Trgovina pšenicom činila 68 odsto ukupnog prometa, dok je cena sojinog zrna porasla za 1,21 odsto

Na novosadskoj Produktnoj berzi tokom ove nedelje ostvaren je ukupan promet od 3.798 tona robe, u ukupnoj vrednosti od 104.108.896 dinara. Najveći deo trgovanja odnosio se na pšenicu, dok su cene ključnih poljoprivrednih proizvoda pokazale različite trendove u periodu od 23. do 27. marta.

Kukuruzom se trgovalo u znatno manjem obimu zbog slabog interesovanja kupaca, a ugovori su zaključeni po ceni od 21,70 dinara po kilogramu bez PDV-a, što predstavlja ponder cenu i pad od 0,46 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Povećana tražnja i slabija ponuda pšenice sa 11-12 odsto proteina dovele su do rasta cene ove žitarice za 2,31 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu. Trgovana cena pšenice kretala se od 20,70 do 21,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok je ponder cena iznosila 20,97 dinara po kilogramu bez PDV-a (23,07 dinara sa PDV-om). Pšenica je činila 68 odsto ukupnog nedeljnog prometa na tržištu.

Sojino zrno imalo je uzlazni trend, sa zaključenim ugovorima po cenama od 50,50 do 51,20 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 51,11 dinara po kilogramu bez PDV-a (56,22 dinara sa PDV-om), što je rast od 1,21 odsto u odnosu na prethodni podatak. Pojačana tražnja i ograničena ponuda dovele su do rasta cene tokom nedelje, ali nije došlo do novih transakcija krajem perioda zbog slabe ponude.

Kod stočnog ječma zabeležen je pad cene od 2,2 odsto, a jedan zaključeni ugovor realizovan je po ceni od 20,50 dinara po kilogramu bez PDV-a. Suncokretova sačma ostvarila je cenu od 27,20 dinara po kilogramu bez PDV-a.

Tržište veštačkih đubriva i dalje beleži manju ponudu, a cene se menjaju na dnevnom nivou. Berzanski ugovori za KAN, ruski u pakovanju 25/1, zaključeni su po cenama od 47,71 do 47,82 dinara po kilogramu (405-406 evra po toni) bez PDV-a.

Rok za dostavu ponuda pomeren na 28. april, radovi bi trebalo da traju 22 meseca

Javno preduzeće Putevi Srbije treći put je produžilo rok za dostavljanje ponuda na međunarodnom otvorenom tenderu za izvođenje radova na teškom održavanju i unapređenju državnog puta IB reda 22, na deonici Ušće–Raška (Kosovska Mitrovica), u ukupnoj dužini od 32,3 kilometra. Prvobitni rok za dostavu ponuda bio je 3. mart, zatim je produžen na 17. mart, potom do kraja meseca, a najnoviji rok je 28. april.

Predviđeni radovi obuhvataju kompletnu zamenu asfaltnog kolovoza, trotoara i ivičnjaka, unapređenje sistema odvodnjavanja, radove na mostovima, propustima i potpornim zidovima, postavljanje saobraćajne signalizacije, kao i izgradnju kablovske mreže i postavljanje telekomunikacionih instalacija. Tokom 22 meseca predviđenog trajanja radova, saobraćaj će se odvijati bez prekida.

Projekat rekonstrukcije finansira se kreditom Evropske investicione banke. Realizacijom ovih radova, planirano je unapređenje bezbednosti i funkcionalnosti saobraćajnice na deonici dugoj 32,3 kilometra, što je od značaja za povezivanje regiona.

Kako je navedeno, rok za dostavljanje ponuda je sada pomeren na 28. april, čime se omogućava dodatno vreme potencijalnim izvođačima da pripreme dokumentaciju prema uslovima tendera.

Dve petine građana upoznato sa sistemom, a 60% ne veruje u fer i transparentan postupak

Više od polovine ponuđača u Srbiji zadovoljno je sistemom javnih nabavki, pokazuje najnovije istraživanje NALED-a sprovedeno u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, uz podršku Vlade Švedske. Prema podacima za 2024. godinu, kroz javne nabavke u Srbiji utrošeno je približno devet milijardi evra, a čak 75% ukupnog broja ugovora sklopljeno je sa malim i srednjim preduzećima.

Istraživanje je pokazalo da je dve petine građana upoznato sa sistemom javnih nabavki, dok 60% ispitanika ne veruje da se postupci sprovode fer i transparentno. Trećina građana smatra da je sistem dobar, a poverenje u nevladine organizacije raste, pa ih trećina građana navodi kao najpouzdaniji izvor informacija.

Ana Ilić, direktorka za dobru upravu i projekte u NALED-u, istakla je važnost povećanja konkurencije i nastavka rada na zelenim nabavkama, čije je učešće u 2024. godini duplirano u odnosu na prethodnu. „Javne nabavke su važan instrument za obezbeđivanje kvalitetnih javnih usluga i podršku razvoju privrede, posebno malih i srednjih preduzeća. Neophodno je povećati konkurenciju i raditi na unapređenju sistema“, izjavila je Ilić.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naglasio je potrebu za jačanjem kontrole: „Kod ocene nadzora, 92% građana zahteva strogu kontrolu. Bez adekvatnog nadzora, sistem ne može funkcionisati, a broj postupaka pod monitoringom je nedovoljan, kao i revizije Državne revizorske institucije koje dolaze kasno“, rekao je Nenadić.

Prema istraživanju, sve tri grupe ispitanika saglasne su da prilikom odabira ponuda prioritet treba dati kvalitetu, a ne samo ceni. Građani kao oblasti u koje treba najviše ulagati izdvajaju zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu.

Direktor Instituta za javno-privatno partnerstvo u Sloveniji Boštjan Ferk naveo je da je prosečan broj ponuda u Srbiji sada približan onom u Sloveniji, a izgradnja poverenja zahteva jačanje antikorupcijskih tela, digitalizaciju procedura i objavljivanje godišnjih planova nabavki.

Šefica Odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Kraljevine Švedske An Šarlot Malm podsetila je da je sistem javnih nabavki u Švedskoj visoko decentralizovan sa oko 3.700 naručilaca, što doprinosi većoj transparentnosti i konkurenciji, kao i uključivanju malih i srednjih preduzeća u inovacije i razvoj sektora poput čistih tehnologija, digitalnih usluga i građevinarstva.