Multipli mijelom najčešće pogađa žene posle 65. godine; pravovremeno prepoznavanje simptoma može značajno poboljšati kvalitet života.

Multipli mijelom, poznat i kao rak koštane srži, najčešće se javlja kod žena starijih od 65 godina i često ostaje neprepoznat u ranoj fazi. Simptomi poput hroničnog umora, slabosti, bolova u leđima, rebrima ili kukovima, kao i smanjene pokretljivosti, često se pripisuju prirodnom procesu starenja ili drugim zdravstvenim problemima. Prema lekarskim podacima, u Srbiji se svake godine dijagnostikuje 400 do 500 slučajeva multiplog mijeloma, pri čemu su žene značajno pogođene.

Bolest nastaje usled nekontrolisanog razmnožavanja malignih plazmocitnih ćelija u koštanoj srži, što vodi do oštećenja kostiju, slabljenja imuniteta, anemije, pa čak i do patoloških preloma. Kako objašnjava hematolog prof. dr Predrag Đurđević: “Dešava se da pacijentkinja tokom šetnje doživi prelom natkolenice, bez pada ili jačeg udarca. To je posledica slabljenja kosti izazvanog samom bolešću.”

Jedan od razloga za kasno postavljanje dijagnoze je što žene često ignorišu početne simptome, smatrajući ih bezazlenim. U mnogim slučajevima, bolest se otkriva tek nakon preloma, kada se pacijentkinja obrati ortopedu i bude upućena hematologu. Dr Đurđević naglašava: “Simptomi kao što su bolovi po telu, umor i smanjena pokretljivost često se pripišu starenju, što može odložiti dijagnozu.”

Multipli mijelom može izazvati i kompresivne prelome pršljenova, što rezultira smanjenjem visine i bolovima u leđima. Iako je bolest često tiha, napredne terapije, posebno imunološki lekovi, omogućavaju značajno bolji kvalitet života i duže preživljavanje obolelih žena. Dr Đurđević ističe: “Najvažnije je da se bolest otkrije na vreme i da se već na početku primeni najbolja moguća terapija, jer to značajno utiče na tok i ishod bolesti.”

Važno je da žene, posebno one starije od 60 godina, obrate pažnju na uporne bolove u kostima, neobjašnjiv umor, slabost ili spontano nastale prelome. Ukoliko primetite ovakve simptome, savetuje se da se što pre javite svom lekaru i po potrebi hematologu. Pravovremena dijagnoza i savremena terapija značajno povećavaju šanse za kvalitetan i dug život sa ovom bolešću.

Za tačnu dijagnozu i dalji savet obavezno se obratite svom lekaru.

Vežbanje poboljšava pokretljivost i raspoloženje kod žena sa MS, uz smanjenje simptoma i bolje svakodnevno funkcionisanje.

Multipla skleroza je hronično oboljenje centralnog nervnog sistema koje najčešće pogađa žene između 20. i 40. godine. Ova bolest uzrokuje simptome poput slabosti, umora, problema sa hodom i smanjene samostalnosti, što može značajno uticati na kvalitet života. Iako se simptomi i tok bolesti razlikuju od osobe do osobe, istraživanja su pokazala da redovno i prilagođeno vežbanje može biti ključno za usporavanje napredovanja multiple skleroze.

Fizička aktivnost kod žena sa multipla sklerozom donosi brojne prednosti. Redovno vežbanje pomaže u održavanju ravnoteže i koordinacije, smanjuje ukočenost i grčeve u mišićima, a može pozitivno uticati i na kontrolu mokraćne bešike i creva. Osim toga, vežbanje ima pozitivan efekat na kognitivne funkcije i može umanjiti rizik od mentalnog pada. “Umerena fizička aktivnost pomaže ne samo telu, već i mentalnom zdravlju, značajno smanjujući simptome depresije”, ističe dr Ana Petrović, neurolog.

Čak i kraće svakodnevne aktivnosti poput hodanja mogu doprineti očuvanju mišićne snage i stabilnosti. Kada je kretanje otežano, preporučuju se vežbe u vodi jer rasterećuju zglobove i smanjuju mogućnost povrede. Istezanje i lagane vežbe snage dodatno pomažu u povećanju fleksibilnosti i smanjenju ukočenosti, što je posebno važno za žene sa slabijom ravnotežom.

Početak fizičke aktivnosti treba da bude postepen, uz obaveznu konsultaciju sa lekarom ili fizioterapeutom. Vežbe se moraju prilagoditi individualnim sposobnostima i dnevnim potrebama svake žene. “Važno je slušati svoje telo i ne forsirati se, ali ni potpuno odustajati od kretanja”, savetuje dr Petrović.

Za žene sa multipla sklerozom preporučuju se svakodnevne šetnje, blage vežbe istezanja i aktivnosti u vodi koje su bezbedne i prijatne. Ukoliko dođe do pogoršanja simptoma ili sumnje u izbor aktivnosti, preporučuje se pravovremena konsultacija sa stručnjakom. Za postavljanje tačne dijagnoze i individualni savet, uvek se obratite svom lekaru.

Rani simptomi lupusa često su vidljivi na koži, kosi i noktima – pravovremena reakcija olakšava lečenje i čuva kvalitet života

Lupus je ozbiljna hronična autoimuna bolest koja se najčešće javlja kod žena uzrasta između 15. i 45. godine. Iako može zahvatiti brojne organe, prvi znaci bolesti često su vidljivi upravo na koži, kosi i noktima, što čini rano prepoznavanje izuzetno važnim za brže dijagnostikovanje i efikasno lečenje.

Kožne promene kod lupusa obično se pojavljuju na delovima tela koji su izloženi suncu, kao što su lice, usne, teme, uši, vrat, šake, ruke i noge. Sunčevi UV zraci mogu dodatno pogoršati problem, pa su ove regije posebno osetljive. Kod nekih žena simptomi mogu biti prisutni i na mestima koja su skrivena odećom, poput leđa, grudi, zadnjice ili dojki. U nekim slučajevima, ranice i ulceracije mogu se javiti na sluzokoži usne šupljine, nosa ili genitalne regije, što može značajno narušiti svakodnevne aktivnosti.

Jedan od najprepoznatljivijih simptoma je takozvani “leptir osip” koji se javlja preko nosa i obraza, često praćen crvenilom i otokom oko očiju. Ove promene se u pravilu pogoršavaju nakon izlaganja suncu. Kod lupusa su česte i diskoidne lezije – zadebljale, ljuspave ploče na koži koje mogu trajati godinama i ostaviti ožiljke. Osobe sa tamnijom kožom mogu nakon povlačenja promena imati tamne ili svetlije fleke.

Lupus ne utiče samo na kožu, već može izazvati i promene na kosi i noktima. Kod sistemskog oblika bolesti, kosa duž linije čela postaje suva, krta i lomi se, što dovodi do proređivanja i opadanja, a ponekad zahvata i obrve ili trepavice. Dr Ivana Petrović, dermatolog, ističe: “U mnogim slučajevima, kada se bolest stavi pod kontrolu, dolazi do ponovnog rasta kose.” Kod diskoidnog lupusa, ožiljci na temenu mogu izazvati trajni gubitak dlake, zbog čega je rana terapija od izuzetnog značaja.

Na noktima se lupus može manifestovati kroz njihovu lomljivost, pucanje, promenu boje ili delimično odvajanje od podloge. Koža oko noktiju može biti crvena ili otečena, a ponekad su vidljivi i sitni krvni sudovi. Kod žena sa tamnijim tenom, mogu se javiti plavičaste ili tamne promene na noktima.

Važno je da svaka žena koja primeti nove ili neuobičajene promene na koži, kosi ili noktima, kao i ranice na sluzokoži, potraži savet lekara. Rano prepoznavanje i početak terapije mogu značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti rizik od trajnih posledica. Zaštita od sunca, redovan dermatološki pregled i pažljivo praćenje zdravlja kose i noktiju ključni su za blagovremeno reagovanje. Za preciznu dijagnozu i preporuke najbolje je obratiti se dermatologu ili reumatologu.