Pelet sada košta od 36.000 do 38.000 dinara po toni, a broj domaćinstava koja ga koriste prešao je 200.000

Stovarišta peleta u Srbiji su trenutno dobro snabdevena, dok su cene niže za 20 odsto u odnosu na zimski period, izjavio je profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić. Prema njegovim rečima, prodaja se sada odvija bez ograničenja, a snabdevanje i rad fabrika su stabilni, što je omogućilo uspostavljanje tržišne ravnoteže.

Cene peleta trenutno se kreću od 36.000 do 38.000 dinara po toni, što je do 20 odsto niže nego tokom zimskih meseci. Ipak, na pojedinim stovarištima cene prelaze i 40.000 dinara, ali takvih mesta ima manje. “Očekujemo pad cena. Savet građanima je da se raspitaju pre kupovine i posete više stovarišta, jer se cene razlikuju po nekoliko hiljada dinara kod istog proizvođača”, rekao je Glavonjić.

Profesor je istakao da je tokom februara na sastanku u Privrednoj komori Srbije (PKS) predloženo da se pelet uvede u robne rezerve, kako bi se na poremećaje na tržištu moglo brzo reagovati. Takođe, kao druga mera, predložen je vanredni nadzor tržišne inspekcije. Oba zaključka su prosleđena nadležnim ministarstvima.

Broj domaćinstava koja koriste pelet za grejanje porastao je za 40.000 u poslednje tri godine i sada je premašio 200.000. Kao razlog za ovaj rast Glavonjić navodi podsticaje za zamenu ložišta. Za razliku od peleta, situacija sa ogrevnim drvetom tokom zime bila je stabilna, a cene su iznosile od 7.500 do 10.000 dinara.

Drvna industrija Srbije je 2025. godinu završila sa dobrim rezultatima, ali je izbijanje krize na Bliskom istoku uticalo na pad porudžbina iz Kine, iako su odnosi sa UAE, Izraelom i Saudijskom Arabijom ostali dobri. U Evropskoj uniji svi proizvođači peleta moraju imati sertifikat kako bi mogli da distribuiraju svoj proizvod.

“Broj onih koji se greju na pelet raste u poslednje tri godine, a porastao je za 40.000 domaćinstava i sada je prešao 200.000 domaćinstava”, istakao je Glavonjić.

Putnički voz iskliznuo u Lovćencu u 9.25 časova, saobraćaj ograničen na jedan kolosek, putnici nastavili drugim vozom

Kompanija Infrastruktura železnice Srbije saopštila je da je putnički voz na brzoj pruzi iz Subotice ka Beogradu iskliznuo danas u 9.25 časova u stanici Lovćenac/Mali Iđoš, pri čemu povređenih nije bilo. Incident je izazvao minimalnu materijalnu štetu, a železnički saobraćaj je privremeno bio ograničen na jedan kolosek, dok je kretanje vozova po drugom nastavljeno bez prekida. Putnicima je obezbeđen nastavak putovanja drugim vozom ka Beogradu.

Iz kompanije navode da “ovo iskliznuće ne predstavlja razlog za uznemiravanje javnosti i ne dovodi u pitanje kvalitet i pouzdanost brze pruge Beograd-Subotica, koja svakodnevno prevozi veliki broj vozova i putnika uz visok nivo kvaliteta i sigurnosti”. Na lice mesta odmah su upućene stručne službe i pomoćni voz za raščišćavanje, kako bi se saobraćaj što pre normalizovao. Komisija za vanredne događaje će ispitati uzroke incidenta.

Ovo je drugo iskliznuće voza na istom delu pruge u poslednja tri dana. Prvi incident dogodio se 2. aprila, kada je putnički voz iz Subotice za Segedin, koji je krenuo u 13.37 časova, iskočio iz šina nedaleko od stanice, a saobraćaj na relaciji Subotica–Segedin bio je prekinut zbog greške na infrastrukturnim kapacitetima. Srpska kompanija Srbijavoz tada je formalno objavila prekid saobraćaja, dok je RTS izvestio o iskliznuću voza.

Dok se na srpskom delu nove brze pruge Beograd-Budimpešta beleže incidenti, putnički saobraćaj na ovom pravcu, prema zvaničnim informacijama, još nije pušten, iako je planirano otvaranje bilo 27. marta. U Mađarskoj su prisutni tehnički problemi na istoj pruzi, usled kojih pruga, zbog propusta kineskih izvođača, ne zadovoljava bezbednosne standarde, pa putnički vozovi još ne povezuju direktno Beograd, Budimpeštu, Beč i središnju Evropu.

Infrastruktura železnice Srbije ističe da ostaje posvećena poštovanju procedura i najviših standarda, kako bi se saobraćaj odvijao nesmetano i bezbedno.

Prva kupovina iranske nafte posle sedam godina, ruska nafta čini 40% uvoza do 2025. godine

Indijske rafinerije nabavile su iransku sirovu naftu prvi put od maja 2019. godine, usled poremećaja snabdevanja izazvanih sukobima na Bliskom istoku, saopštilo je Ministarstvo nafte Indije. Prema zvaničnim podacima, Indija, treći najveći svetski uvoznik i potrošač nafte, nije primila nijednu pošiljku iz Irana od 2019. godine, nakon što su Sjedinjene Američke Države izvršile pritisak da zaustavi ovaj uvoz.

Prema navodima Ministarstva, indijske rafinerije su obezbedile potrebne količine sirove nafte, uključujući i iz Irana, a u ovom trenutku ne postoje prepreke za plaćanje iranskog uvoza. Prošlog meseca SAD su privremeno ukinule sankcije na iransku naftu i rafinisane derivate kako bi ublažile nestašice na globalnom tržištu energenata.

Službeni podaci pokazuju da Indija uvozi sirovu naftu iz više od 40 zemalja, a kompanije imaju punu fleksibilnost da nabavljaju naftu iz različitih izvora na osnovu komercijalnih uslova. Pored sirove nafte, Indija je kupila i 44.000 metričkih tona iranskog tečnog gasa (LPG), koji je dopremljen brodom pod sankcijama i istovaren u zapadnoj luci Mangalore.

Kao jedan od najvećih svetskih kupaca ruske sirove nafte, Indija je tokom rata u Ukrajini povećala uvoz ruske nafte, koja je do sredine 2025. godine činila 40% ukupnog indijskog uvoza. Pre tog perioda, ruska nafta je predstavljala samo 2% uvoza. Zbog američkog pritiska, indijski uvoz ruske nafte u januaru i februaru 2026. godine bio je čak 3,5 puta manji nego godinu dana ranije, ali je nakon izbijanja nove energetske krize u martu, uvoz ponovo porastao za gotovo 100% u odnosu na prethodni mesec.

Ministarstvo nafte Indije navodi: „Usled poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka, indijske rafinerije obezbedile su potrebne količine sirove nafte, uključujući i iz Irana, ne postoje prepreke u plaćanju uvoza iranske nafte.” Brod sa iranskim LPG-jem pristao je u sredu u luku Mangalore, gde se trenutno istovaruje gorivo.

Ovakva politika diversifikacije snabdevanja energentima omogućila je Indiji da nastavi izvoz derivata kao što su dizel, benzin i kerozin u Evropu, SAD i druge zemlje, uprkos međunarodnim sankcijama na rusku naftu. Indija planira da održi stabilno snabdevanje sirovom naftom iz različitih izvora u narednim mesecima, prema najavama Ministarstva nafte.