U maju Srbija ulazi u jedinstvenu evro-platnu zonu, što olakšava bezgotovinska plaćanja i smanjuje troškove transfera

Srpska privreda proširuje mogućnosti finansiranja, jer je Srbija u martu postala 41. član SEPA (Single Euro Payments Area), a operativno će se priključiti jedinstvenoj evro-platnoj zoni u maju ove godine. Ova promena omogućiće povoljnije i standardizovane uslove za bezgotovinska plaćanja u evrima, čime će se ubrzati transferi novca i smanjiti troškovi transakcija iz Srbije ka inostranstvu i obrnuto.

Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija i predsednik Nadzornog odbora Beogradske berze, ističe da su banke u Srbiji stabilne, ali da za privredu moraju da postoje alternativni izvori finansiranja na svim nivoima, od startapa do regionalnih firmi. „Banke jednostavno nisu prava adresa ni za preduzetnike, ni za kompanije koje su velike globalne ili regionalne”, izjavio je Popović na panelu „Finansije i digitalna ekonomija” tokom predstavljanja trećeg izdanja NALED-ove publikacije „Siva knjiga inovacija”.

Prema njegovim rečima, nakon konsolidacije bankarskog sektora, banke su postale dominantni izvor finansiranja u Srbiji, ali to ne bi trebalo da bude slučaj. Popović je najavio da je Ministarstvo finansija uputilo predlog izmena Zakona o deviznom poslovanju na konsultacije Narodnoj banci Srbije, a u najskorije vreme očekuje se javna rasprava i o Zakonu o tržištu kapitala, Zakonu o otvorenim investicionim fondovima i Zakonu o računovodstvu i reviziji, u okviru usklađivanja sa regulativom Evropske unije.

Popović je naglasio da priključenje SEPA zoni predstavlja važan korak za građane Srbije i srpske državljane koji rade i žive u EU, jer omogućava jednostavnije, brže i jeftinije bezgotovinsko plaćanje u evrima. „To će značajno da olakša poslovanje”, ocenio je Popović.

Ove regulatorne promene otvaraju prostor za dodatno razvijanje alternativnih finansijskih instrumenata i jačanje tržišta kapitala u Srbiji, što je važno za konkurentnost domaće privrede i njenu integraciju sa evropskim finansijskim tokovima.

Kompanija proširila saradnju sa vodećim brendovima i najavila ubrzanu digitalizaciju poslovanja u regionu

Nelt Grupa je tokom prve godine sprovođenja strategije „Ascend 2030“ uložila više od 15 miliona evra u razvoj logističke infrastrukture, proširila portfolijo kroz nova partnerstva i ojačala tržišnu poziciju, saopšteno je iz kompanije na konferenciji na Jahorini kojoj su prisustvovali direktori i menadžeri svih članica grupe. U okviru ove strategije ostvarena je saradnja sa principalima kao što su Chips Way i Waltz u Bosni i Hercegovini, JTI i Alka Group (Elephant Brand) u Albaniji, Bambi u Severnoj Makedoniji, Mondelez, Nestle, Colgate, Beiersdorf i Perfetti u Africi, kao i Revlon, Vitamin Horgoš i Jaffa u Srbiji. Istovremeno, sa kompanijom Coca-Cola HBC na srpskom tržištu proširena je logistička saradnja, dok su logističke usluge i farmaceutsko poslovanje zabeležili rast i širenje partnerstava.

Marko Cilić, izvršni finansijski direktor i v.d. generalnog direktora Nelt Grupe, izjavio je da kompanija ostaje posvećena viziji kreiranja efikasnog i održivog ekosistema koji povezuje ljude i brendove kroz izvrsnost u distribuciji, pouzdanost u logistici i ekspertizu u upravljanju brendovima. „Ulazimo u narednu fazu implementacije strategije sa jasnim fokusom na disciplinu u poslovanju, razvoj infrastrukture i snažna partnerstva. Nastavljamo sa našim usponom ka održivom i ubrzanom rastu, uz istovremeno ulaganje u ljude, organizaciju i razvoj sopstvenih brendova“, istakao je Cilić.

U složenom regionalnom i globalnom geopolitičkom okruženju, Nelt Grupa je investirala više od 15 miliona evra u logističku infrastrukturu, uključujući novi distributivni centar u Tirani i proširenje kapaciteta u Bijeljini. Farmaceutski segment dodatno je pozicioniran kao ključni stub rasta u regionu. Brendovi Neoplanta, Baby Food Factory, Chips Way i Candy Factory Angola prepoznati su kao lideri u svojim kategorijama i nastavljaju da ulažu u inovacije i globalno pozicioniranje.

Nebojša Šaponjić, osnivač i suvlasnik Nelt Grupe, izjavio je: „Tokom 33 godine postojanja, Nelt Grupa je izrasla u lidera distribucije, logistike i proizvodnje sopstvenih brendova. Naš rast zasniva se na kontinuiranoj investiciji u ljude, inovacije i prilagođavanje tržištima. Imamo zdrave temelje za dugoročno održiv uspeh.” On je dodao da ciljevi strategije „Ascend 2030“ ostaju ubrzani rast prihoda na više od 2 milijarde evra kroz investicije, akvizicije, nova partnerstva i inovacije u brendovima.

Kompanija je najavila dalji fokus na ubrzanu digitalizaciju kroz implementaciju SAP S/4HANA, standardizaciju procesa, ESG projekte, integraciju regionalnih tržišta i ulaganje u infrastrukturu i poslovanje u Africi, kao i razvoj zaposlenih.

Više od 1.000 lizing zahteva u sedam dana sajma, subvencije za električna vozila brzo potrošene, tržište ubrzano menja strukturu

Više od 1.000 zahteva za lizing podneto je za samo sedam dana tokom Sajma automobila u Beogradu, pokazuju podaci Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS). Ovi rezultati potvrđuju da lizing postaje dominantan model finansiranja pri kupovini vozila, dok je istovremeno zabeležen snažan rast interesovanja za električna i hibridna vozila na tržištu Srbije.

Sajam automobila je dodatno podstakao transformaciju tržišta, pri čemu električna i hibridna vozila beleže sve veće učešće u ukupnoj prodaji, što doprinosi dekarbonizaciji i podmlađivanju voznog parka. Posebno se ističe trend rasta prodaje manjih gradskih modela električnih i hibridnih vozila, koji postaju dostupniji zahvaljujući nižim cenama i široj ponudi, kao i ulasku novih brendova sa azijskog tržišta.

Dodatni značaj ima činjenica da se državni fond za subvencije električnih i hibridnih vozila troši u veoma kratkom roku, što prema ocenama industrije ukazuje na rastuću tražnju za ekološki prihvatljivim rešenjima. Zbog toga je zaključeno da bi trebalo povećati iznos fonda za subvencije i paralelno razvijati infrastrukturu za punjenje električnih vozila.

“Više od 1.000 zahteva za lizing tokom Sajma potvrđuje da lizing postaje jedan od najtraženijih modela finansiranja”, izjavio je Bojan Vračević, predsednik Upravnog odbora ALCS. Kako navode iz industrije, saradnja sa Srpskom asocijacijom uvoznika vozila i delova omogućava razvoj inicijativa koje podstiču uvoz ekološki prihvatljivih modela i ograničavaju vozila sa negativnim uticajem na životnu sredinu i bezbednost.

Tržišna konkurencija dodatno utiče na proizvođače, naročito evropske, koji sada unapređuju kvalitet, šire ponudu i prilagođavaju cene. “Povećana konkurencija podstiče proizvođače da unaprede ponudu, dok lizing kompanije kroz nove tehnologije i bolja korisnička iskustva dodatno razvijaju svoje usluge”, rekao je Ivan Jauković, potpredsednik UO ALCS.

Važan pomak predstavlja i digitalizacija, koja omogućava da se kompletan proces od odobrenja finansiranja do registracije vozila obavi elektronski, uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova i Agencije za privredne registre.

Zaključak industrije je da tržište automobila u Srbiji ulazi u novu razvojnu fazu, gde električna i hibridna vozila, uz podršku lizinga i državnih subvencija, dobijaju sve značajniju ulogu. Nastavak rasta, prema procenama učesnika, zavisiće od kontinuiteta državnih podsticaja, razvoja infrastrukture i mogućnosti tržišta da odgovori na rastuće zahteve kupaca.