Čak 36% zaposlenih razmišlja o otkazu zbog digitalnog pritiska, a 42% kompanija beleži pad prihoda zbog previše alata

Konsultantska HR kuća HR Xcel saopštila je da je u 2026. godini zabeležen kritičan porast fenomena „Panic Skilling-a“ na tržištu regiona, što je dovelo do značajnog gubitka radnih sati i prihoda za kompanije. Prema podacima HR Xcel-a, prosečan zaposleni mesečno gubi između 1,3 i 1,5 radnih dana zbog digitalne frikcije, odnosno usvajanja digitalnih veština i alata koji se ne koriste ili su loše implementirani.

Iz HR Xcel-a navode da globalna istraživanja kompanija Microsoft, Gartner i LinkedIn potvrđuju njihove nalaze sa terena, ističući da svako od zaposlenih godišnje izgubi čak 15 radnih dana na učenje alata koji ne doprinose produktivnosti. „Gubimo 15 dana godišnje po zaposlenom jer ne umemo da kažemo ‘ne’ tehnološkom šumu. To su sati provedeni na obukama za alate koje nikada ne koristimo i vreme izgubljeno zbog nefunkcionalnih aplikacija“, naveli su iz HR Xcel-a.

Osnivačica HR Xcel-a, Sanja Jevđenijević, naglašava da su lideri u regionu, kao i u svetu, ušli u zamku u kojoj se uspeh meri brojem završenih obuka, dok produktivnost i fokus opadaju. „Panic Skilling je čista anksioznost zapakovana u sertifikate. Bacamo više od dve radne nedelje godišnje po svakom zaposlenom na učenje stvari koje se nikada ne primene u praksi. To više nije samo HR problem, to je direktan odliv profita koji vlasnici biznisa svesno ili nesvesno dozvoljavaju“, izjavila je Jevđenijević.

Analiza HR Xcel-a pokazuje tri osnovna pravca negativnog uticaja ovog fenomena: iluzija napretka i bačeno vreme, odlazak talenata i realan pad prihoda. U kompanijama se veruje da je posedovanje digitalnog alata isto što i veština, što često dovodi do troškova od desetina i stotina hiljada evra za obuke koje ne donose suštinsku promenu. Zaposleni troše sate na AI modele i softvere koji ostaju neiskorišćeni, dok procesi ostaju spori.

Pritisak da se stalno usvajaju nove digitalne veštine doveo je do toga da 36% zaposlenih u 2026. godini razmišlja o otkazu ne zbog plate, već zbog zamora od nefunkcionalne tehnologije i stalnog pritiska da budu u toku sa trendovima. Zbog toga su timovi kognitivno iscrpljeni i teško zadržavaju fokus.

Dodatno, 42% kompanija prijavilo je pad prihoda jer su poslovni procesi prekomplikovani zbog mnoštva digitalnih alata. Iz HR Xcel-a poručuju da prava digitalna pismenost danas znači sposobnost lidera da selektuju ključne alate i zaštite mentalni kapacitet zaposlenih za odluke koje donose novac.

„Posao direktora danas nije da nameću nove obuke kako bi ispunili kvote, već da zaštite ljude od informativnog smeća. Strategija učenja mora biti hirurški precizna, a ne panična reakcija na tržište“, zaključila je Sanja Jevđenijević.

Cena pojedinačne ulaznice 800 dinara, radno vreme do 5. aprila od 10 do 19 časova

Međunarodni sajam nautike, lova i ribolova, 46. po redu, svečano je otvoren u Hali 1 na Beogradskom sajmu, gde se ove godine predstavlja 80 izlagača iz sedam država. Sajam će trajati do 5. aprila, a posetiocima je na raspolaganju bogat program, uključujući najnovije modele jahti, glisera, motornih čamaca i prateće opreme.

Na otvaranju je ribolovac i humanista Renato Grbić pozvao građane da više vremena provode na reci, ističući značaj boravka na vodi za lični razvoj. Sajam okuplja priznate proizvođače i distributere iz oblasti nautike, sportova na vodi, lova i ribolova, a izložbe i ponuda opreme raspoređene su u Halama 1 i 4.

Ponuda obuhvata širok spektar nautičke i kamp opreme, navigacionih sistema, sigurnosnih uređaja, kao i specijalizovane odeće i obuće za aktivnosti na vodi. Pored luksuznih jahti i profesionalne opreme, značajan deo sajma posvećen je rekreativcima, uključujući gumene čamce i inovativne tehnologije za hobi lovce i ribolovce.

I ove godine akcenat je na segmentima lova i ribolova, uz prisustvo velikih i malih proizvođača i distributera. Tradicionalna berza polovnih plovila, kao i prezentacije poznatih regata i splavarenja, čine deo pratećeg programa, dok su teme ekologije i bezbednosti na vodi među važnim tačkama sajma.

Radno vreme sajma je od 10 do 19 časova do 5. aprila, dok će 6. aprila vrata biti otvorena od 10 do 16 časova. Cena pojedinačne ulaznice iznosi 800 dinara, grupne 600 dinara, a za đake i studente uz overen spisak ili indeks 500 dinara. Cena parkinga za automobil je 300 dinara po satu.

Ukupno 45 preporuka za inovacioni ekosistem, od kojih je 13 označeno ‘EU bedžom’, dok su samo četiri delimično rešene

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) objavila je novo izdanje ‘Sive knjige inovacija’, u kojoj se nalazi 45 konkretnih preporuka za jačanje inovacionog ekosistema i unapređenje poslovnog okruženja za startape i visokotehnološke kompanije. U ovogodišnjem izdanju predstavljeno je 18 potpuno novih preporuka, dok ni jedna od preporuka iz prethodnih izdanja nije u potpunosti primenjena.

Preporuke se u najvećoj meri odnose na Zakon o porezu na dohodak građana, a publikacija sadrži i 36 predloga za izmene relevantnih propisa. Među 10 prioritetnih preporuka su i usklađivanje definicije startapa u ključnim zakonima i unapređenje poreskog tretmana digitalne imovine. Takođe, predlaže se sistemsko uređenje regulatornog „sendboksa“, uvođenje procene uticaja inovacija i primene veštačke inteligencije u postupke procene efekata propisa, kao i omogućavanje online naplate u inostranoj valuti od strane nerezidentnih potrošača.

Preporuke uključuju i pojednostavljenje uvoza neregistrovanih medicinskih sredstava za istraživanje i razvoj, unapređenje javnih nabavki inovacija, uspostavljanje zakonskog osnova za ustupanje podataka iz javnog sektora za istraživačke svrhe i pokretanje pilot programa za klinička ispitivanja medicinskih sredstava. Od ukupno 45 preporuka, 13 je označeno “EU bedžom” i predstavljaju prioritete u usklađivanju sa evropskim standardima.

Više od trećine svih preporuka odnosi se na Ministarstvo finansija, zatim na Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija (18 odsto), Ministarstvo zdravlja (11 odsto) i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (9 odsto).

Od 45 preporuka iz drugog izdanja Sive knjige inovacija, četiri su delimično rešene, a kod još šest je zabeležen napredak u implementaciji. Jedna preporuka iz prvog izdanja, koja se odnosila na uspostavljanje pravnog okvira za Evropski konzorcijum za istraživačku infrastrukturu (ERIK), takođe je delimično rešena kroz izmene i dopune Zakona o nauci i istraživanjima.

Najviše napretka u realizaciji preporuka beleži Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koje je unapredilo platformu Otvorene istraživačke infrastrukture i razvilo segment S2B za saradnju nauke i privrede, kao i ažuriralo B2B portal za povezivanje velikih i malih preduzeća. Očekuje se da ovi portali postanu potpuno operativni u narednom periodu.

Specijalizovana publikacija ‘Siva knjiga inovacija’ izrađena je u okviru programa StarTech, koji NALED sprovodi uz podršku kompanije Philip Morris International.