili kompletnu logističku podršku kako bi održavanje državnih saobraćajnica proteklo bez problema, prema saopštenju sa današnje prezentacije Plana radova zimske službe u Beogradu. Osnovu ovog plana čini raspoloživih 850 putarskih vozila i kamiona, 343 mašine i 1.338 komada prateće opreme, dok je za posipanje puteva obezbeđeno čak 95.000 tona soli sa rezervama. Ove mere treba da doprinesu bezbednosti saobraćaja i spreče zastoje tokom zimskih meseci, što je od ključnog značaja za sve korisnike saobraćajnica širom Srbije.

Pored toga, za održavanje puteva tokom zime spremno je i 100.000 tona kamene rizle, dok je za hitnu sanaciju udarnih rupa planirano korišćenje 1.000 tona hladne asfaltne mase. Na terenu će svakog dana biti angažovano ukupno 2.412 radnika po smeni, među kojima se nalaze 1.037 putara, 183 tehničara, 343 mašinista i 849 vozača. Ove brojke jasno ilustruju obim priprema i ozbiljnost sa kojom Putevi Srbije pristupaju zimskom održavanju infrastrukture.

Specijalizovana oprema i organizacija rada

Za izvođenje radova tokom zimskog perioda biće korišćeni utovarivači, grejderi, buldožeri, specijalna vozila sa frezom i auto-dizalice. Prateću opremu čine raonici, kao i vučeni i rotacioni posipači, čime se omogućava efikasno uklanjanje snega i leda sa kolovoza. Takođe, održavanje državnih puteva povereno je dvadeset dve firme za puteve i dva uslužna preduzeća, što dodatno pojačava operativne kapacitete.

Pored navedenog, svaka smena radnika biće pažljivo organizovana kako bi se obezbedio kontinuitet u radu i brzo reagovanje na eventualne nepogode. Na taj način, Putevi Srbije nastoje da zadrže visok nivo bezbednosti i prohodnosti na putevima, čak i tokom najzahtevnijih zimskih uslova.

Značaj blagovremene pripreme

Osim samog posipanja soli i rizle, redovno održavanje i brza sanacija oštećenja na kolovozu doprinose smanjenju rizika od nezgoda i produžavaju vek trajanja infrastrukture. Zbog toga je planirano da se tokom cele zimske sezone pomno prati stanje na putevima i po potrebi angažuju dodatne ekipe ili sredstva.

Na kraju, blagovremena i temeljna priprema koju sprovode Putevi Srbije za zimsku sezonu veoma je važna za sve učesnike u saobraćaju. S obzirom na obim angažovanih resursa, građani mogu očekivati da će putevi širom zemlje biti održavani i tokom najtežih vremenskih uslova.

Policija identifikovala trojicu maloletnika, stručnjaci upozoravaju na opasnosti TikTok trendova i posledice po žrtve.

Bačka Palanka je ovih dana postala poprište viralnog izazova sa društvenih mreža, nakon što su trojica maloletnika, maskirani u časne sestre, noću plašili prolaznike i decu. Prema saopštenju policije, ovaj incident deo je izazova koji je postao popularan na TikToku, a stručnjaci ističu da napad na prolaznike i decu kroz ovakve trendove može imati ozbiljne posledice.

Šta se krije iza napada na prolaznike i decu?

Na prvi pogled, ovakav izazov može izgledati kao neslana šala, ali u stvarnosti izaziva osećaj nesigurnosti kod građana. Psiholog Snežana Repac objašnjava da su ovakvi postupci rezultat nekritičkog preuzimanja sadržaja sa interneta u želji za popularnošću. Repac navodi da maskiranje omogućava deci da izraze potisnute emocije i sakriju identitet, zbog čega stiču lažni osećaj sigurnosti i veruju da su nevidljivi za posledice.

Opasnosti TikTok izazova po bezbednost dece

Ovakvi TikTok trendovi, poput izazova koji je navodno potekao iz Meksika i inspirisan filmom, postali su viralni i u Bačkoj Palanci. Deca koja učestvuju u ovakvim izazovima često zanemaruju posledice i smatraju da ih maska štiti. “Deca ulaze u stanje dezinhibicije, veruju da su zaštićena, te da mogu posmatrati tuđ strah bez straha od kazne, što je opasna zabluda”, ističe Repac. Osim što ovakvo ponašanje može predstavljati kršenje javnog reda i mira, ono ugrožava i same aktere.

Kako se žrtve osećaju i šta mogu roditelji?

Žrtve koje naiđu na maskirane osobe u mraku osećaju ozbiljan strah i nesigurnost, a sam čin ukazuje na dublje emocionalne probleme kod onih koji se maskiraju. Repac naglašava da vršnjački pritisak često ima jači uticaj od roditeljskog glasa i da je rešenje u sistemskom pristupu kroz škole i edukaciju. “Neophodno je da roditelji budu informisani, ali i da institucije reaguju. Decu treba osnažiti da se odupru pritisku sa društvenih mreža”, kaže Repac. Pored toga, odrasli ne smeju praviti kompromise kada osuđuju ovakve postupke, jer deca lako slede autoritet grupe. Na kraju, jasno je da ovakvi napad na prolaznike i decu nisu bezazlene šale, već zahtevaju ozbiljnu društvenu reakciju.