Prosečna cena dizela dostigla 3,52 KM, Vlada RS ukida akcizu i smanjuje cenu za 10 feninga

Vozači u Bosni i Hercegovini suočavaju se sa rekordnim poskupljenjem goriva, jer je cena dizela na pojedinim pumpama dostigla 4 konvertibilne marke (više od 2 evra) po litru, što je najviši iznos još od perioda pandemije. Prema ekonomskim analizama, ovo značajno povećanje dovelo je do šoka na tržištu koje je do sada bilo među najpovoljnijim u regionu. Pre najnovijeg sukoba na Bliskom istoku, cene goriva u BiH bile su znatno niže – dizel je koštao oko 2,25 KM, a benzin 2,30 KM po litru. Sada se na jednoj benzinskoj pumpi u Kotor Varoši dizel prodaje po 3,98 KM, dok je benzin na istom mestu iznad 3 marke (3,04 KM). Prosečna cena dizela na tržištu BiH iznosi 3,52 KM (1,8 evra), a benzina 2,79 KM (1,43 evra) po litru. Kao odgovor na rast cena, Vlada Republike Srpske donela je 1. aprila odluku o ukidanju akcize na gorivo, što će smanjiti cenu za 10 feninga po litru. Povraćaj novca biće omogućen direktno na benzinskim pumpama, ali isključivo za lokalno stanovništvo sa ličnom kartom i registarskom tablicom iz Srpske. “Kada kupujete gorivo, račun će automatski biti umanjen za 10 feninga po litru. Potrebno je da imate ličnu kartu izdatu od MUP-a Republike Srpske i registarsku tablicu iz Srpske”, izjavio je ministar trgovine i turizma Srpske, Nedo Puhovac. Poslednjim poskupljenjem, cene goriva u BiH približile su se administrativno ograničenim cenama u Srbiji, gde litar dizela košta 1,8 evra, a bezolovni benzin BMB95 1,6 evra.

Prašak od 100 odsto organskog cveća sena koristi se u izuzetno malim količinama na stotine kilograma sira, uz sudsku potvrdu rešenja iz 2025. godine

Švajcarski proizvođači sira od sada imaju zvaničnu dozvolu da koriste prah za perforaciju prilikom proizvodnje ementalera, nakon što je Savezni upravni sud 2025. godine doneo presudu u njihovu korist. Odluka je doneta zbog višegodišnjih problema sa nedostatkom karakterističnih rupa u ovom poznatom siru, što je posledica promena u procesu muže i sve čistijeg mleka.

Tradicionalno, rupe u ementaleru nastajale su zahvaljujući česticama sena iz štale koje su dospevale u mleko tokom ručne muže. Sa uvođenjem automatskih mašina za mužu, mleko sada ide direktno iz vimena u rezervoar za hlađenje, bez prisustva čestica sena, što je uticalo na proces fermentacije i formiranje rupa. Kao rešenje, proizvođači su počeli da koriste prah za perforaciju, koji se sastoji od 100 odsto organskog cveća sena. Prah se koristi u izuzetno malim količinama na stotine kilograma sira, ali proizvođači ističu da efekat na formiranje rupa ostaje očigledan.

Udruženje proizvođača ementala Švajcarske bilo je prinuđeno da ide na sud zbog upotrebe ovog praha. Savezni upravni sud je u presudi naveo: „Prašak od cveća sena je trenutno jedino i najbolje rešenje protiv rupa koje nestaju.“

Iako je Švajcarska savezna kancelarija za poljoprivredu, poznata po strogim propisima za poljoprivredne proizvode, dugo odbijala da odobri upotrebu ovog praha zbog straha od industrijalizacije proizvodnje, konačna dozvola je izdata tek nakon sudske odluke iz 2025. godine.

Dividenda Allianz-a 6,5 milijardi evra, Deutsche Telekom 4,8 milijardi, Siemens 4,2 milijarde uprkos ekonomskoj krizi

Najveće nemačke kompanije koje kotiraju na berzi i čine indeks DAX isplatiće akcionarima ukupno 55,3 milijarde evra (63,7 milijardi dolara) dividendi za 2025. godinu, što je novi rekord i povećanje od 5,9 odsto u odnosu na 52,2 milijarde evra iz prethodne godine, prema analizi konsultantske kompanije EY. Od ukupno 40 DAX kompanija, 25 će povećati dividende u odnosu na prošlu godinu, dok će 10 smanjiti isplate. Najveće pojedinačne dividende isplatiće Allianz sa 6,5 milijardi evra, Deutsche Telekom sa 4,8 milijardi evra i Siemens sa 4,2 milijarde evra.

U sektoru automobilske industrije zabeleženo je smanjenje isplata: Mercedes-Benz je smanjio dividendu za 19 odsto, dok je Porsche Automobil Holding isplatio 21 odsto manje, što odražava izazove u automobilskoj industriji. Suprotno tome, najveći rast dividendi zabeležili su MTU Aero Engines sa povećanjem od 64 odsto, Deutsche Bank sa 44 odsto i Commerzbank sa 61 odsto.

Analiza EY zasniva se na izveštajima kompanija, saopštenjima za medije i godišnjim skupštinama akcionara, pri čemu se očekuje da će predlozi biti formalno potvrđeni. Iako nemačka privreda prolazi kroz krizu, sektori bankarstva i osiguranja ostvarili su rekordne rezultate, a većina DAX kompanija značajan deo prihoda ostvaruje van Nemačke.

Prema EY, akcionari ne bi trebalo da očekuju još jednu rekordnu godinu za dividende u 2026. godini, jer industrijske kompanije suočavaju se sa strukturnim izazovima koji bi mogli uticati na niže isplate, iako finansijska stabilnost mnogih kompanija trenutno ostaje jaka.