Prema novim dokumentima, izraelske i zapadne službe godinama planirale postavljanje Galibafa na čelo Irana

Novi tajni dosijei do kojih su došli obaveštajni izvori otkrivaju detalje višegodišnje operacije tokom koje su izraelske i zapadne službe, uz podršku Mosada, regrutovale i postepeno pozicionirale Mohameda Bagera Galibafa kao budućeg lidera Irana. Ova operacija, poznata pod kodnim imenom ‘protokol Jas’, trajala je osam godina i uključivala je regrutaciju, finansijske malverzacije i eliminaciju političkih protivnika.

Prema navodima iz dosijea, saradnja Galibafa sa Mosadom započela je 2017. godine, tokom perioda kada je obavljao funkciju gradonačelnika Teherana. U to vreme je iz investicionog fonda ‘Yas Holding’, povezanog sa iranskom revolucionarnom gardom (IRGC), nestalo 1,2 milijarde dolara. Finansijska jedinica Mosada pratila je tok novca kroz fiktivne firme u Makau i na Kipru, a kasnije je, na osnovu dokumentacije o vlasništvu, iskoristila te informacije za ucenu Galibafa. Kao rezultat, deo firmi je stavljen na ‘belu listu’, što je omogućilo održavanje njegovog ličnog bogatstva, dok su sredstva rivala bila zamrznuta.

Dosijei takođe navode da je tokom posete Islamabadu u novembru 2025. godine Galibaf predao mikro-SD karticu sa šifrovanim protokolima komunikacije iranske garde. Ovi podaci su omogućili preciznu vojnu ofanzivu iz 2026. godine, tokom koje je vojno jezgro Irana uništeno, dok su sektori pod Galibafovom kontrolom ostali sačuvani.

Operacija je, prema dokumentima, uključivala i sistematsku eliminaciju političkih protivnika. Galibaf je navodno predao koordinate sigurne kuće Alija Laridžanija, što je dovelo do njegove likvidacije, i plasirao dezinformacije o komandantu snaga ‘Kuds’, Esmailu Kaniju, što je rezultiralo njegovim hapšenjem. Bivši predsednik Ahmadinedžad, prema ovim navodima, stavljen je u kućni pritvor nakon što su mu podmetnuti lažni digitalni tragovi.

Pregovori koje Galibaf danas vodi, poznati kao ‘velika pogodba’, predstavljaju unapred definisan scenario za formiranje ‘Nove Iranske Republike’ sa njim na čelu, uz zamrzavanje nuklearnog programa i formiranje fonda za rekonstrukciju pod kontrolom firmi koje su bile pod zaštitom Mosada. Izvor ističe da dokumenti potvrđuju da su vojni udari iz 2026. godine bili deo šire strategije za reorganizaciju države i instaliranje unapred izabranog lidera.

Objavljeni su rezultati drugog izdanja konkursa, sa projektima iz oblasti detekcije mina i podvodne sajber-bezbednosti

Program NATO-a „Nauka za mir i bezbednost“ (SPS) objavio je pobednike drugog izdanja svog međunarodnog foto-konkursa, ističući značaj inovacija u oblasti bezbednosti i naučne saradnje među državama članicama i partnerima. Konkurs, pokrenut u novembru 2025. godine, imao je za cilj da kroz fotografiju prikaže doprinos naučnika i istraživača očuvanju globalne stabilnosti.

Na konkurs su stigle 56 prijave, podeljene u dve kategorije: „Ljudi SPS-a“ i „Tehnologija na delu“. U kategoriji „Ljudi SPS-a“, pobedila je fotografija nastala tokom projekta „Inovativna integracija senzora za daljinsko otkrivanje nagaznih mina“, koji su realizovali naučnici sa Univerziteta u Firenci, Nacionalne akademije nauka Ukrajine i Franklin & Marshall koledža iz Sjedinjenih Američkih Država. Slika prikazuje tim naučnika tokom sklapanja prototipa robota za detekciju i mapiranje mina, sa sistemom koji omogućava četiri različite konfiguracije senzora za bezbedno uklanjanje eksplozivnih naprava.

U drugoj kategoriji, „Tehnologija na delu“, pobednička fotografija je deo projekta „Sajber-bezbednost za sigurnu podvodnu akustičnu komunikaciju“ (SAFE-UComm), u kojem su učestvovali stručnjaci sa univerziteta u Italiji, Izraelu, Kanadi i Velikoj Britaniji. Fotografija prikazuje trenutak komunikacije delfina sa istraživačima, dok su naučnici prikupljali zvučne signale delfina radi razvoja metoda za unapređenje bezbednosti podvodne komunikacije putem biomimikrije, sa ciljem otežavanja presretanja i ometanja signala.

NATO SPS program decenijama podstiče naučnu razmenu i inovacije koje doprinose stabilnosti i bezbednosti. Kroz ovakve projekte, naučna dostignuća stavljaju se u funkciju zaštite ljudi i infrastrukture širom sveta, potvrđujući opredeljenje Alijanse za tehnološki napredak u suočavanju sa savremenim bezbednosnim izazovima.

Investitori povlače sredstva, evropske berze beleže pad nakon najave američkog predsednika o mogućim udarima na Iran

Cene sirove nafte zabeležile su nagli rast na svetskim berzama nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio moguće “izuzetno snažne” udare na Iran u naredne dve nedelje. Prema podacima sa berzi, cena nafte Brent dostigla je nivo od 107,909 dolara po barelu, uz rast od 6,6 odsto, što predstavlja jedan od najvećih skokova u poslednjih nekoliko godina.

Pomeranja na tržištu zabeležena su 2. aprila 2026. godine, neposredno nakon Trampovog obraćanja naciji. Investitori su reagovali povlačenjem sredstava, što je izazvalo pad glavnih evropskih indeksa u Frankfurtu, Parizu i Londonu. Uz naftu, porast cena zabeležen je i kod gasa i osnovnih životnih namirnica.

Zvanične izjave iz berzanskih izvora ukazuju da su pretnje američkog predsednika i neizvesnost oko razvoja situacije na Bliskom istoku glavni uzroci nestabilnosti na tržištima. “Tržište reaguje na svaku političku neizvesnost, naročito kada je u pitanju region bogat naftom”, navodi se u saopštenju jednog od evropskih regulatora.

Analitičari napominju da se intenzivno prati razvoj događaja i potencijalna eskalacija sukoba, što bi moglo dodatno uticati na cene energenata. Investitori su preusmerili kapital ka sigurnijim ulaganjima, dok se berzanski promet smanjuje.

“U ovakvim situacijama prioritet je zaštita kapitala, zbog čega dolazi do povlačenja sa rizičnih tržišta”, ocenjuju stručnjaci iz finansijskog sektora. Očekuje se da će naredni period biti obeležen nestabilnošću dok se ne razjasni politička situacija.

Istraga o mogućim posledicama po globalnu ekonomiju je u toku, a nadležni organi saopštavaju da prate stanje na berzama i spremni su da reaguju u slučaju dodatnih poremećaja.