Nakon neuspeha u Zenici, italijanski fudbal suočava se sa još ozbiljnijim problemom – mogućim oduzimanjem organizacije Evropskog prvenstva zbog zaostajanja u izgradnji stadiona.

Italijanski fudbal nalazi se na prekretnici nakon što je reprezentacija doživela novi neuspeh u Zenici, a sada se suočava sa potencijalnim gubitkom domaćinstva Evropskog prvenstva 2032. godine. Treći uzastopni izostanak sa Svetskog prvenstva 2026. godine nije samo sportski poraz, već i odraz duboke krize u sistemu, a dodatni udarac dolazi iz UEFA, koja ozbiljno preispituje da li Italija može biti pouzdan domaćin velikog turnira.

Kako piše Goal.com, Italija bi trebalo da organizuje EURO 2032 zajedno sa Turskom, ali ozbiljne sumnje u infrastrukturu dovode domaćinstvo u pitanje. Za razliku od Turske, koja je u poslednjim godinama modernizovala sportske objekte poput Vodafone Parka u Istanbulu i stadiona Jeni Hataj u Antakiji, Italija kaska sa obnovom i izgradnjom. Realnost je da samo Alijanc stadion u Torinu, dom Juventusa, u potpunosti zadovoljava najviše standarde koje traži UEFA.

Pored Juventusa, sopstvene moderne stadione poseduju još samo Udineze, Atalanta i Sasuolo. Svi ostali veliki infrastrukturni projekti, uključujući nove stadione za Milan i Inter umesto legendarnog San Sira, Romin projekat u Pjetralati, kao i planove Lacija za Flaminio i Kaljarija, i dalje nisu pomerili dalje od planiranja. Na svim ovim lokacijama radovi još nisu započeti.

Vremena je sve manje, a italijanska birokratija i dalje ostaje ključna prepreka napretku. Predsednik UEFA Aleksander Čeferin bio je izuzetno direktan nakon poslednjeg neuspeha Italije protiv Bosne i Hercegovine, poručivši: “Vaša fudbalska infrastruktura je među najgorima u Evropi. Očekujem da je dovedete u red, inače prvenstva u Italiji neće biti.”

Problem je posebno izražen jer Italiji nedostaje još pet stadiona vrhunske klase kako bi ispunila uslove UEFA. Ukoliko se situacija ne promeni, postoji realna mogućnost da Turska ostane jedini domaćin turnira. Svi gradovi kandidati moraju do jula predati dokaze o napretku Fudbalskom savezu Italije (FIGC), kako bi se na jesen započeli zvanični pregovori sa UEFA. Planirani početak izgradnje je mart 2027. godine, ali mnogi smatraju taj rok previše optimističnim.

Italijanski ministar sporta Andrea Abodi povukao je radikalan potez, pa je Revizorski sud imenovao posebnog poverenika, inženjera Masima Ćisu, čiji je zadatak da obezbedi da pet neophodnih stadiona bude spremno na vreme. Finansijski plan predviđa prikupljanje oko 200 miliona evra godišnje od naknada za sportsko klađenje, uz poreske olakšice i investicione fondove, kako bi se ubrzali neophodni radovi.

Sudbina projekta zavisi od brzine reagovanja italijanskih vlasti. Ako se realizacija ne ubrza, Italija bi mogla ostati bez šanse da ponovo ugosti evropsku fudbalsku elitu, što bi predstavljalo još jedan težak udarac za fudbal u ovoj zemlji.

Nekadašnji italijanski reprezentativac reagovao tokom utakmice treće švajcarske lige i pokušao da ugasi požar na tribini

Ezequiel Schelotto, bivši fudbaler Brightona iz Premijer lige i nekadašnji reprezentativac Italije, prekinuo je meč svog tima FC Paradiso protiv FC Bavois u okviru treće švajcarske lige kako bi intervenisao na neuobičajen način. Tokom utakmice, u jednom delu stadiona izbio je požar, a Schelotto je bez oklevanja uzeo crevo za vodu i pokušao da ugasi vatru.

Incident se dogodio usred meča, kada su prisutni primetili dim na jednoj tribini. Ezequiel Schelotto, koji sada ima 36 godina i igra za FC Paradiso, odmah je reagovao, prekinuo igru i pritekao u pomoć. On je samoinicijativno zgrabio crevo za gašenje požara i pokušao da lokalizuje vatru dok su ostali na terenu i tribinama u neverici posmatrali situaciju.

Schelotto je poznat po svojoj borbenosti i posvećenosti na terenu, ali ovakva reakcija van sportskog okvira dodatno je iznenadila prisutne. Fudbaler je ranije nastupao za brojne klubove, među kojima su Brighton u Engleskoj i više timova u Italiji, a zabeležio je i nastup za A selekciju Italije. Njegov gest tokom meča pokazuje spremnost da reaguje i van fudbalskog konteksta, što je naišlo na odobravanje publike i saigrača.

Utakmica FC Paradiso i FC Bavois prekinuta je na kratko zbog intervencije, ali zahvaljujući brzoj reakciji Schelotta i prisutnih, požar je ubrzo stavljen pod kontrolu. Nije bilo povređenih, a meč je nastavljen nakon što je situacija sanirana. Ovaj događaj još jednom je pokazao da sportisti pored sportskih veština mogu biti i primer hrabrosti i odgovornosti u vanrednim okolnostima.

Anderson u knjizi otkriva detalje saradnje sa Ibrahimovićem i izazove selektorske funkcije od 2016. do 2023.

Nekadašnji selektor fudbalske reprezentacije Švedske, Jane Anderson, objavio je knjigu pod nazivom “To je bilo tada” (“Det var da”), u kojoj detaljno govori o svom periodu na čelu nacionalnog tima od 2016. do decembra 2023. godine. Poseban akcenat stavio je na odnos sa Zlatanom Ibrahimovićem, jednom od najvećih zvezda švedskog fudbala.

U delu posvećenom saradnji sa Ibrahimovićem, Anderson opisuje da je bilo trenutaka kada je razmišljao da isključi napadača iz reprezentacije zbog otežane komunikacije i različitih pogleda na rad sa timom. Kako navodi, Ibrahimović je često bio fizički i mentalno udaljen od ostatka ekipe, što je povremeno otežavalo timsku atmosferu.

Anderson je tokom svog mandata predvodio Švedsku kroz brojne kvalifikacije i velika takmičenja, a odluka o povratku Ibrahimovića u nacionalni tim izazvala je mnogo pažnje u javnosti. U knjizi naglašava koliko je bilo zahtevno voditi ekipu sa tako jakim individualcem kao što je Ibrahimović, posebno u momentima kada nije bilo potpune sinergije između selektora i igrača.

Saradnja Andersona i Ibrahimovića bila je pod lupom javnosti tokom većine Andersonovog selektorskog perioda, a u knjizi se ističu i situacije iz kojih se može zaključiti da je Anderson morao da balansira između autoriteta i razumevanja prema igraču od ogromnog značaja za reprezentaciju.

Objavljivanje knjige “To je bilo tada” otkriva brojne detalje iz svlačionice Švedske, ali i pokazuje koliko je zahtevna selektorska pozicija u radu sa velikim zvezdama poput Zlatana Ibrahimovića. Andersonova iskrenost i otvorenost u ovom izdanju dodatno osvetljavaju izazove sa kojima se suočavaju selektori vrhunskih reprezentacija.