Predlog zakona prvi put reguliše zabranu prebacivanja troškova, uz jasne „crne“ i „sive“ liste nedozvoljenih praksi

Vlada Republike Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o trgovačkim praksama, koji uvodi nova i stroža pravila radi unapređenja konkurencije na tržištu, saopštila je Sandra Dokić iz Ministarstva trgovine. Zakon se ne odnosi samo na poljoprivredne i prerađene proizvode, već sadrži značajno širi obuhvat, uključujući i proizvode od posebnog značaja za snabdevanje tržišta kao što su kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu, kozmetika, kao i sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.

Dokićeva je na Odboru za privredu, trgovinu, energetiku i turizam u Skupštini Srbije istakla da novi zakon sprečava situacije u kojima prerađivači, koristeći svoju “značajnu pregovaračku moć”, nameću snabdevačima uslove koje inače ne bi prihvatili. Kako je dodala, zakon podvlači značaj autonomije volje i ravnopravnosti ugovornih strana, uz jasnu zabranu određenih nameta koji su do sada predstavljali deo troškova proizvođača i dobavljača. Od sada će neki nameti biti zabranjeni, dok će pojedini biti mogući samo pod strogo definisanim uslovima.

Predlog zakona je u velikoj meri usklađen sa rešenjima Evropske unije, ali proširuje obuhvat na više segmenata tržišta nego što je to slučaj u većini država članica EU, gde regulativa mahom važi samo za poljoprivredne i prehrambene proizvode. Zakonom se prvi put u Srbiji uvode jasna pravila i precizne definicije nepoštenih trgovačkih praksi, koje su razvrstane na “Crnu listu” – zabranjene prakse, i “Sivu listu” – uslovno dozvoljene prakse.

Ministarstvo trgovine naglašava da je ovaj zakon deo šireg seta sistemskih rešenja za stvaranje zdravog i održivog poslovnog ambijenta na unutrašnjem tržištu, u skladu sa savremenom evropskom regulativom i dobrom praksom. Osnovni cilj je sprečavanje nepoštenih trgovačkih praksi i uspostavljanje fer, transparentnih i poštenijih odnosa između trgovaca, proizvođača, prerađivača i primarnih poljoprivrednih proizvođača.

Letnji red letenja važi do 24. oktobra, dostupno 17 destinacija, realizovane 292 avio-operacije

Aerodrom Niš nastavlja sa kontinuiranim rastom broja putnika, zabeleživši 31.376 putnika u martu 2026. godine, što predstavlja povećanje od 32 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Tokom tog meseca realizovane su 292 avio-operacije, a letnji red letenja na ovom aerodromu zvanično je stupio na snagu 29. marta i trajaće do 24. oktobra.

U periodu letnjeg reda letenja, putnicima iz Niša dostupno je ukupno 17 destinacija, uključujući celogodišnje i sezonske linije. Redovne destinacije obuhvataju Beč, Bazel-Miluz, Memingen, Ljubljanu, Keln, Dortmund, Frankfurt Han, Maltu, Istanbul, Beograd, Atinu, Krf, Tivat, Cirih i Stokholm. Dodatno, čarter letovi turističkih agencija omogućavaju putovanja do Monastira u Tunisu i Antalije u Turskoj. Letove realizuju Air Serbia, Ryanair, Wizz Air i SWISS.

Sezonski letovi iz Niša, uključujući one ka Stokholmu, odvijaju se dva puta nedeljno, sredom i subotom, do kraja septembra. U junu će biti pokrenuti i ostali sezonski letovi, uključujući destinacije kao što su Tivat, Atina, Krf i Cirih, kao i čarteri za Tunis i Tursku. U periodu od 16. aprila do 19. maja, kompanija Wizz Air preusmerava letove sa Bazela na Štutgart, zbog privremenog zatvaranja aerodroma Bazel Miluz usled sanacije piste.

Na aerodromu ‘Morava’ u Lađevcima letnji red letenja takođe traje do 24. oktobra, sa tri međunarodne destinacije: Istanbul, Solun i Tivat. Sezona je započeta letom Kraljevo – Istanbul – Kraljevo 31. marta. Letovi do Istanbula dostupni su utorkom i subotom, dok su letovi do Soluna planirani utorkom i subotom od 9. juna do 12. septembra, a do Tivta sredom i nedeljom od 14. juna do 13. septembra.

Udeo brenda ladi na ruskom tržištu pao na 24,1 odsto, dok ukupna prodaja automobila u Rusiji beleži rast od 7,3 odsto

Kompanija Avtovaz smanjila je prodaju putničkih automobila marke „lada“ u Rusiji za 17,4 odsto u periodu januar–mart 2026, sa ukupno 63.837 prodatih vozila, pokazuju podaci Avtostata. Pad prodaje dogodio se uprkos rastu ruskog tržišta putničkih automobila koje je poraslo za 7,3 odsto i dostiglo 264.909 vozila u istom periodu. Udeo brenda „lada“ na tržištu pao je za 7,2 procentna poena, na 24,1 odsto.

U martu 2026. prodato je 25.153 vozila brenda „lada“, što je približno na nivou istog meseca prethodne godine. Najprodavaniji model ostaje „lada granta“, sa 9.861 prodatim automobilom u martu (pad od 7,8 odsto u poređenju sa prošlom godinom), dok je u celokupnom prvom kvartalu prodato 24.747 ovih vozila (pad od 21,8 odsto).

Prodaja modela „lada vesta“ u martu pala je na 4.274 vozila, što je pad od 40,5 odsto, dok je u prvom tromesečju prodato 10.346 vozila ovog modela (pad od 55,7 odsto). Istovremeno, zabeležen je rast prodaje modela „lada niva“.

Avtovaz je najavio da će tokom 2026. godine proizvesti 400.000 automobila brenda „lada“, od čega je 370.000 namenjeno ruskom tržištu. Prema podacima Avtostata, rast ukupnog ruskog tržišta automobila u martu iznosio je 30,6 odsto međugodišnje, što se pripisuje odloženoj tražnji, pojavi novih modela, povoljnim programima otplate i nastojanju dilera da ispune prodajne planove na kraju kvartala.

Rast prodaje zabeležen je i kod premijum brendova kao što su BMW, Mercedes-Benc i Audi.