Istraživanje na uzorku od 750 dece pokazalo da 25 odsto dece razume obmanu već sa 10 meseci

Naučnici sa Univerziteta u Bristolu sproveli su istraživanje koje je pokazalo da četvrtina dece počinje da shvata koncept obmane već sa deset meseci, dok se taj procenat povećava na polovinu do 17. meseca života. Do treće godine deca postaju sve veštija i češće primenjuju razne oblike obmane, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu ‘Cognitive Development’.

U istraživanju je učestvovalo više od 750 dece uzrasta od 0 do 47 meseci iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD-a, Australije i Kanade. Roditeljima su postavljena pitanja o iskustvima sa obmanom kod njihove dece, a neki su naveli da su uočili takvo ponašanje već sa osam meseci starosti. Analizom odgovora, istraživači sa univerziteta u Bristolu, Oksfordu, Šefildu, Vorviku i kanadskom Voterlu identifikovali su 16 različitih vrsta obmane kod dece.

Studija je utvrdila da je polovina dece za koju je prijavljeno da pribegavaju obmani učinila nešto lukavo u poslednja 24 sata. Među najčešćim oblicima obmane kod dvogodišnjaka su ignorisanje roditeljskih zahteva, skrivanje predmeta, poricanje ili izmišljanje izgovora, dok trogodišnjaci počinju da koriste složenije oblike laganja, uključujući preuveličavanje, izmišljotine i odvraćanje pažnje.

Elena Hoika, profesorka obrazovanja i vodeća autorka studije, izjavila je: „Kao majka troje dece, iz prve ruke znam koliko umeju da budu lukava i prepredena. Rad na ovoj studiji mi je pomogao da shvatim kako se dečje razumevanje i korišćenje obmane razvija od iznenađujuće ranog uzrasta i nadograđuje u prvim godinama života, zbog čega postaju prilično vešti i lukavi ‘mali lažovi’.“

Prema zaključcima istraživača, rani razvoj obmane kod dece može pomoći u boljem razumevanju načina na koji se kasnije razvijaju napredniji oblici socijalnog ponašanja. Studija naglašava da obmana kod dece nije nužno znak problematičnog ponašanja, već deo normalnog razvoja kognitivnih i socijalnih veština.

Najveći rast na ostalim područjima, čak 19,3 odsto, dok su cene u Zagrebu povećane za 14,2 odsto

Cene stambenih nekretnina u Hrvatskoj zabeležile su prosečan rast od 14,1 odsto u 2025. godini u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). Cene novih stambenih jedinica porasle su za 13,1 odsto, dok su postojeći objekti poskupeli za 14,3 odsto, što ukazuje na pojačanu tražnju na sekundarnom tržištu.

Regionalna analiza otkriva da su cene nekretnina u Zagrebu porasle za 14,2 odsto, na Jadranu za 11,8 odsto, dok su na ostalim područjima zabeležile rast od čak 19,3 odsto. Ovi podaci potvrđuju nastavak trenda bržeg rasta cena izvan glavnih urbanih i turističkih zona.

U poslednjem kvartalu 2025. godine rast cena dodatno je ubrzan – u poređenju sa trećim kvartalom, ukupne cene stambenih objekata porasle su za 3,4 odsto. Novi stanovi poskupeli su za 3,5 odsto, dok su postojeći objekti zabeležili rast od 3,4 odsto.

Na godišnjem nivou, odnosno u poređenju sa četvrtim kvartalom 2024, prosečne cene stambenih nekretnina porasle su za 16,1 odsto, dok su postojeći stanovi zabeležili još snažniji rast od 16,4 odsto.

Dodatno, u četvrtom kvartalu 2025, regionalne razlike su potvrđene – cene u Zagrebu porasle su za 1,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, na Jadranu za 4,9 odsto, a na ostalim područjima za 5,2 odsto.

Prema zvaničnim statistikama, tržište nekretnina u Hrvatskoj nastavlja trend rasta, sa posebno izraženim poskupljenjem izvan velikih urbanih centara i turističkih destinacija.

Nova naknada važi od 17. aprila za SAD i Kanadu, nezavisni prodavci snose deo troškova rasta goriva

Američka kompanija Amazon najavila je uvođenje dodatne takse od 3,5 odsto na gorivo i logistiku za prodavce u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi koji koriste FBA usluge skladištenja, slanja i pakovanja. Ova nova naknada stupa na snagu 17. aprila, dok će za artikle koje Amazon isporučuje u ime trgovaca na svojim sajtovima ili kod drugih trgovaca taksa važiti od 2. maja.

Prema zvaničnom saopštenju kompanije, cilj uvođenja takse je delimično pokrivanje rastućih troškova goriva i logistike, nastalih usled rata na Bliskom istoku. Portparolka Amazona Ešli Vanisek istakla je da će se nova taksa primenjivati na cenu dostave, a ne na cenu proizvoda, i naglasila da je ova naknada „značajno niža“ od onih koje naplaćuju drugi kurirski servisi.

Približno 60 odsto proizvoda na Amazonovoj platformi dolazi od nezavisnih prodavaca, koji pored provizije plaćaju i skladištenje i isporuku. Uvođenje dodatne takse pokazuje kako Amazon povećane troškove prenosi na svoje partnere, a ne na krajnje kupce.

Za poređenje, američka pošta je prethodne nedelje najavila poskupljenje pošiljki do osam odsto, što ukazuje na širi trend rasta logističkih troškova na tržištu. Kompanija Amazon za sada nije najavila druge promene u strukturi provizija i naknada.

Ešli Vanisek je u saopštenju navela: „Ova taksa uvedena je kako bi delimično pokrila rastuće troškove goriva i logistike.“

Prema analizama, Amazon ovom odlukom nastoji da amortizuje povećane operativne troškove bez direktnog poskupljenja proizvoda za kupce, dok nezavisni prodavci preuzimaju deo finansijskog opterećenja.