Bilateralna trgovina Srbije i Izraela porasla 59 odsto, komora najavljuje jaču podršku investitorima i kompanijama

Izraelsko-srpska privredna komora zvanično je počela sa radom u Beogradu, čime je institucionalizovana ekonomska saradnja dve zemlje. Prema izjavama sa svečanog otvaranja, bilateralna trgovina dostigla je 238 miliona američkih dolara u prvih sedam meseci ove godine. Ključni ekonomski podatak, rast izvoza iz Srbije u Izrael za 59 odsto i rast uvoza iz Izraela za 24 odsto, dodatno potvrđuje jačanje ekonomskih veza, saopštila je Ambasada Izraela u Srbiji.

Rast bilateralne trgovine i novi institucionalni okvir

Predsednik komore Gili Dekel naveo je da izraelske kompanije već dve decenije ulažu u Srbiju, posebno u sektor nekretnina. „Prilika postoji, naš posao je da je pretvorimo u posao. Poslujem u Srbiji, posebno u sektoru nekretnina, više od 20 godina. Tokom tih godina, iz prve ruke sam video mogućnosti, izazove i, pre svega, ogroman potencijal jačih poslovnih veza između Izraela i Srbije“, izjavio je Dekel. Komora ima podršku Ambasade Srbije u Izraelu i blisku saradnju sa Ambasadom Izraela u Beogradu. Generalna direktorka komore Tea Rolinger ističe da je cilj komore promocija međusobne trgovine i investicija. „Želimo da pomognemo izraelskim kompanijama, preduzetnicima i investitorima da uđu i rastu na srpskom tržištu, i da podržimo srpske kompanije koje se okreću ka Izraelu“, naglasila je Rolinger.

Izraelsko-srpska privredna komora i uticaj na ekonomske odnose

Ambasadorka Izraela u Srbiji Avivit Bar-Ilan naglasila je da Izraelsko-srpska privredna komora predstavlja most između ljudi, kompanija i ideja. „Naš cilj je jasan, snažne političke temelje između Srbije i Izraela moraju pratiti još jače ekonomske veze koje donose konkretne koristi kompanijama i građanima u obe zemlje“, izjavila je Bar-Ilan. U prethodnih godinu dana uložen je značajan trud u pokretanje komore, a projekat je dodatno ojačan strateškim dijalogom i planiranim pregovorima o Sporazumu o slobodnoj trgovini. Prema rečima ambasadorke, izraelske kompanije podržavaju energetsku tranziciju i ekonomsku otpornost Srbije kroz projekte zelene energije, dok su investicije u nekretnine oblikovale savremeni Beograd. Najveći izraelski poslodavci u Srbiji, poput KAVIM-a i LPO Ada, kao i kompanije AFI Europe, BIG CEE, Shikun Binui i Ashtrom International, ističu se kao nosioci investicija i razvoja. Na svečanosti su prisustvovali i predstavnici Privredne komore Srbije, kao i ministarka unutrašnje i spoljašnje trgovine Jagoda Lazarević. Kao rezultat, nova komora stvara platformu za još intenzivniju saradnju, direktno povezujući privatne sektore i omogućavajući dalji rast trgovine i investicija između Srbije i Izraela.

Putnici se preusmeravaju na stajalište Tošin bunar, dok važna saobraćajna tačka Beograda ostaje van funkcije zbog građevinskih zahvata

Železnička stanica Novi Beograd, druga glavna stanica u srpskoj prestonici, biće zatvorena za putnički saobraćaj od danas do 31. decembra zbog građevinskih radova. Ovu informaciju saopštila je državna kompanija Srbijavoz, naglašavajući da će putnici tokom zatvaranja koristiti stajalište Tošin bunar kao alternativu. Zatvaranje železničke stanice Novi Beograd predstavlja značajnu promenu za svakodnevni železnički saobraćaj u Beogradu.

Zatvaranje stanice Novi Beograd: uticaj na železnički saobraćaj

Odluka o zatvaranju stanice, koja uz stanicu Centar (Prokop) čini ključnu tačku u mreži gradskog prevoza, doneta je zbog potrebe za obimnim građevinskim radovima. Kao rezultat, veliki broj putnika moraće da prilagodi svoje svakodnevne rute, što može izazvati privremene gužve i poremećaje u transportu. Preusmeravanje saobraćaja na stajalište Tošin bunar imaće direktan uticaj na protok putnika i organizaciju voznih redova u glavnom gradu. S obzirom na to da je železnička stanica Novi Beograd jedan od centralnih čvorišta za regionalne i međugradske veze, njeno privremeno zatvaranje menja rutine za stanovnike i posetioce Beograda.

Organizacija prevoza i informisanje putnika

Srbijavoz je apelovao na putnike da prilikom planiranja putovanja uzmu u obzir zatvaranje stanice Novi Beograd. Svi relevantni podaci o izmenama dostupni su na zvaničnom sajtu www.srbijavoz.rs, kao i putem kol-centra na broj telefona 011/360-28-99. Ova mera pomoći će putnicima da pravovremeno dobiju informacije i prilagode svoje planove. Pored toga, kompanija savetuje dodatnu pažnju prilikom korišćenja železničkog prevoza tokom trajanja radova.

Širi kontekst zatvaranja i značaj železničke infrastrukture

Zatvaranje železničke stanice Novi Beograd dolazi u trenutku kada je modernizacija železničke infrastrukture u Srbiji u fokusu javnosti. Tokom prethodnih godina, Beograd je doživeo značajne promene u železničkom saobraćaju, uključujući otvaranje stanice Centar (Prokop) i razvoj brzih pruga. Ove investicije deo su šire strategije za unapređenje javnog prevoza i povezivanje glavnog grada sa drugim delovima Srbije i regiona. Ipak, privremeno zatvaranje ovako važnog čvorišta ukazuje na izazove koje donosi modernizacija, posebno u pogledu svakodnevnog funkcionisanja saobraćaja. Na kraju, uspešna realizacija građevinskih radova treba da doprinese efikasnijem i bezbednijem železničkom saobraćaju u budućnosti.

Stručne škole u Srbiji beleže pad interesovanja za kožarsko-obućarske zanate, dok potražnja za ručnim radom i unikatnim proizvodima raste iz godine u godinu.

Kožarsko-obućarski sektor u Srbiji suočava se sa ozbiljnim padom interesovanja mladih, iako je potražnja za ručnim radom i unikatnim proizvodima, poput torbi i kaiševa, u porastu. Upis u stručne škole ostaje izuzetno nizak – ove godine za smerove obućar i galanterista kože upisano je po desetak učenika, potvrđeno je u Tehničkoj školi za dizajn kože u Beogradu. Prošle školske godine nije upisan nijedan obućar, a pre dve godine formirano je samo jedno kombinovano odeljenje.

Pad broja učenika i posledice za kožarsko-obućarski sektor

Osim toga, u drugim stručnim školama širom Srbije retko uspeju da okupe jedno celo odeljenje ovih profila. Prema rečima Božane Vuković, direktorke Tehničke škole za dizajn kože, nekada je škola imala sedam odeljenja, dok ih sada ima najviše dva-tri, uključujući sve četvorogodišnje profile u oblasti kožarstva. Krajem svake godine privrednici traže obućare i galanteriste kože, ali škole, zbog nedovoljnog broja učenika, ne mogu da ih preporuče u potrebnom obimu. Ovaj trend dodatno otežava opstanak zanata, posebno jer su nekada veće fabrike obuće značajno generisale potrebu za ovim kadrom, dok danas manja preduzeća sa do 50 zaposlenih teško dolaze do stručnih radnika.

Tržište ručnih proizvoda i motivacija mladih

Uprkos tome, tržište za ručni rad i unikatne proizvode i dalje postoji. Mali proizvođači i dalje uspevaju da nađu svoje kupce, a primeri bivših učenika, poput Milene Jorgačević Nikolić, pokazuju da je moguće izgraditi sopstveni brend. Ona je iskustvo najpre sticala u nemačkoj kompaniji, a zatim otvorila radionicu za izradu ženske galanterije od kože. Kaže da posla ima, ali ističe i da je za samostalan rad potrebno vreme i upornost. Prema njenim rečima, sve više kupaca traži unikatne modele i spremni su da izdvoje više novca za proizvode po meri. Kao rezultat toga, značajno je mladima predstaviti kožarsko-obućarski sektor ne samo kao tradicionalni zanat, već i kao kreativnu priliku za lični razvoj i pokretanje sopstvenog posla. Škole i privreda smatraju da je potrebna bolja promocija i praktičan prikaz mogućnosti, jer bez novih generacija preti nestanak znanja i veština koje se decenijama prenose.

Perspektive sektora i izazovi za budućnost

Na kraju, stručne škole u Srbiji i privrednici suočeni su sa izazovom – kako obnoviti interesovanje za kožarsko-obućarske profile i obezbediti kontinuitet u prenosu znanja. Nedostatak radne snage može dodatno ugroziti opstanak malih radionica i kvalitet domaće proizvodnje. S druge strane, porast tražnje za ručnim radom otvara mogućnost za razvoj preduzetništva među mladima, ali zahteva sistemsku podršku i promenu pristupa obrazovanju i promociji zanata. Kožarsko-obućarski sektor tako ostaje važna, ali ugrožena grana domaće privrede, sa jasno izraženom potrebom za novim kadrovima i inovativnim pristupima.