Vlada Kube potvrdila niz reformi, najavljen novi model privrede, međunarodni pritisci i dalje prisutni

Vlasti Kube usvojile su 18.06.2026. godine paket od gotovo 200 reformi koje podrazumevaju značajne promene u privrednom sistemu zemlje, saopšteno je tokom sednice Nacionalne skupštine. Ove mere predstavljaju pokušaj da se odgovori na aktuelnu ekonomsku krizu, koju su kubanski zvaničnici povezali sa naftnim embargom Sjedinjenih Američkih Država.

Premijer Manuel Marrero predstavio je pred poslanicima ukupno 176 mera koje podrazumevaju smanjenje uloge države u ekonomiji i otvaranje različitih sektora za domaće i strane investicije. Reformama je predviđeno da strani investitori više nisu obavezni da osnivaju zajednička preduzeća sa državom, kao i da će biti omogućeno otvaranje velikih privatnih preduzeća. Takođe, domaćim i stranim investitorima biće dopušteno da stiču vlasničke udjele u državnim kompanijama.

Zakonodavci su usvojili reforme jednoglasnim glasanjem, čime je potvrđen novi pravac ekonomske politike. Predsednik Kube, Migel Dias-Kanel, završio je sednicu podsećanjem na poznatu parolu iz perioda kubanske revolucije. Premijer Marrero nije izneo konkretan rok za početak sprovođenja reformi, dok je predsednik Dias-Kanel prethodnog dana naveo da su „hitne promene“ neophodne kako bi se izbegao ekonomski kolaps.

Prema navodima kubanskih zvaničnika, naftni embargo koji je američka administracija uvela u januaru, nakon političkih promena u Venecueli, doveo je do dodatnih teškoća u snabdevanju energentima i otežao funkcionisanje javnog sektora. Tokom obraćanja, Marrero je istakao da se reforme odnose na sektore kao što su bankarstvo, turizam i poljoprivreda, sa ciljem privlačenja što većeg broja investitora.

Ekonomista Danijel Torralbas iz Londona ocenio je da su ove promene među najdubljim od događaja iz 1959. godine. Zvaničnici navode da će se detalji o implementaciji mera saopštavati u narednom periodu, dok je stanje u zemlji i dalje pod uticajem međunarodnih pritisaka i ekonomske blokade.

Međunarodni posmatrači prate razvoj situacije na Kubi, uz napomenu da su donete mere deo šire strategije odgovora na ekonomsku krizu. Nema zvaničnih informacija o preciznim rokovima ni o mogućim posledicama po svakodnevni život građana. Kubanske vlasti navode da je cilj novog paketa reformi očuvanje stabilnosti i privlačenje kapitala u uslovima pojačanih spoljnopolitičkih izazova.

Tim astronoma potvrdio prisustvo slanih oblaka na planetarnom telu udaljenom 57 svetlosnih godina, otkriće objavljeno u naučnom časopisu

Astronomi sa Univerziteta Nortvestern upotrebili su svemirski teleskop Džejms Veb kako bi proučavali planetarno telo poznato kao ‘ružičasta planeta’ ili GJ504b, udaljeno 57 svetlosnih godina od Zemlje. Prema navodima istraživača, u atmosferi ovog objekta otkriveni su oblaci formirani od soli, što do sada nije bilo zabeleženo kod sličnih tela. Otkriće je objavljeno u naučnom časopisu The Astronomical Journal.

GJ504b, otkriven 2013. godine, klasifikovan je kao planetarni masivni saputnik, što znači da može biti džinovska egzoplaneta ili mali braon patuljak koji kruži oko zvezde slične Suncu. Temperatura na površini ovog objekta iznosi oko 288 stepeni Celzijusa (550 stepeni Farenhajta), što je znatno niže u poređenju sa tipičnim egzoplanetama koje često dostižu i do 1.000 stepeni Celzijusa. Naučnici navode da je ovako niska temperatura rezultat starosti GJ504b, procenjene na između 2,5 i 4 milijarde godina, budući da se masivna planetarna tela hlade tokom vremena.

Vođa istraživanja, Aneesh Baburaj, izjavio je da je prisustvo slanih oblaka bilo neočekivano. “Bilo smo iznenađeni jer su teorijski modeli predviđali mogućnost postojanja slanih oblaka u atmosferama objekata sa temperaturom između 260 i 370 stepeni Celzijusa, ali takvi tragovi do sada nisu primećeni”, naveo je Baburaj. Naučnici su ranije pretpostavljali da bi oblaci soli mogli da postoje u atmosferama planetarnih saputnika sa nižim temperaturama, ali do ovog istraživanja nije bilo konkretnih potvrda.

GJ504b ima procenjenu masu 25 puta veću od mase Jupitera. Njegova relativno niska temperatura i starost predstavljaju izazov za posmatranje, pa je upotreba napredne opreme poput svemirskog teleskopa Džejms Veb bila ključna za detekciju ovih oblaka. Istraživači navode da će dalja posmatranja i uporedne analize sličnih objekata doprineti boljem razumevanju atmosferskih procesa na planetarnim telima izvan Sunčevog sistema.

Ovo otkriće otvara nova pitanja o sastavu i dinamici atmosfera masivnih egzoplaneta i braon patuljaka, kao i o hemijskim procesima koji se dešavaju na ovako niskim temperaturama. Naučnici planiraju nastavak istraživanja kako bi utvrdili da li su slični oblaci prisutni i na drugim objektima sličnih karakteristika.

Pentagon potvrdio napad na plovilo u istočnom Pacifiku, broj poginulih prijavljen, dok traje operacija protiv krijumčarenja droga

Američka vojska izvela je napad na brod za koji tvrdi da je bio umešan u krijumčarenje droga u istočnom delu Tihog okeana, saopštio je Pentagon. Prema zvaničnom saopštenju, tokom napada su poginule tri osobe. Operacija je sprovedena 18. juna 2026. godine, a deo je višemesečne kampanje koju američka administracija vodi protiv navodnih krijumčara na području Latinske Amerike.

Pentagon je naveo da je brod bio na ruti poznatoj po krijumčarenju narkotika. U saopštenju američke Južne komande navodi se da je napad izveden na plovilo koje su, prema njihovim informacijama, koristile organizacije koje su zvanično proglašene za terorističke. Nije precizirano o kojoj organizaciji je reč, ali američke vlasti su ranije kao terorističke označile nekoliko bandi i kartela iz Latinske Amerike.

Na društvenim mrežama objavljen je video na kojem se vidi kako jedan brod plovi velikom brzinom pre nego što bude pogođen i zapali se. Zvaničnici nisu pružili dokaze da je brod prenosio drogu, niti su objavljeni dodatni detalji o identitetu poginulih osoba.

Portparol američke Južne komande izjavio je da je operacija sprovedena na osnovu obaveštajnih podataka i po nalogu komandanta Južne komande generala Frensisa L. Donovana. U objavi se navodi da je cilj operacije sprečavanje nelegalnog transporta narkotika u regionu.

Američka administracija navodi da se ovakvi napadi sprovode kako bi se suzbio dotok narkotika u Sjedinjene Države i smanjio broj smrtnih slučajeva izazvanih predoziranjem. Predsednik Donald Tramp je ranije izjavio da je SAD u “oružanom sukobu” sa kriminalnim kartelima u Latinskoj Americi i da su ovakve operacije deo šire strategije.

Ove operacije izazvale su reakcije i kritike dela javnosti i pravnih eksperata, koji postavljaju pitanja o zakonitosti napada na brodove u međunarodnim vodama, kao i o njihovoj efikasnosti. Neki ističu da se određene vrste narkotika, poput fentanila, češće krijumčare kopnenim putem, što dovodi u pitanje uticaj ovakvih operacija na ukupnu borbu protiv krijumčarenja.

Prema dostupnim podacima, od početka kampanje u septembru 2025. godine, broj osoba koje su poginule u sličnim napadima američke vojske na brodove u regionu iznosi najmanje 211, prema zvaničnim izvorima. Nezavisna verifikacija ovih podataka za sada nije moguća.

Američka vojska nije objavila dodatne informacije o toku istrage niti o mogućim sudskim postupcima protiv preživelih ili organizacija koje su povezane sa incidentom. Situacija se i dalje prati, a operacije američkih snaga u regionu se nastavljaju.