Španac Aleks Escrig postavio je novi rekord staze Lusail i startovaće sa prve pozicije, dok će Manu González krenuti ispred Izana Guevare u trci Moto2.

Aleks Escrig ostvario je izvanredan uspeh osvojivši pol poziciju u klasi Moto2 na Velikoj nagradi Katara, voženoj na stazi Lusail. On je postavio novi rekord staze, ostavivši konkurente iza sebe u izuzetno konkurentnim kvalifikacijama. U isto vreme, Manu González je osigurao startnu prednost ispred Izana Guevare, što bi moglo biti odlučujuće za borbu za titulu.

Tokom kvalifikacija, temperatura vazduha pala je na 30 stepeni, dok je asfalt bio 33 stepena, što je uticalo na uslove vožnje. Zbog povreda ili drugih razloga, Arón Canet i Sergio García Dols nisu učestvovali. U Q1 fazi pažnju su privukli nastupi Ivana Ortolá, trećeg u generalnom plasmanu, kao i Dani Muñoza koji se od početka isticao dobrim tempom. Međutim, Van den Goorbergh preuzeo je inicijativu tokom rane faze kvalifikacija. Nedugo zatim Furusato je uspeo da ga nadmaši vozeći samostalno.

Escrig dominirao uz rekordan krug

Ortola se približio najboljim vremenima ali mu to nije bilo dovoljno za više od četvrtog mesta u Q1. Posle promene pneumatika Piqueras i Öncü su pokušali da prate tempo ali nisu uspeli da ostvare bolja vremena. Roberts se istakao solo vožnjom i izbacio Ortolu iz daljeg plasmana. Na kraju su Dani Muñoz, Van den Goorbergh, Sasaki i Ortolá prošli u završnu rundu kvalifikacija.

U nastavku su Furusato (19), Roberts (20), Aji (21), Ferrández (22), Arbolino (23), Lunetta (24), Piqueras (25), Öncü (26) i Ferrari (27) zauzeli mesta u drugom delu startne gride. Već na početku Q2 Holgado je privukao grupu vozača iza sebe dok se Alonso López probijao napred ispred Baltusa kako bi uhvatio najbolji ritam. Manu González pametno je ostavljao prostor za brzi krug dok se Guevara našao tik uz Ortolu.

Borba za vrh tabele – značaj plasmana

Izan Guevara prvi je postavio referentno vreme ali Aleks Escrig ga je odmah nadmašio bržim krugom za tri desetinke sekunde. Prva vožnja Manua Gonzáleza poništena je zbog izlaska van granica staze a ni drugi pokušaj nije doneo vrhunski rezultat zbog lošeg poslednjeg sektora. Kada su mnogi otišli u boksove na zamenu guma Escrig je ostao na stazi i spektakularno oborio Holgadov rekord sa petka za čak šest desetinki sekunde.

Dani Muñoz imao je peh jer se našao iza grupe koja se vraćala iz boksa pa nije mogao da iskoristi svoj brzi krug do kraja. Vietti je pronašao čistu stazu i privremeno zasjeo na drugo mesto dok su svi čekali poslednji pokušaj grupe koju je predvodio Holgado. Manu González smestio se odmah iza rivala Guevare ali Izan nije uspevao da obiđe Zurutuzu.

Escrig ih sve dostiže pri kraju sesije što mu nije donelo dodatno poboljšanje vremena ali mu niko nije mogao ugroziti prvo mesto na gridu – impresivna vožnja sa Forward timom. Manu González ipak prolazi pored Zurutuze dok Guevara ostaje blokiran iza njega pa lider šampionata završava kao drugi a Guevara tek sedmi što može biti ključno za konačni plasman.

Španac je osvojio deveti svetski naslov i izjednačio se sa Valentinom Rossijem, uz rekordnih 78 pol pozicija i 106 pobeda.

Marc Márquez nastavlja da piše istoriju u MotoGP, postavljajući nove granice u broju pole positiona, pobeda i ukupnih titula. Njegov napredak kroz klase motociklizma od debija 2008. godine do danas ostavio je neizbrisiv trag na svetskoj sceni. Zahvaljujući svojoj upornosti i talentu, Márquez je stigao do devet svetskih titula i izjednačio se sa legendarnim Valentinom Rossijem.

Uspon Marc Márqueza: od debitanta do šampiona svih klasa

Kada je Marc Márquez debitovao u Svetskom prvenstvu motociklizma 13. aprila 2008. godine, imao je samo 15 godina. Vozio je sa brojem ’93’ u čast godine svog rođenja. Već tada su ga konkurenti prepoznali po izuzetnoj vožnji, ali pravi uspon počinje osvajanjem prvog svetskog naslova u klasi 125cc tokom 2010. godine. Sledeće sezone prešao je u Moto2 gde se suočavao s izazovima, uključujući diplopiju nakon pada u Maleziji. Ipak, već 2012. godine osvojio je drugi naslov svetskog šampiona prelaskom na višu kategoriju.

Rekordi u MotoGP: pole positioni, pobede i dominacija

Nakon što mu je Honda ukazala poverenje da debituje direktno za fabrički tim u kraljevskoj klasi, Márquez nije razočarao. U svojoj prvoj sezoni (2013) odmah je postao najmlađi šampion MotoGP kategorije sa samo 20 godina i 266 dana, oborivši rekord Freddieja Spencera. Te iste sezone postao je najmlađi pobednik trke (20 godina i 63 dana), ali i vozač sa najviše pobeda (6) tokom debitantske godine.

Povrede i povratak: borba protiv prepreka do devete titule

Usledile su godine apsolutne dominacije — tokom sezone 2014. Marc Márquez slavio je na čak 13 od ukupno 18 trka, postavivši niz rekorda vezanih za uzastopne pobede na pojedinim stazama kao što su Sachsenring ili COTA. Međutim, period od 2020. bio je obeležen ozbiljnom povredom desnog ramena posle pada na Velikoj nagradi Španije u Jerezu. Povreda ga je udaljila sa staze na duži period, ali ipak uspeva da se vrati među najbolje.

Statistika karijere: koliko još nedostaje do Agostinija?

Sa osvojenim devetim naslovom prošle godine (2025), Márquez je dostigao učinak Valentina Rossija po broju titula i postao najstariji šampion modernog MotoGP-a — sa navršenih 32 godine. Takođe ima najveću razliku između prve (2013) i poslednje titule (2025), kao i najveći razmak između dva naslova (2019–2025). Trenutno drži rekord sa čak 78 pole positiona dok po broju pobeda ima ukupno 106 — nalazi se odmah iza Valentina Rossija koji ima 115 pobeda i Giacoma Agostinija sa rekordnih 122 trijumfa.

Borba za nove rekorde: šta sledi za Marca Márqueza?

S obzirom na to da ga još tri trke dele od završetka aktuelne sezone, Marc Márquez ima priliku da osvoji deseti naslov čime bi prestigao Rossija po ukupnom broju prvenstava a izjednačio bi broj kruna u kraljevskoj klasi sa Agostinijem (8). Da bi pretekao Rossija po ukupnim pobedama potrebno mu je još devet trijumfa dok bi za Agostinijev rekord morao da ostvari još šesnaest pobeda.

Značaj dostignuća Marca Márqueza za istoriju MotoGP-a

Zahvaljujući svom stilu vožnje, mentalnoj snazi ali i dosadašnjim rezultatima poput „pole positioni Marka Márqueza“, Španac ostaje glavni kandidat za rušenje svih istorijskih granica ovog sporta. Očekuje ga nastavak karijere uz podršku Ducatija naredne dve sezone što mu daje realnu šansu da dodatno poveća svoju zbirku trofeja i statističkih rekorda.

Valentino Rosi i Mark Markes imaju po sedam titula u najjačoj klasi, dok su obojica zabeležila još dve titule u nižim kategorijama.

Valentino Rosi i Mark Markes predstavljaju dva najvažnija imena u istoriji MotoGP. Njihovo rivalstvo i broj osvojenih titula obeležili su ovaj sport tokom poslednjih decenija. Pitanje koliko svetskih šampionata imaju Valentino Rosi i Mark Markes često zanima ljubitelje motociklizma.

Poređenje uspeha: sedam titula u MotoGP

Oba vozača su se istakla kao šampioni u najvišoj klasi, poznatoj kao MotoGP, odnosno ranije 500cc. Valentino Rosi je došao do svoje prve krune u 500cc klasi 2001. godine. Nakon toga, osvojio je šest puta MotoGP (2002, 2003, 2004, 2005, 2008. i 2009.). S druge strane, Mark Markes je dominirao modernom erom ovog sporta sa sedam titula (2013, 2014, 2016, 2017, 2018, 2019. i najnovijom iz 2025.), što ga stavlja rame uz rame sa Rosijem.

Dostignuća u nižim kategorijama i karijerni razvoj

Pored uspeha u glavnoj klasi, oba vozača su se dokazala i kroz niže kategorije. Mark Markes je započeo karijeru u klasi 125cc gde je postao šampion već 2010. godine. U Moto2 kategoriji slavio je kao prvak sveta tokom sezone 2012., nakon čega je prešao u MotoGP. Valentino Rosi takođe ima bogat učinak — osvojio je naslov prvaka sveta u klasi 125cc davne 1997., a zatim bio najbolji i u kategoriji do 250cc već dve godine kasnije.

Značaj rivala za istoriju motociklizma

Kroz godine takmičenja ovi vozači nisu samo osvajali trofeje već su pružili brojne nezaboravne duele na stazi. Takođe, njihova prilagodljivost različitim generacijama motora i protivnika dodatno naglašava veličinu njihovih dostignuća. Kao rezultat toga, njihovo prisustvo definisalo je epohe ovog sporta i ostavilo dubok trag među navijačima širom sveta.

Kratka retrospektiva karijera: od debija do legendi MotoGP-a

Mark Markes se već po ulasku u kraljevsku klasu istakao kao šampion debitantske sezone sa timom Repsol Honda tokom 2013. godine. Već naredne godine vezao je deset pobeda zaredom čime je potvrdio status fenomena nove generacije motociklizma. U periodima oporavka od povreda pokazao je izuzetnu upornost te se posle duge pauze vratio na podijume — uključujući trijumfe za Gresini Ducati tokom aktuelne sezone i novi naslov sa fabričkom Ducati ekipom.

Valentino Rosi, s druge strane, odavno uživa status legende zahvaljujući svojoj dugovečnosti na vrhunskom nivou ali i sposobnosti da ostane konkurentan uprkos mladim rivalima koji dolaze. Ova kolekcija trofeja najbolje ilustruje njegovu sposobnost prilagođavanja kroz više era modernog motociklizma.

Budućnost rekorda: može li Markes prestići Rosija?

Pitanje da li će Mark Markes uspeti da nadmaši ukupni rekord Valentina Rosija ostaje otvoreno pred sezonu koja dolazi. Međutim, činjenica da trenutno dele isti broj titula (sedam) daje dodatnu težinu njihovoj borbi za mesto najvećeg svih vremena.