Connect with us

Svet

Katolički vernici širom sveta danas obeležavaju Uskrs

Uskrs se slavi u rimokatoličkim i drugim zapadnim crkvama prema gregorijanskom kalendaru

Published

3 months ago

on

Foto Izvor:

Uskrs se slavi u rimokatoličkim i drugim zapadnim crkvama prema gregorijanskom kalendaru

Katolički vernici i pripadnici drugih zapadnih hrišćanskih crkava danas proslavljaju Uskrs, najstariji i najvažniji praznik u hrišćanskoj tradiciji, u znak sećanja na uskrsnuće Isusa Hrista. Ovaj praznik, poznat i kao Vazam u rimokatoličkom kalendaru, predstavlja centralni događaj hrišćanske vere i simbolizuje pobedu života nad smrću.

Prema hrišćanskom učenju, Isus Hrist je uskrsnuo trećeg dana posle smrti, a vest o njegovom vaskrsenju prva su primila žene mironosice. Uskrs je pokretni praznik i datum njegovog obeležavanja određuje se prema crkvenom kalendaru, tako da se praznik uvek slavi u prvu nedelju posle punog meseca koji sledi nakon prolećne ravnodnevnice, ali ne pre 4. aprila niti posle 8. maja. Pravoslavne crkve koriste ovaj princip utvrđen na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, dok je rimokatolička crkva od 1583. godine uvela izvesne izmene u određivanju datuma.

Običaji povezani sa Uskrsom uključuju prisustvo svečanoj liturgiji, donošenje i blagosiljanje uskršnjih jaja i hrane, kao i bojenje jaja u crvenu boju koja simbolizuje novi život. Prema predanju, prva uskršnja jaja caru Tiberiju poklonila je Marija Magdalena sa porukom o Hristovom vaskrsenju. Jaje je u hrišćanskoj tradiciji simbol obnavljanja prirode i života, a običaji vezani za Uskrs razlikuju se od zemlje do zemlje.

Prazničnu trpezu najčešće prati okupljanje porodice, potraga za skrivenim jajima i tradicionalna nadmetanja u jačini jaja. Uskrs, kao najvažniji praznik u hrišćanskom kalendaru, ostaje ključni trenutak za vernike širom sveta.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Savezni sudija u Kaliforniji blokirao hapšenja u imigracionim sudovima

Sud donosi zabranu na sprovođenje politike hapšenja u sudovima, odluka se odnosi na celu zemlju

Published

3 minutes ago

on

June 24, 2026

By

Sud donosi zabranu na sprovođenje politike hapšenja u sudovima, odluka se odnosi na celu zemlju

Savezni sudija u Kaliforniji izdao je zabranu primene više politika bivše administracije SAD, među kojima je i odluka koja je dozvoljavala hapšenja u imigracionim sudovima. Odluka je doneta 23. juna 2026. godine, a prema sudskom dokumentu, sudija P. Kejsi Pits sa Severnog okruga Kalifornije ocenio je da su sporne politike sprovedene bez dovoljno obrazloženja i u suprotnosti sa Zakonom o upravnom postupku.

Politika koja je omogućavala federalnim organima da hapse pojedince koji se pojavljuju pred imigracionim sudijama uvedena je tokom prethodne administracije. Prema navodima iz presude, advokati Agencije za imigraciju i carine (ICE) i Izvršne kancelarije za imigracioni nadzor nisu dali detaljna objašnjenja za uvođenje i sprovođenje ovih mera.

Sudija je u svojoj odluci naveo da ICE ne hapsi pojedince zbog prekršaja koji nisu povezani sa imigracionim postupcima, već su hapšenja bila usmerena na lica protiv kojih su vođeni postupci pred imigracionim sudovima.

Zabranu politike hapšenja u sudovima podržali su i određeni predstavnici zajednice i članovi Kongresa, a prema njihovim navodima, ovakva praksa izazvala je uznemirenost među stanovništvom, a pojedini incidenti zabeleženi su i u hodnicima sudova.

Sudija Pits je istakao da relevantne institucije nisu pružile dovoljno utemeljenja za mere koje su omogućavale ovakva hapšenja, te je zaključio da su politike bile proizvoljne. Odluka suda primenjuje se na teritoriji čitavih Sjedinjenih Država.

Administracija na koju se odnosi presuda nije izdala zvanično saopštenje povodom odluke suda do trenutka objavljivanja ove vesti. Nezavisni pravni stručnjaci navode da bi odluka mogla imati dugoročne posledice na način sprovođenja imigracionih postupaka.

Pročitaj još

Svet

Alan Vilson pobedio u drugom krugu republikanske guvernerske trke u Južnoj Karolini

Prema projekcijama međunarodnih medija, Vilson će predstavljati Republikance na izborima za guvernera u novembru

Published

23 minutes ago

on

June 24, 2026

By

Prema projekcijama međunarodnih medija, Vilson će predstavljati Republikance na izborima za guvernera u novembru

Republikanski kandidat i dosadašnji državni tužilac Južne Karoline, Alan Vilson, proglašen je pobednikom drugog kruga unutarstranačkih izbora za kandidata za guvernera, navode međunarodni mediji. Glasanje je održano u utorak, 23. juna 2026. godine, a Vilson će na jesenjem glasanju predstavljati Republikansku stranku u ovoj saveznoj američkoj državi.

U drugom krugu glasanja, Vilson je ostvario pobedu nad aktuelnom potpredsednicom vlade Južne Karoline, Pamelom Evet, nakon što nijedan kandidat nije obezbedio više od 50% glasova u prvom krugu. U prvom krugu, održanom mesec dana ranije, Vilson je osvojio 26,2% glasova, dok je Evet imala 28,9%. U istoj trci učestvovalo je još sedam kandidata, uključujući članove Kongresa Ralfa Normana i Nensi Mejs, kao i poslovnog čoveka Roma Redija, koji su eliminisani iz daljeg procesa.

Alan Vilson obavlja dužnost državnog tužioca Južne Karoline od 2010. godine, što ga čini najdugovečnijom osobom na toj poziciji u istoriji države. Osim toga, Vilson je pukovnik u pravnoj službi Nacionalne garde Južne Karoline. Poznat je i po angažovanju u slučaju Aleksa Mardoa, koji je privukao značajnu pažnju javnosti.

Pobeda Vilsona dolazi uprkos tome što je bivši predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp, početkom maja dao podršku Evet, opisujući je kao „dobru prijateljicu, borca i pobednicu“. Guverner Henri Makmaster, koji je 2018. izabrao Evet za svoju zamenicu, takođe je podržao njenu kandidaturu u drugom krugu. Međutim, nedelju dana pre izbora, Tramp je odlučio da podrži oba kandidata, navodeći da ne želi da favorizuje samo jednog od njih.

Ovaj potez usledio je nakon što je Vilson zabeležio rast podrške u istraživanjima javnog mnjenja. Trampova prethodna podrška u dve druge guvernerske trke nije rezultirala pobedama kandidata koje je podržao. Vilson je takođe dobio podršku Nensi Mejs, koja je nakon ispadanja iz trke javno stala uz Vilsona, što je, prema ocenama analitičara, moglo uticati na birače koji su oklevali oko Trampovog uticaja u stranačkoj politici države.

Nakon završetka unutarstranačke trke, Republička stranka Južne Karoline sada se priprema za novembarske izbore, gde će se Vilson suprotstaviti demokratskom kandidatu, poslaniku Džermenu Džonsonu. Južna Karolina se smatra državom sa pretežnom republikanskom podrškom, a prema dosadašnjim rezultatima, nije izabrala guvernera iz redova Demokratske stranke više od dve decenije.

Pročitaj još

Svet

Predstavnički dom usvojio zakon o pristupačnijem stanovanju, očekuje se potpis predsednika

Zvaničnici potvrdili da je zakon dobio dvopartijsku podršku, očekuje se stupanje na snagu nakon potpisivanja

Published

33 minutes ago

on

June 24, 2026

By

Zvaničnici potvrdili da je zakon dobio dvopartijsku podršku, očekuje se stupanje na snagu nakon potpisivanja

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je u utorak značajan zakon o pristupačnosti stanovanja. Ovaj zakon, poznat kao Zakon o putu do stanovanja za 21. vek, prošao je sa širokom dvopartijskom podrškom, a prethodno ga je odobrio i Senat. Nakon glasanja, zakon je upućen predsedniku na potpisivanje, što je naredni korak ka njegovom stupanju na snagu.

Zakon je rezultat višemesečnih pregovora članova oba doma Kongresa, a cilj je povećanje ponude stanova i smanjenje troškova stanovanja. Prema navodima iz teksta zakona, predviđene su mere za ograničavanje kupovine porodičnih kuća od strane korporativnih investitora, pojednostavljenje procesa ekoloških procena i uklanjanje regulatornih prepreka radi ubrzanja izgradnje novih objekata.

Pregovore o zakonodavnom rešenju predvodili su senator Tim Skot iz Južne Karoline, predsednik senatskog Odbora za bankarstvo, senator Elizabet Voren iz Masačusetsa, vodeći demokrata u istom odboru, kao i kongresmeni Frenč Hil iz Arkanzasa i Maksin Voters iz Kalifornije iz Odbora za finansijske usluge Predstavničkog doma.

Zakon je u Predstavničkom domu usvojen sa 358 glasova za i 32 protiv. Prethodno je i u Senatu dobio podršku većine članova iz obe partije, što je retkost u aktuelnoj političkoj klimi i naglašava značaj teme stanovanja pred predstojeće izbore.

Prema rečima zakonodavaca koji su učestvovali u izradi, cilj ovih mera je modernizacija saveznog pristupa stambenoj politici i olakšavanje pristupa stanovanju za građane. Tekst zakona predviđa i pojednostavljene procedure za dobijanje dozvola, kao i promene koje bi mogle ubrzati izgradnju stambenih objekata u urbanim i prigradskim sredinama.

Očekuje se da će predsednik potpisati zakon u narednim danima, nakon čega će uslediti sprovođenje predviđenih mera. Dalji tok primene i efekti zakona biće predmet pažnje zakonodavaca i javnosti, posebno u kontekstu trenutnih izazova na tržištu nekretnina.

Pročitaj još

U Trendu